Oštećenje vida
Oštećenje vida medicinska je definicija koja se prvenstveno meri na osnovu bolje oštrine vida pojedinca; u odsustvu tretmana kao što su naočare koje mogu korigovati vid, pomoćnih uređaja i medicinski tretman. Oštećenje vida može izazvati individualne poteškoće sa normalnim svakodnevnim zadacima, uključujući čitanje i hodanje.[3] Oštećenja vida izazivaju značajne ekonomske troškove kako direktno zbog troškova lečenja tako i indirektno zbog smanjene radne sposobnosti obolelih.[4] Tako npr. slepilo i nepovratno oštećenje vida koštaju saveznu vladu SAD više od 4 milijarde dolara godišnje. Troškovi uključuju lečenje, obrazovanje, gubitak ličnog prihoda i povezane troškove, kao što su invalidnine iz socijalnog osiguranja.[4]
| Oštećenje vida | |
|---|---|
| Sinonimi | Vision impairment, vision loss |
.jpg) | |
| Specijalnosti | oftalmologija |
| Komplikacije | [1][2] |
| Frekvencija | 940 miliona, 13% (2015) |
Slepilo i oštećenje vida mogu ozbiljno uticati na kvalitet života. Slepe osobe imaju poteškoća u svakodnevnim aktivnostima (npr. vožnja, čitanje, šivenje i hodanje), sticanje obrazovanja i društvene interakcije.
Skrining problema sa vidom kod dece može poboljšati njihov budući vid i napredovanje u obrazovanju.[5]
Skrining odraslih bez simptoma je od velike koristi,[6] a redovni pregledi očiju su važan deo zaštite i očuvanja vida. Dijagnoza oštečenja vida se postavlja očnim pregledom.[4]
Rehabilitacija vida i pomoćni uređaji mogu maksimizirati rezidualni vid osoba sa slepilom i oštečenjem vida i pomoći im da održe nezavisan, produktivan život.[4]
Definicije oštećenja vida uredi
Slab vid je funkcionalna hronična definicija oštećenja vida, koja se ne može ispraviti tretmanom ili korigiranim sočivima i utiče na svakodnevni život. Zbog toga se slabovidnost može koristiti kao pokazatelj invaliditeta i varira u zavisnosti od iskustva pojedinca, zahteva životne sredine, smeštaja i pristupa uslugama.
Američka akademija za oftalmologiju definiše oštećenje vida kao najbolje korigovanu oštrinu vida manju od 20/40 u boljem oku.[7]
Svetska zdravstvena organizacija ga definiše kao oštrinu vida manju od 6/12 u boljem oku.[8]
Termin slepilo se koristi za potpuni ili skoro potpuni gubitak vida.
U druga trajna stanja oštećenja vida, koja mogu ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme, svrstavaju se:
- prolazno privremeno oštećenje vida,
Epidemiologija uredi
Samo 2015. godine registrovano je 940 miliona ljudi sa određenim stepenom gubitka vida.[10] Oko 246 miliona imalo je slab vid, a 39 miliona je bilo slepo.[3]
Više od milion Amerikanaca je pravno slepo, a 12 miliona je sa oštećenim vidom. Većina slepih ljudi ima 65 godina i više, a prevalencija slepila naglo raste sa godinama.
Stope oštećenja vida su se smanjile od 1990-ih.[3]
- Rasne razlike
Afroamerikanci i Hispanoamerikanci su u većem riziku od slepila i oštećenja vida (nakon 40 godina starosti, od belaca jer su u većem riziku za razvoj dijabetesa, dijabetičke retinopatije i glaukoma. Belci su pod većim rizikom od makularne degeneracije za ratliku od drugih etničkih grupa.[4]
- Polne razlike
Žene i porodice sa niskim primanjima su više pogođene slepilom i oštećenjem vida nego muškarci.
- Starosne razlike
Kako stanovništvo stari i demografski se menja, uticaj gubitka vida i oštećenja vida značajno če rasti u budućnosti. Projekcije procenjuju da će se broj slepih i slabovidih udvostručiti do 2030. ukoliko se ne preduzmu korektivne mere.
Većina ljudi sa slabim vidom je u zemljama u razvoju su stariji su od 50 godina.[3]
Etiologija uredi
Najčešći uzroci oštećenja vida na globalnom nivou su:
- Nekorigovane greške refrakcije (43%), koje uključuju kratkovidost, dalekovidost, prezbiopiju i astigmatizam.[3]
- Katarakta (33%), kao jedan od najčešćih uzroka slepila.
- Glaukom (2%), je grupa bolesti koje su obično povezane sa povećanim pritiskom u oku. Ovaj pritisak može izazvati oštećenje ćelija koje formiraju optički nerv koji prenosi informacije od oka do mozga. Oštećenje je progresivno sa gubitkom prvo perifernog vida, a zatim smanjenjem centralnog vida i, potencijalno, slepilom.[3]
- Degeneraciju makule povezane sa uzrastom, utiče na deo mrežnjače koji je odgovoran za oštar centralni vid. Postoje dva oblika: suvi (neeksudativni) i mokri (eksudativni) oblik.
- Dijabetesna retinopatija, je bolest oka koja pogađa male krvne sudove u mrežnjači ljudi sa šečernom bolesti. Dijabetes uzrokuje slabljenje malih krvnih sudova u mrežnjači i njihovo raspadanje ili začepljenje. Dijabetesna retinopatija je vodeći uzrok slepila kod odraslih radno sposobnih osoba.
- Zamućenje rožnjače,
- Slepilo u detinjstvu,
- Infekcije oka.
- Kortikalna oštećenja, koja mogu biti uzrokovano problemima u mozgu, npr. usled moždanog udara, prevremenog porođaja ili traume.[11]
Prognoza uredi
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da se 80% oštećenja vida može sprečiti ili izlečiti lečenjem.[3] To uključuje kataraktu, infekcijama izazvano slepilo i trahom, glaukom, dijabetičku retinopatiju, nekorigovane refraktivne greške i neke slučajeve slepila u detinjstvu.[12] Mnogi ljudi sa značajnim oštećenjem vida imaju koristi od rehabilitacije vida, promena u njihovom okruženju i pomoćnih uređaja.[4]
Izvori uredi
- ^ Auger RR, Burgess HJ, Emens JS, Deriy LV, Thomas SM, Sharkey KM (oktobar 2015). „Clinical Practice Guideline for the Treatment of Intrinsic Circadian Rhythm Sleep-Wake Disorders: Advanced Sleep-Wake Phase Disorder (ASWPD), Delayed Sleep-Wake Phase Disorder (DSWPD), Non-24-Hour Sleep-Wake Rhythm Disorder (N24SWD), and Irregular Sleep-Wake Rhythm Disorder (ISWRD). An Update for 2015: An American Academy of Sleep Medicine Clinical Practice Guideline”. Journal of Clinical Sleep Medicine. 11 (10): 1199—236. PMC 4582061
. PMID 26414986. doi:10.5664/jcsm.5100.
- ^ Blaylock, SE; Vogtle, LK (jun 2017). „Falls prevention interventions for older adults with low vision: A scoping review”. Canadian Journal of Occupational Therapy. 84 (3): 139—147. PMID 28730900. S2CID 7567143. doi:10.1177/0008417417711460.
- ^ a b v g d đ e „Vision Impairment and Blindness | Examination-Based Studies | Information on Data Sources | Vision and Eye Health Surveillance System | Vision Health Initiative (VHI) | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2021-08-10. Pristupljeno 2022-12-09.
- ^ a b v g d đ „Blindness and Vision Impairment | Gateway to Health Communication | CDC”. web.archive.org. 2015-04-29. Arhivirano iz originala 29. 04. 2015. g. Pristupljeno 2022-12-09.
- ^ Mathers M, Keyes M, Wright M (November 2010). "A review of the evidence on the effectiveness of children's vision screening". Child. 36 (6): 756–80.
- ^ Siu AL, Bibbins-Domingo K, Grossman DC, Baumann LC, Davidson KW, Ebell M, et al. (March 2016). "Screening for Impaired Visual Acuity in Older Adults: US Preventive Services Task Force Recommendation Statement". JAMA. 315 (9): 908–14.
- ^ „Low Vision - American Academy of Ophthalmology”. www.aao.org. Pristupljeno 2022-12-09.
- ^ „Vision impairment and blindness”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-09.
- ^ „amauroza | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Pristupljeno 2022-12-09.
- ^ Vos T, Allen C, Arora M, Barber RM, Bhutta ZA, Brown A, et al. (GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence Collaborators) (October 2016). "Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015". Lancet. 388 (10053): 1545–1602
- ^ Lehman SS (September 2012). "Cortical visual impairment in children: identification, evaluation and diagnosis". Current Opinion in Ophthalmology. 23 (5): 384–7.
- ^ „WHO | Causes of blindness and visual impairment”. web.archive.org. 2015-06-05. Arhivirano iz originala 05. 06. 2015. g. Pristupljeno 2022-12-09.
Spoljašnje veze uredi
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
