Такси је врста јавног превоза где корисник – путник (или путници) изнајмљују на одређено време превозно средство са возачем који ће га (их) превести од једне локације до друге.

ТАКСИ знак.

Под таксијем се најчешће подразумева аутомобил али то може бити и авион, чамац, гондола, камион...

ЕтимологијаУреди

„Таксикаб“ је сложена реч настала од контракција „таксиметар“ и „кабриолет“. „Таксиметар“ је адаптација немачке речи такаметер, која је сама по себи била варијанта раније немачке речи „Taxanom“.[1] „Taxe“ (изговара се tax-eh) је немачка реч која значи „порез“, „наплата“ или „скала накнада“.[2] Средњовековна латинска реч „taxa” такође значи порез или наплату. „Такси“ се ултиматно може приписати τάξις од τάσσω[3] што на старогрчком значи „поставити у одређени ред“, као што је командовање уређеном борбеном линијом,[4] или одређивање плаћања пореза,[5] до у којој мери ταξίδι (taxidi) сада на грчком значи „путовање“ у почетку је означавало уређени војни марш или кампању. Метар је од грчког μέτρον (metron) што значи „мера“.[6] „Кабриолет“ је врста коњске запреге, од француске речи „cabrioler“ („скок, капар“), од италијанске речи „capriolare“ („салто“), од латинске речи „capreolus“ („срна“, „дивља коза“). У већини европских језика та реч је попримила значење кабриолета.

Такси возила у Паризу опремљена су првим бројилима од 9. марта 1898. Првобитно су се звали taxibread, а затим су преименовани у такиметре 17. октобра 1904. године.[7]

Хари Натанијел Ален из компаније Њујоршки таксикаб, који је увезао првих 600 њујоршких такси возила на гас из Француске 1907. године, позајмио је реч „таксикаб“ из Лондона, где је та реч била у употреби почетком 1907. године.[8]

Алтернативно, народна етимологија сматра да је добио име по Францу фон Таксису, из куће Турна и Таксиса, управнику поште Филипа Бургундског из 16. века и његовом нећаку Јохану Батисту фон Таксису, генералном управнику поште Светог римског царства. Они су успоставили брзе и поуздане поштанске услуге (преношење писама, уз неке поштанске руте које превозе људе) широм Европе.[9]

Уговарање превозаУреди

Возачи таксија, таксисти, су најчешће организовани у удружења, која им омогућују ефикасније деловање пре свега пријемом позива странака преко радија.

Услуга, вожња се заказује телефоном, у задње време и СМС-ом. Дуже вожње се могу заказати и који дан раније. Такси услуга се може добити и заустављањем „слободног“ таксија на улици.

Таксити на крову имају светлећу ознаку на којој пише “Taxi“ као и број такси возила. Када је светло упаљено такси је „слободан“

Наплата услугеУреди

 
ТАКСИ

Такси услуга се плаћа из два дела „полазак“ – фиксни износ без обзира на растојање које ће се прећи и дела који је везан за растојање тј. наплата по пређеном путу. Тарифа зависи и од доба дана, дана у недељи, празника.

Такси вожња се најчешће наплаћује путем таксиметра, који је повезан са окретањем точкова (тако мери пређено растојање). Таксиметар ради и ако се такси заглави у саобраћајној гужви, тада се пребацује на режим мерења времена па и даље ради.

Поједина такси удружења дају попусте на телефонски позив.

Поједина предузећа праве уговоре са одређеним такси удружењима о превозу на такси-бон. Запослени који поседују такси-бон добијају попуст на услугу.

ЗанимљивостиУреди

У појединим земљама постоји обавеза коришћења одређеног типа аутомобила за такси, док у Енглеској постоји посебна фабрика боја производи посебна такси возила. Таваница у тим возилима је виша а возач је од путника одвојен непробојним стаклом што битно утиче на безбедност возача.

Најчешће коришћена боја за таксије у свету је жута.

Бити таксиста значи сусретати много различитих људи. Због свог различитог искуства о таксистима је снимљено много филмова, од којих су неки култни.

ИсторијаУреди

Први таксисти су се појавили почетком 17. века у Паризу и Лондону. Никола Соваж (енгл. Nicolas Sauvage) је био први таксиста о коме постоји документација да је пријавио државним органима посао таксирања 1640. године. Наравно, први градски такси се одвијао у фијакерима уз обавезну коњску вучу.

Таксиметар је пронашао Вилхелм Брун (енгл. Wilhelm Bruhn) 1891.

Двосмерни радио, који је омогућио комуникацију са такси централом и другим возачима је први пут примењен 1940.

Хакни кочијеУреди

 
Кочије из 17. века у Раним колима и путевима сер Волтера Гилбија (1903)

Услуге изнајмљивања коњских запрега почеле су да функционишу у Паризу и Лондону почетком 17. века. Први документоване јавне хакни кочије за изнајмљивање појавиле су се у Лондону 1605. године.[10] Године 1625. постале су доступне кочије за изнајмљивање од гостионичара у Лондону, а прво стајалиште таксија појавило се на Странду испред Мејпол Ина 1636. године.[11] Парламент је 1635. године донео Закон о хакни запрегама да се легализују коњске запреге за изнајмљивање. Кочије су изнајмљивали гостионичари трговцима и посетиоцима. Још једну „Уредбу о регулисању кочијаша у Лондону и околним местима“ одобрио је Парламент 1654. године,[12] а прве дозволе за кочијаше издате су 1662. године.

Сличну службу је започео Никола Соваж у Паризу 1637. године.[13] Његова возила су била позната као фијакери, јер је главно стајалиште возила било насупрот светилишта Светог Фијакра. (Израз фијакер се и даље користи у француском да опише возило за најам са коњском запрегом, док се немачки израз Fiaker користи, посебно у Аустрији, да се односи на исту ствар.)

ХансомиУреди

Хансомов такси је дизајнирао и патентирао 1834. Јосеф Хансом, архитекта из Јорка, као значајно побољшање старих хакни кочија. Ова возила на два точка била су брза, довољно лагана да их вуче један коњ (што је путовање чинило јефтинијим од путовања у већој кочији са четири точка), била су довољно окретна да се крећу око коњских возила у озлоглашеним саобраћајним гужвама Лондона у деветнаестом веку, и имала су низак центар гравитације за безбедно скретање. Хансомов оригинални дизајн су модификовали Џон Чепмен и неколико других како би побољшали његову практичност, али је задржато Хансомово име.[14]

Прву такси службу у Торонту, „Град“, основао је 1837. Торнтон Блекберн, бивши роб чији је бекство када је заробљен у Детроиту било подстицај за побуну у Блекберну.[15]

Модерни таксиУреди

 
Године 1897, Дејмлер Викторија је био први такси на бензински погон

Електрични таксији на батерије постали су доступни крајем 19. века. У Лондону, Валтер Берсеј је дизајнирао флоту таквих таксија и увео их на улице Лондона 19. августа 1897. године.[16] Убрзо су добили надимак 'Колибри' због идиосинкратичне буке коју су стварали.[11] Исте године у Њујорку, Samuel's Electric Carriage and Wagon Company почела је са операцијом 12 електричних хансомових таксија.[17] Компанија је радила до 1898. године са до 62 возила која су била у употреби све док је њени финансијери нису реорганизовали у компанију и формирали Electric Vehicle Company.[18]

 
Совјетски такси ГАЗ М-1 1938. године

Савремени таксиметар измислио је и усавршио трио немачких проналазача; Вилхелм Фридрих Недлер, Фердинанд Денкер и Фридрих Вилхелм Густав Брун.[19] Дејмлер Викторија — први такси на бензински погон на свету — направио је Готлиб Дејмлер 1897. године и почео је да послује у Штутгарту 1897. године.[20] Таксији на бензински погон почели су да раде у Паризу 1899. године, у Лондону 1903. и у Њујорку 1907. године. Њујоршке таксије је првобитно увезао из Француске Хари Н. Ален, власник компаније Ален-Кингстон Мотор Кар.[21] Њихова производња одвијала се у Бристол Инџинирингу у Бристолу, Конектикат, где су 1908. године направљена прва такси возила америчке производње, које је дизајнирао Фред Е. Москович који је радио у Дејмлеру касних 1890-их. Алберт Ф. Рокквел је био власник Бристола и његова супруга је предложила да офарба своје таксије у жуто како би се повећала уочљивост тих возила.[22] Москович је био један од организатора прве компаније Yellow Taxicab Company у Њујорку.[23]

ВозилаУреди

 
LTI TX2 такси
 
Тојота ЈПН такси у употреби у Хонгконгу

Градови попут Лондона и Токија су применили посебне прописе као што су лондонски Услови подобности који диктирају величину, ефикасност горива, емисију штетних гасова и стандарде приступачности далеко строже од оних за приватна возила.[24][25] Слично као и њујоршки Чекер такси из периода од шездесетих до осамдесетих, јединствени атрибути града често чине возила направљена да одговарају тим захтевима свеприсутним у његовим возним парковима, и често постају култна слика самог града.[26]

Иако су напори Њујорка да примени нове прописе били неуспешни у напорима да се уведу хибридна возила и возила за инвалидска колица,[27] напори Лондона и Токија су донели јединствена возила као што су LEVC TX и Тојота ЈПН Такси која задовољавају и превазилазе модерне емисије и захтеве приступачности за будућност, а очекује се да ће се то ускоро проширити и на друге градове како се старији модели ротирају из већих градова на мања тржишта.[28][29] Модификације постојећих миникомбија као што су Мерцедес Вито Лондон Такси и Nissan NV200 уведене су као зауставне мере да би се испунила потреба за алтернативним производима, међутим њихово прихватање од стране возача тек треба размотрити.[30]

РеференцеУреди

  1. ^ Brown, Peter Jensen (15. 5. 2016). „A History of the Taxicab”. Early Sports 'n' Pop-Culture History Blog. Приступљено 16. 5. 2016. 
  2. ^ „Taxe translation English – German dictionary – Reverso”. dictionary.reverso.net. Приступљено 16. 5. 2016. 
  3. ^ „Henry George Liddell. Robert Scott. A Greek-English Lexicon. revised and augmented throughout by. Sir Henry Stuart Jones. with the assistance of. Roderick McKenzie. Oxford. Clarendon Press. 1940”. Perseus Digital Library. Приступљено 4. 6. 2016. 
  4. ^ Thucydides. Historiae in two volumes. book 5. chapter 6. section 5. Oxford, Oxford University Press. 1942.
  5. ^ Herodotus, The Histories with an English translation by A. D. Godley.book 3.chapter 89. Cambridge. Harvard University Press. 1920.
  6. ^ „taximeter” (Fourth изд.). The American Heritage Dictionary of the English Language (Bartleby). 2000. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2001. Приступљено 22. 4. 2015. 
  7. ^ Fierro 1996, стр. 1166.
  8. ^ „The National tribune (Page 2, Image 2)”. The National Tribune. 23. 5. 1907. Приступљено 16. 5. 2016. 
  9. ^ Greengrass, Mark (2015). Christendom destroyed: Europe 1517-1648. Penguin Random House. стр. 244—245. ISBN 9780141978529. 
  10. ^ Gilbey, Walter (1903). Early Carriages and Roads. London: Vinton. стр. 29. 
  11. ^ а б „History of the Licensed London Taxi”. london-taxi-cabs.com. Приступљено 22. 4. 2015. 
  12. ^ Firth, C.H.; Rait, R.S., ур. (1911), „June 1654: An Ordinance for the Regulation of Hackney-Coachmen in London and the places adjacent”, Acts and Ordinances of the Interregnum, 1642–1660, London: British History Online, стр. 922—924, Приступљено 22. 4. 2015 
  13. ^ „Les taxis : 378 ans d'histoires et d'engueulades”. 14. 6. 2015. 
  14. ^ Harris, Penelope (2010). The Architectural Achievement of Joseph Aloysius Hansom (1803–1882), Designer of the Hansom Cab, Birmingham Town Hall, and Churches of the Catholic Revival. The Edwin Mellen Press. стр. 86–91, 93. ISBN 9780773438514. 
  15. ^ Frost, Karolyn Smardz (2007). I've Got a Home in Glory Land: A Lost Tale of the Underground Railroad. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-16481-2. Приступљено 22. 4. 2015. 
  16. ^ „The Surprisingly Old Story Of London's First Ever Electric Taxi - Science Museum Blog”. 9. 7. 2012. 
  17. ^ „Hailing the History of New York's Yellow Cabs”. NPR.org. 8. 7. 2007. Приступљено 25. 11. 2021. 
  18. ^ „Car Companies”. The Early Electric Car Site. Приступљено 6. 2. 2016. 
  19. ^ Brown, Peter Jensen (15. 5. 2016). „A History of the Taximeter”. Early Sports 'n' Pop-Culture History Blog. Приступљено 16. 5. 2016. 
  20. ^ „The Mercedes Benz Taxi”. MercedesClass.net. Приступљено 16. 5. 2016. 
  21. ^ Adams, Cecil (31. 10. 1980). „Why does every city seem to have a Yellow Cab company?”. The Straight Dope. Приступљено 4. 4. 2012. 
  22. ^ Weldon, Chichester Percival (1986). The New Departure Classics. Canaan, NH: Phoenix Publishing. стр. 14, 16, 19—21. ISBN 9780914659181. 
  23. ^ Hendry, Maurice D. (пролеће 1970). „The Fred Moskovics Era”. Automobile Quarterly. 8 (3): 240. 
  24. ^ „Taxi and Private Hire Vehicle Policy” (PDF). Transport for London. Mayor of London. Приступљено 23. 1. 2022. 
  25. ^ Tarrant, Jack (2018-05-23). „Taxi! Tokyo prepares for Olympic tourism boom with accessible cabs and international drivers”. The Japan Times Online (на језику: енглески). ISSN 0447-5763. Приступљено 2018-08-01. 
  26. ^ King, Karl (21. 1. 2017). „The New York City Checker, Different By Design”. Internet Checker Taxicab Archive. 
  27. ^ Turkus, Brandon (17. 12. 2014). „How Nissan's NYC Taxi of Tomorrow has turned into a nightmare”. Autoblog. 
  28. ^ „Cleaner greener taxis”. TFL. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2018. Приступљено 2018-02-14. 
  29. ^ „Paratransit, the ADA, and Ensuring Transportation Services for All”. The Transportation Alliance. 24. 7. 2017. 
  30. ^ Blint-Welsh, Tyler (12. 6. 2018). „It Was Billed as the 'Taxi of Tomorrow.' Tomorrow Didn't Last Long.”. New York Times. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди