Padovi u starosti
Padovi u starosti, definišu se kao nestabilnost ili gubitak oslonca, kod osoba starijih od 65 godina, koja ima za posledicu različitu vrstu povreda. Iznenadni kontakt sa bilo kojom podlogom ili nekim nižim nivoom; kao i udara tela o neki predmeta koji osoba pri padu dodirne smatra se povredom izazvanom padom. Tipični, događaji koju mogu da izazovu pad kod starijih ljudi su akutni poremećaja (npr, moždani udar, sinkopa, srčani udar, nesvestica), dok se opasnost od životne sredine koja dovodi do pada (npr. udar objekta koji se kreće) ne smatra padom u starosti.[1]
| Padovi u starosti | |
|---|---|
 | |
| Svaki pad u starosti zahteva kompleksnu dijagnostku | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | Ortopedija Urgentna medicina |
| MKB-10 | R29.6 |
Padovi u starosti ozbiljno ugrožavaju nezavisnost starijih ljudi i izazivaju kaskadu pojedinačnih, ličnih, porodičnih i društvenih socio-ekonomskih posledica. Mnogi stariji ljudi, zato ne prijavljuju pad, jer sebi i drugima ne žele da priznaju da je on atribut njihovog proces starenja, kao i zato što se boje da će zbog padova, naknadno biti ograničeni u svojim aktivnostima i na određen način institucionalizovani.[1]
Epidemiologija
urediPrema procenama epidemiologa od 33% do 55% osoba starijih od 65 godina bar jednom do kraja života doživi pad. Prema podacima iz SAD na godišnjem nivou, 30 do 40% starijih ljudi koji žive u porodičnoj zajednice doživi pad; a 50% onih koji žive u staračkim domomvima. Kod 5-10% osoba nakon tog pada dolazi do težih povređivanja (npr preloma kuka kod 1% povređenih).
Padovu u starosti česti su uzrok smrtnosti kod osoba starijih od 65 godina,[2] što najbolje ilustruje podatak iz SAD, u kojoj su padovi vodeći uzrok iznenadne smrti i sedmi vodeći uzrok smrti kod osoba ≥ 65. Oko 75% smrtnih slučajeva uzrokovanih padovima javlja se u 13% stanovništva koje je starije ili ima 65 godina.[1]
U 2000. godini, samo u SAD direktni medicinski troškovi zbog lečenja povreda nastalih usled padova u starosti iznosioli su 20 milijardi dolara. Procenjuje se da će oni do 2020. godine, dostići vrednost od 44 milijarde dolara.[1]
Etiologija
urediKod većine starih osoba skolonost ka nestabilnosti i padovima uzrokovana je zbirnim ili udruženim dejstvom brojniha poremećaja koji se mogu svrstati u tri grupe rizika:[1]
- Unutrašnji faktori
- Oslabljen vid,
- Otežano održavanje ravnoteže,
- Poguren položaj tela, izazvan deformacijom kičmenog stuba
- Oslabljen duboki senzibilitet,
- Sistemske bolesti (artritis, srčana i moždana oboljenja),
- Staračka demencija
- Osetljivost na lekove itd.
- Spoljašnji faktori
- Brojne opasnosti iz životne sredine, na koje starije osobe ne mogu brzo i pravovremeno da reaguju (npr hod po klizavoj površini), hod kroz sredinu koja nije dovoljno poznata (npr, kada se starija osoba preselila u novi dom).
- Situacioni faktori
Ovi faktori se odnose na brojne životne i radne aktivnosti;
- Žurba za prevoznim sredstvom
- Nepažnja u kupatilu (naročito noću kada pacijent nije u potpunosti budan ili kada je osvetljenje neadekvatno).
- Rad se mašinama ili alatom u kući.
- Kada tokom razgovora sa nekom osobom, pacijent nije primetio opasnost iz životne sredine (npr, prepreku ili neravnininu na putu), ili kada se sapleo žureći da odgovori na telefon.[1]
Patofiziologija
urediDo padova u starosti najčešće dolazi zbog nemogućnosti tela da se brzo prilagodi na posturalne promenama (npr nagla promena položaja pri hodanju ili pri kretanju prevoznim sredstvom, silazak niz stepenice, hod po neravnom terenu ili noću, itd.).
Stabilnost je posebno oštećena kod osoba starijih od 80 godina. Za sve osobe starije dobi kod kojih se uoči da zastajkuju za vreme dok govore (engl. stop walking when talking) smatra se da imaju povećan rizik od pada.[3]
Komplikacije
urediIako većina povrede nisu ozbiljne prirode (npr, kontuzije, sekotin, ogrebotine), ipak ove povrede mogu biti i teže prirode:
- Koje u oko 5% slučajeva zahtevaju hospitalizaciju pacijenata ≥ 65 godina života.
- Koje su u oko 5% povrede prelomi humerusa, ručnog zgloba, ili karlice.
- Koje su u oko 2% povrede prelom kuka.
Ostali ozbiljne povrede (npr, povrede glava, unutrašnje povrede, dublje sekotine) javljaju u oko 10% padova.[1]
Neke povrede su fatalne. One kod 5% starijih ljudi sa preloma kuka rezultuju smrtnim ishodom u bolnici. Ukupna smrtnost, osim preloma kuka, kod povreda u starosti kreće se od 18 do 33%.[1]
Oko polovine starijih ljudi koji padanu ne mogu da da budu zbrinuti bez tuđe pomoći. Tako da jedan deo povređenih provede na podu > 2 časa posle pada, pre nego mu se pruži pomoć, što povećava rizik od dehidracije, dekubitusa, rabdomiolize, hipotermija, i pneumonije.[1]
Funkcija i kvalitet života starije osobe može se značajno pogoršati nakon pada; najmanje 50% starijih osoba, koje su lečene ambulantno posle loma kuka, nikad ne povrati svoj prethodni nivo mobilnosti.[1]
Nakon pada, stariji ljudi, razvijaju u sebi i strah od ponovnog pada, pa sopstvenu mobilnost ponekad smanjuju, jer su izgubili poverenje u svoje sposobnosti. Neki ljudi čak potpuno izbegavaju određene aktivnosti (na primer, odlazak u kupovinu, rad u bašti, čišćenje kuće) zbog jako izraženog straha od novih povreda.
Smanjena aktivnost, kod takvih osoba samo šteti, jer može povećati krutost zglobnog sistema i opštu slabost muskulature, što uvodi stariju osobu u začarani krug, jer joj sjedne strane još više smanjujući mobilnost, a sa druge povećava rizik za nastanak novih padova.[1]
Izvori
uredi- ^ a b v g d đ e ž z i j Rubenstein, Laurence Z. „Falls in the Elderly”. Merck and the Merck Manuals. Pristupljeno 12. 4. 2016.
- ^ Hindmarsh JJ, Estes EF Jr. Falls in the elderly. Arch Intern Med 1989;149:2217-2222.
- ^ Lundin-Olsson L, Nyberg L, Gustafson Y. "Stops walking when talking" as a predictor of falls in elderly people. Lancet 1997;349:617.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
