Osveta ili odmazda[2][3] je svesno činjenje štete drugom pojedincu ili grupi koje se javlja kao odgovor na štetni čin — stvarni ili percipirani — za koji se smatra odgovornim taj isti pojedinac ili grupa. Osoba koja vrši osvetu, odnosno osvetnik ili osvetnici, su u tome pre svega motivisani vlastitim shvatanjem pravde, odnosno osećajem besa i tuge izazvane delom koje nastoje osvetiti, a za koje veruju da će nestati ako se uspostavi svojevrsna ravnoteža, odnosno počinitelj bude kažnjen na isti ili još gori način. Sa tim činom se neretko poistovećuje izraz „oko za oko, zub za zub”.[3] Postoji srpska izreka vezana za osvetu, koja glasi: Ko se ne osveti, taj se ne posveti.

Šekspirov Hamlet govori o mladiću koji sveti svog oca ubijajući strica[1] (Naslikao: Gistav Moro)

Književna dela u kojima se javlja osveta kao motiv:

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ The Killing Scene: Hamlet 5.2.303—309.
  2. ^ „Šta znači Osveta”. staznaci.com. Pristupljeno 31. 8. 2019. 
  3. ^ a b Ćosić, Pavle. Rečnik Sinonima. str. 425, 440. 

Spoljašnje vezeUredi

  Mediji vezani za članak Osveta na Vikimedijinoj ostavi