Otisak prsta
Otisak prsta, odnosno daktilogram,[1] je otisak prsta koji nastaje prilikom dodira sa nekim predmetom. Tom prilikom, na predmetu ostaje trag koji odslikava papilarne linije - brazde („šare“) na jagodicama prstiju, koje su karakteristične i jedinstvene kod svake osobe, što omogućava identifikaciju otiska.
Evolucija uredi
Poput ljudi i majmuni imaju otiske prstiju. Pretpostavlja se da su evolutivno nastali zbog života na drveću. Naime, precima majmuna i ljudi je koža na vrhovima prstiju bila naborana kako bi se čvršće držali za grane. Ti nabori su vremenom postali otisci prstiju, čija je uloga da povećaju površinu kože, pa tako i broj nervnih završetaka. Na taj način čulo dodira postaje istančanije.[2]
Genetika uredi
Ne postoje dva čoveka sa istim otiscima prstiju. Čak ni jednojajčani blizanci nemaju iste otiske prstiju. Zapravo, otisci prstiju predstavljaju kvantitativnu osobinu, koja se dakle nasleđuje, ali na nju utiču i spoljašnji faktori sredine. Otisci prstiju se formiraju u toku embrionalnog razvića.[2]
Grupe uredi
Pre gotovo 100 godina, ser Edvard Henri je primetio da se svi otisci prstiju, bez obzira koliko različiti među sobom oni bili, mogu podeliti u četiri osnovne grupe[2]:
- lukovi
- omče
- vijuge
- kombinacije prethodne tri
Značaj uredi
S obzirom da dva čoveka nemaju iste otiske prstiju, ova osobina se koristi prilikom policijskih istraga. Da bi se istraga olakšala, otisci prstiju kriminalaca koji su već osuđivani se čuvaju u bazama podataka. Disciplina koja se bavi proučavanjem papilarnih linija u cilju identifikacije živih ili mrtvih osoba naziva se daktiloskopija. Zahvaljujući upotrebi računara, danas je to vrlo jednostavna, ali i sigurna i najraširenija metoda za utvrđivanje identiteta. Nastala je od grčke reči dactilo što znači prst i latinske scopein što znači gledati. Otisci prstiju su prvi put iskorišćeni na suđenju zločincima 1901. godine.[2]
U nekim zemljama, otisci prstiju se nalaze i na ličnim kartama.
Izvori uredi
Literatura uredi
- Vujaklija, Milan (1980). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta.
