Википедија

Papagaji

Papagaji (lat. Psittaciformes)[1][2] su red ptica kome pripadaju 372 vrste[3] u 86 rodova.[4] Ovaj red se deli u tri porodice: Psittacidae (pravi papagaji), Cacatuidae (kakadui) i Strigopidae (novozelandski papagaji).[5][6]

Papagaji
Vremenski raspon: rani eocen - danas 50–0 Ma
KakapoAustralian ringneckBlue-and-yellow macawKeaLesser vasa parrotPalm cockatoo
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Kladus: Psittacopasserae
Red: Psittaciformes
Wagler, 1830.
Nadporodice

Cacatuidae (kakadui)
Psittacidae (pravi papagaji)
Strigopidae (novozelandski papagaji)

Raspon papagaja, sve vrste (crvene)
Svetlocrvena ara (Ara macao)

Rasprostranjenost

uredi

Papagaji žive u svim tropskim i suptropskim područjima, kao što su: Australija, Okeanija, južna i Jugoistočna Azija, južni delovi Severne Amerike, Južna Amerika i Afrika. Neke vrste obitavaju u umerenom području južne hemisfere. Najveća biološka raznovrsnost prisutna je u Južnoj Americi, Novoj Gvineji i Australiji.

Osobine

uredi

Za ovaj životinjski red karakteristični su jak zakrivljen kljun prilagođen velikom broju aktivnosti, uspravan stav i jake noge sa zigodaktilnim stopalima. Veliki broj vrsta prinosi hranu stopalom do kljuna, što je kod drugih ptica redak izuzetak. Većina papagaja su uglavnom zeleni, dok su neke vrste šarene. Kakadui imaju pokretnu krestu od perja na vrhu glave i po boji variraju od pretežno bele do pretežno crne. Kod većine papagaja nije vidljiva razlika između ženki i mužjaka, ili je ona minimalna.

Što se tiče veličine, ovo je najraznovrsnija klasa ptica. Jedna vrsta pigmejskog papagaja je tipično duga oko 8 santimetara i teži manje od 10 grama. Hijacintna ara duga je oko 1 metar i teži 4 kilograma.

Papagaji se hrane semenom, orasima, voćem, izdancima i drugom biljnom hranom. Neke vrste se hrane insektima i malim životinjama. Loriji su potporodica papagaja koji su specijalizovani za ishranu cvetnim nektarom i mekim voćem. Skoro svi papagaji se gnezde u šupljinama stabala, polažu bela jaja iz kojih se legu ptići kojima je neophodna nega.

Papagaji spadaju u najinteligentnije vrste ptica. Neke vrste imaju sposobnost da imitiraju ljudski glas, što ih čini popularnim kućnim ljubimcima. Trgovina papagajima, gubitak prirodnog staništa, konkurencija drugih vrsta i lov ugrožavaju populacije papagaja u divljini. Smatra se da je ova klasa ptica najeksploatisanija od svih klasa ptica.[7]

Sistematika

uredi

Rodovi

uredi

Vrste

uredi

Podvrste

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Psittacine”. American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Houghton Mifflin Company. 2000. Arhivirano iz originala 2007-08-27. g. Pristupljeno 2007-09-09. 
  2. ^ „Psittacine”. Merriam-Webster Online Dictionary. Merriam-Webster, Inc. Pristupljeno 2007-09-09. 
  3. ^ Gill, F.; Donsker, D.; Rasmussen, P. (ur.). „Order Psittaciformes”. IOC World Bird List. International Ornithological Congress. Pristupljeno 19. 11. 2020. 
  4. ^ „Zoological Nomenclature Resource: Psittaciformes (Version 9.013)”. www.zoonomen.net. 29. 12. 2008. 
  5. ^ Christidis L, Boles WE (2008). Systematics and Taxonomy of Australian Birds. Canberra: CSIRO Publishing. str. 200. ISBN 9780643065116. 
  6. ^ Olah, George; Butchart, Stuart H. M.; Symes, Andy; Guzmán, Iliana Medina; Cunningham, Ross; Brightsmith, Donald J.; Heinsohn, Robert (2016). „Ecological and socio-economic factors affecting extinction risk in parrots”. Biodiversity and Conservation (na jeziku: engleski). 25 (2): 205—223. ISSN 0960-3115. S2CID 17282072. doi:10.1007/s10531-015-1036-z. 
  7. ^ Snyder, N; McGowan, P; Gilardi, J; & A Grajal (2000), Parrots: Status Survey and Conservation Action Plan, 2000-2004. Chapter 1. vii. IUCN. ISBN 978-2-8317-0504-0.. Chapter 1. vii.

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папагаји&oldid=27935056”