Лична карта

Образац личне карте СФРЈ издаван до 2006. године у СРЈ и Државној заједници Србији и Црној Гори.

Лична карта је јавна исправа којом држављани доказују идентитет унутар матичне државе. Лична карта служи и као доказ о другим чињеницама које су у њој садржане.[1] Ако је то одређено међународним уговором, лична карта може да служи и као путна исправа. У већини еврпских држава, лична карта је обавезна за поседовати и носити са собом након што особа напуни одређен број година (најчешће кад особа постане пунолетна, у неким и раније, нпр. у Белигији са 12 година), а неке државе дозвољавају да се носи пасош или возачка дозвола. Неке државе издају личне карте, али не захтевају да се поседује (Аустрија, Италија,...), док неке уопште немају образац личне карте (Уједињено Краљевство, Канада).

Уколико особа одбије да покаже личну карту полицији или не поседује личну карту добија новчану или затворску казну.

Неке државе издају личне карте издају страним држављанима и лицима без држављанства са одобреним сталим боравком.

ИсторијаУреди

Верзију пасоша који се сматра најранијим личним документом уписаним у закон донео је енглески краљ Хенри V Ланкастер са Законом о безбедном опхођењу из 1414. године.[2] Током следећих 500 година и до пре Првог светског рата већина људи није имала или нити су им требали лични документи.

Фотографска идентификација појавила се 1876. године,[3] али није постала широко коришћена све до почетка 20. века када су фотографије постале део пасоша и других личних докумената као што су возачке дозволе, сви од којих су се називали фотографским идентификационим документима. Аустралија и Велика Британија су, на пример, увеле захтев за фотографским пасошем 1915. године након такозваног Лодијевог шпијунског скандала.[4]

Облик и величина личних карти стандардизовани су 1985. године путем ISO/IEC 7810 стандарда. Неки од модерних личних докумената су паметне картице, које садрже интегрисана кола која је тешко фалцификовати. Те карте су стандардизоване 1988. године стандардом ISO/IEC 7816. Нове технологије омогућавају да личне карте садрже биометријске информације, попут фотографије; мера лица, руку или мрежњаче; или отиске прстију. Многе земље сада издају електронске личне карте.

УсвајањеУреди

Званичници задужени за спровођење закона тврде да личне карте олакшавају надзор и потрагу за криминалцима и стога подржавају универзално усвајање личних карата. У земљама које немају националну личну карту, постоји забринутост због пројектованих великих трошкова и потенцијалне злоупотребе високотехнолошких паметних картица.

У многим земљама, а посебно у земљама енглеског говорног подручка, као што су Аустралија, Канада, Ирска, Нови Зеланд, Велика Британија и Сједињене Државе, не постоје обавезне личне карте које издаје влада за све грађане. У Ирској, Одељење за послове запошљавања и социјалне заштите (DEASP) не сматра ирску карту јавних служби видом националне личне карте,[5] мада многи сматрају да она то у заправо постаје, без јавне расправе или чак законодавне основе.[6]

Лична карта у Републици СрбијиУреди

Лична карта
Издаје  МУП Републике Србије
Датум првог
издавања
2008
Тип документалична карта
Датум истицања10 година (5 година ако је издата лицу млађем од 18 година) [7]
 
Предња страна личне карте
 
Задња страна личне карте са чипом
 
Задња страна личне карте без чипа

Право на личну карту има сваки држављанин Републике Србије старији од 10 година живота са пребивалиштем у Републици Србији. Издаје се са роком важења од 10 година, а малолетницима са роком важења до 5 година, а најкасније до краја месеца у календарској години када пуне 16 година живота[8]. Личну карту издаје полицијска управа према пребивалишту особе или амбасада/конзулат у иностранству. Подношење захтева и преузимање личне карте се обавља лично. Приликом подношења захтева потребно је донети документе које траже (зависи од случаја до случаја, уверење о држављанству, извод из матичне књиге рођених,...) и узима се отисак прста, потпис и слика црнобеле боје у полицијској управи. Рок за издавање је 15 дана од дана подношења захтева.

Образац личне карте штампа се на српском језику, ћириличним писмом, и на енглеском језику, а у складу са законом и на језику и писму националних мањина. Може поседовати чип, у којем у сачувани сви доле наведени подаци. *Напомена: У случају да је лична карта издата са чипом, на самој личној није исписана адреса, те при промени адресе пребивалишта није потребно мењати саму личну карту.

На предњој страни личне карте штампају следећи подаци:

  1. Презиме
  1. Име
  1. Датум рођења
  1. Пол
  1. Регистарски број
  1. Датум издавања
  1. Важи до
  1. Документ издаје

На полеђини личне карте штампају следећи подаци:

  1. Јединствени матични број грађана
  1. Држава рођења
  1. Место и општина рођења
  1. Пребивалиште и адреса стана
  1. Машински читљива зона

Са личном картом се може ући и боравити у Северну Македонију (90 дана), Босну и Херцеговину (90 дана) и Црну Гору (30 дана)[9].

Лична карта не поседује RFID, те не испуњава ICAO9303 стандард путних исправа.

Приликом промене личних података (име, презиме), адресе и приликом губитка личне карте, мора се издати друга.

Лична карта на старом обрасцу је важила на рок издавања наведеном на личној карти, најкасније до 31. децембра 2016. године.

Држављанин који нема пријављено пребивалиште у Србији, сходно члану 5 Закона о личној карти, може имати личну карту са роком важења од две године.

Уколико особа одбије да покаже личну карту полицији или не поседује личну карту добија новчану казну у висини од 50 хиљада динара или 30 дана затвора.

Особна исказница у Републици ХрватскојУреди

Лична карта
Издаје  МУП Републике Хрватске
Тип документалична карта
Датум истицања5 година[10]

Право на особну исказницу има сваки држављанин Републике Хрватске старији од 10 година живота са пребивалиштем у Републици Хрватској. Издаје се са роком важења од 10 година, а малолетницима са роком важења до 5 година, а најкасније до краја месеца у календарској години када пуне 18 година живота. Особну исказницу издаје полицијска управа према пребивалишту особе. Приликом подношења захтева потребно је донети документе које траже (зависи од случаја до случаја, уверење о држављанству, извод из матичне књиге рођених,...) и узима се отисак прста, потпис и слика се у црнобеле боје у полицијској управи. Рок за издавање је 10 дана од дана подношења захтева.

 
Предња страна особне исказнице
 
Задња страна особне исказнице

Образац личне карте штампа се на хрватском језику и на енглеском језику, а у складу са законом и на језику и писму националних мањина.

На предњој страни личне карте штампају следећи подаци:

  1. Презиме
  1. Име
  1. Датум рођења
  1. Спол
  1. Држављанство
  1. Број особне исказнице
  1. Вриједи до

На полеђини личне карте штампају следећи подаци:

  1. Пребивалиште
  1. Издала
  1. Датум издавања
  1. Особни исказни број
  1. Машински читљива зона

Лична карта у Босни и ХерцеговиниУреди

Лична карта
ИздајеМУП према пребивалишту
Тип документалична карта
Датум истицања10 година (2 година ако је издата лицу млађем од 18 година) [7]

Право на особну исказницу има сваки држављанин Босне и Херцеговине старији од 15 година живота са пребивалиштем у Босни и Херцеговини. Издаје се са роком важења од 10 година, а малолетницима са роком 2 година, а најкасније се издаје 60 дана након што лице напуни 18 година.[11] Личну карту издаје Министарство унутрашњих послова (односно полиција) према месту пребивалишта.

 
Предња страна личне карте
 
Полеђина личне карте

Наслов и називи појединих поља у личној карти пишу се на босанском, хрватском, српском и енглеском језику. Подаци се уписују латиничним и ћириличним писмом одвојено косом цртом (/).

На предњој страни личне карте штампају следећи подаци:

  1. Презиме
  1. Име
  1. Датум рођења
  1. Пол
  1. Серијски број
  1. Датум издавања
  1. Важи до
  1. Држављанство

На полеђини личне карте штампају следећи подаци:

  1. Јединствени матични број
  1. Општина рођења
  1. Надлежни орган
  1. Датум издавања
  1. Крвна група
  1. Напомена
  1. Ентитетско држављанство
  1. Баркод
  1. Машински читљива зона

Напоменe:

  1. Адреса лица на чије је име лична карта издата се не штампа на образац лилне карте, али се чува у базама надлежног органа за издавање личне карте.
  2. Лична карта не поседује RFID, те не испуњава ICAO9303 стандард путних исправа.
  3. Поља Крвна група и Ентитетско држављанство се штампају на захтев подносиоца личне карте

Лична карта у Савезној Републици НемачкојУреди

Лична карта
Тип документаЛична карта
Датум истицања10 година (6 уколико лице има мање од 24 године)
 
Предња страна личне карте
 
Полеђина личне карте

Немачка лична карта је обавезни документ који издаје регионални регистрациона канцеларија. Према немачком законодавству, лице је дужно да поседује важећу личну карту или пасош након навршене 16.-те године.

Лична карта поседује RFID технологију. Подаци су исписани на немачком, енглеском и француском језику.

На предњој страни личне карте штампају следећи подаци:

  1. Серијски број документа
  1. Приступни код за RFID чип
  1. Презиме (као и титула др. (уколико лице поседује докторат))
  1. Име
  1. Датум рођења
  1. Држављанство
  1. Место рођења

На полеђини личне карте штампају следећи подаци:

  1. Боја очију (само на немачком језику)
  1. Висина у центиметрима
  1. Датум издавања
  1. Адреса пребивалишта
  1. Издаваоц
  1. Религиозно име или псеудоним (само ако има)
  1. Машински читљива зона

РеференцеУреди

  1. ^ Quarmby, Ben (31. 1. 2003). „The case for national identification cards”. 2003 Duke L. & Tech. Rev. 0002. Duke University. Приступљено 11. 1. 2008. »If there is no reasonable expectation of privacy with regards to one's DNA information, the obtention of that information will not constitute a search. The DNA card scheme at issue here would not therefore come under 4th Amendment scrutiny« 
  2. ^ "A brief history of the passport", The Guardian, 17 November 2006
  3. ^ Hall, Roger, Gordon Dodds, Stanley Triggs (1993). The World of William Notman. David R. Godine. стр. 46, 47. ISBN 9780879239398. Приступљено 31. 12. 2015. 
  4. ^ Doulman, Jane, and David Lee (2008). Every Assistance & Protection: A History of the Australian Passport. Federation Press. стр. 56. ISBN 9781862876873. Приступљено 31. 12. 2015. 
  5. ^ „'If everything's fine, why's it being investigated?' – Social Protection peppered with tough questions over PSC”. 
  6. ^ Wary of the Public Services Card? You have good reason to be
  7. 7,0 7,1 „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2013. Приступљено 27. 4. 2013. 
  8. ^ Zakon o ličnoj karti
  9. ^ ВИЗЕ ЗА ИНОСТРАНСТВО И ИНФОРМАЦИЈЕ О ДРЖАВАМА
  10. ^ „Zakon o osobnoj iskaznici, NN 62/15, na snazi od 06.06.2015.”. 
  11. ^ Закон о личној карти [1]

ЛитератураУреди

  • Kruger, Stephen. "Documentary Identification in the Nascent American Police State" (2012). [2].
  • Kruger, Stephen. "Police Demands for Hong Kong Identity Cards" (2012). [3].

Спољашње везеУреди