Oritija

Oritija ili Ortija je u grčkoj mitologiji bila niže božanstvo, verovatno svežeg planinskog vetra, na šta ukazuju njene porodične veze. Bila je kćerka Erehteja i Praksiteje, a neki autori je izjednačavaju sa Hionom, njenom kćerkom.

Borej otima Oritiju, Fransoa Buše, 1769.

Mitologija

Oritija je bila najmlađa kćerka atinskog kralja Erehteja, koji ju je mnogo voleo i želeo da ona provede život uz njega. Međutim, jednom dok se igrala sa drugaricama, severni vetar (Borej) joj je „pomazio“ lice i izmamio osmeh, te je video koliko je ona lepa i zaljubio se. Zato ju je isprosio od njenog oca, ali ovaj odbio da mu je da, jer se bojao da će je zadesiti slična sudbina kao i njenu sestru Proknu, koja se udala za tračkog kralja Tereja. Borej ju je zbog toga oteo ili dok je na obali Ilisa brala cveće sa svojim drugaricama ili dok je prinosila žrtve na Atinskom akropolju. Odneo ju je u Trakiju, gde su živeli u pećini na planini Hem. Rodila je sinove Kaleja i Zeta i kćerke Kleopatru i Hionu.

Platon je dao i racionalno objašnjenje ove priče. Naime, usled naleta vetra ona je sa stene pala u reku i poginula, pa su zato govorili da ju je „Borej odneo“. On takođe navodi da je po nekim autorima ona „oteta“ na Areopagu (a ne kraj Ilisa), gde su inače sudili ubicama.

U umetnosti

Otmica Oritije je bio čest motiv na crvenogifuralnim vazama iz V veka p. n. e.

I iz kasnijeg perioda, bronzane skulpture Gaspara Marsija (1693—1710), takođe prikazuju otmicu Oritije.

Drugi likovi

• Oritija je i jedna od Nereida prema Higinu i Homerovoj „Ilijadi“.
• Bila je jedna od Oreada, verovatno kćerka lokalnog rečnog boga sa planine Liban u Fenikiji. Sa Belom je imala sina Tijasa, koji je kasnije postao Smirnin otac. Neki izvori je pominju kao Smirninu majku.
• Oritija (Amazonka).