Paladije Elenopoljski
Paladije Elenopoljski (grč. Παλλαδιος της Ελενοπολεως; 360-420) - je hrišćanski episkop i pisac, učenik svetog Jovana Zlatoustog.
Paladije je bio rodom iz Galatije. 386. godine, ili malo kasnije posvetio se monaškom životu. Nakon toga, asketski je živeo na raznim mestima u Egiptu, gde se sastajao sa monasima-pustinjacima, proučavajući njihovo asketsko iskustvo. Kasnije je otišao u Palestinu, a 400. godine izabran je za episkopa Jelenopolskog u Bitiniji.[1]
Najpoznatiji rad Palladija je rad "Lavsaik, ili priča o životu svetih i blagoslovenih otaca", koji govori o životu hrišćanskih asketa iz ranog perioda. Delo je napisano oko 419-420 godina, za službu na vizantijskom carskom dvoru Lavs. Pored toga, Paladiju se pripisuje i autorstvo nad delom “Dijalozi o životu Hrizostoma”.[2]
Umro je između 420. i 430. godine.