Paraklesion je mala crkva — crkvica, hramčić. U njoj se služi isto kao i u velikom hramu, ali ne uvek, već kad je za to potreba, na primer zimi kada je hladno u velikom hramu. Termin dolazi od grčkih reči παϱα (para, „pored”) i ἐϰϰλησία (ekklesía, „crkva”), koje doslovno znače „pored crkve”.[1]

Paraklesion u crkvi Hrista Spasitelja u Polju, Istanbul

U pravoslavnoj crkvi označava crkvicu sazidanu u većoj bogomolji ili dozidana uz nju. Bila je posvećena posebnom svetitelju i uglavnom, u njoj su čuvane njegove mošti.

Ovaj arhitektonski element bio je uobičajen za vizantijsku arhitekturu u periodu 9—13. veka, uglavnom u Atini i Konstantinopolju. Obično su to male, pogrebne kapele namenjene slavnim osobama ili istaknutim porodicama. Nalaze se pored glavne građevine i većinom su pravougaone osnove, a neke su bile smeštene i ispod zemlje.[1]

Naziv na Zapadu za ovakav tip pomoćne arhitektonske crkvene građevine je kapela. Naziv kapela se tokom 18. veka odomaćuje i kod nas i poprima posebne oblike, građevinske anekse (kripta, skrivnica) i funkcije (dvorska kapela, zvonična kapela, kapela „na vodici”).

Jedan od najpoznatijih je paraklesion u Crkva Hrista Spasitelja u Polju, Istanbul, koji je sagrađen u 13. veku, sa arkosolijumima na bočnim stranama i freskama, među kojima se ističe freska Hristovog vaskrsenja na svodu.

Hilandarski parakliesioni uredi

Po broju paraklesiona prednjačio je manastir Hilandar gde ih je u doba Svetog Save bilo četrnaest. Osim unutar manastirskih bedema, paraklesioni su nicali i na hilandarskim imanjima, praktično svuda gde su živeli njegovi monasi. Hilandarski paraklesioni, osim što su kao i drugi, bili odmah ili naknadno živopisani, imali su i posebnu namenu — služili su kao kosturnice (crkva Blagoveštenja sa nišama za lobanje i otvorima u podrumu za polaganje kostiju).

Reference uredi

  1. ^ a b Morales Gómez 2016, str. 453.

Literatura uredi

  • Morales Gómez, Adoración (2016). Diccionario visual de términos arquitectónicos. Madrid: Cátedra. str. 453. ISBN 978-84-376-2997-1. 
  • „Rečnik crkvenih pojmova“, dr Ljiljana Stošić, Beograd 2006. pp. 131-132