Orden Svetog Aleksandra Nevskog
Orden Svetog Aleksandra Nevskog (rus. Орден Святого Александра Невского) je bio orden Ruske Imperije kojeg je prva dodelila Katarina I Aleksejevna. Orden se dodeljivao u periodu između 1725. i 1917. godine. U hijerarhiji ordenja u Ruskoj Imperiji, ovaj orden je bio treći po redu, iza Ordena Svetog Andreja Prvozvanog i Ordena Svete Ekatarine. Dodeljivan je u čast Aleksandra Nevskog, koji je bio ruski knez i svetac Ruske pravoslavne crkve.
Orden Svetog Aleksandra Nevskog | |
---|---|
Dodeljuje Ruska Imperija | |
Tip | |
Status | dodeljuje se |
Ustanovljen | 1725. |
Prvo odlikovanje | 1725. |
Zadnje odlikovanje | 1917. |
Ukupno odlikovanih | 3674 |
Važnosni red odlikovanja | |
Sledeće (niže) | Orden Belog orla |
Istorijat
urediOvaj orden je prvo bio dodeljen Petru Velikom i to posmrtno, za vojne zasluge. Do vladavine Katarine Velike, dodeljeno je oko 300 ordenja, dok je ona sama dodelila oko 250 komada ordena. Gledajući spisak nosilaca ovog ordena, on se na početku uglavnom dodeljivao višim oficirima, čina general-lajtnanta ili general-majora. Nakon prenošenja moštiju Aleksandra Nevskog, u septembru 1725. ovaj orden se dodeljivao oficirima sa najnižim činom general-lajtnant. Kao praznik ordena se uzimao 30. avgust, datum premeštanja moštiju Aleksandra Nevskog.
Tokom Napoleonove invazije na Rusiju, dodeljeno je 48 ordenja, od koji 14 sa brilijantinima. Najviše komada ordena je dodeljeno 1916. godine i to 105. Orden je ukinut 1917. godine od strane Sovjeta narodnih komesara.
Prezidijum Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza je Ukazom iz 1942. godine orden ponovo uvrstio u red odlikovanja, ali pod naslovom Orden Aleksandra Nevskog.[1]
U čast vladičenja u Sankt Peterburgu, 6. avgusta 1833. godine, ruski imperator Nikolaj I Pavlovič dodelio je Petru II Petroviću Njegošu, duhovnom i svetovnom vladaru Crne Gore, Orden Svetog Aleksandra Nevskog.[2] Drugi domaći nosioci su Sava Vladislavić Raguzinski, Nikola Pašić, Božo Petrović Njegoš i Danilo I Petrović Njegoš.[3]
Izgled ordena
urediZnak ordena je bio predstavljen u obliku četvorokrakog krsta, čiji su se kraci širili na krajevima. Između svaka dva kraka krsta se nalazio dvoglavi orao. U sredini krsta se nalazio medaljon sa naslikanim Aleksandrom Nevskim. Uz sam znak ordena se dodeljivala i zvezda ordena, koja je bila srebrna i na kojoj je pisalo „Za rad i otadžbinu“. Nosila se na levoj strani grudi. Lenta ordena je bila crvene boje.
Od 1860. godine, orden se u određenom broju slučajeva pravio u crnoj boji.[4]
Reference
uredi- ^ „Ukaz Prezidijume Vrhovnog sovjeta SSSR iz 1942. godine („Biblioteka normativno-pravnih akata SSSR”)”. Pristupljeno 16. 09. 2022.
- ^ [1] Imena prenumeranata po azbučnom redu — Ctp.27 Visokopreosvešteni G. Petar II Petrović Njegoš, nosilac Ordena Svetog Aleksandra Nevskog, Srpski rječnik, Vuk Stefanović Karadžić, 1787—1864.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Beograd: Službeni Glasnik. str. 343.
- ^ medalirus.ru Orden Svetog Aleksandra Nevskog (jezik: ruski)