Википедија

Pariski metro

Pariski metro ili Metropolitan je deo javnog prevoza u Pariskoj oblasti. Postao je jedan od simbola grada, poznat po učestalosti u samom gradu kao i uniformnoj arhitekturi koja je pod uticajem secesionističkog pravca. Posle Moskovskog metroa on je najprometniji metro u Evropi.[4] Metro stanica Šatle les Ales je najveća metro stanica na svetu.[5]

Pariski metro
Opšti podaci
Oblast prevozaPariz
Tip prevozapodzemna železnica
Broj linija16
Broj stanica303[1]
Dnevni prevoz putnika4,175 miliona putnika[2]
Funkcionisanje sistema
Početak rada19. juli 1900. godina[3]
Operator(i)RATP
Tehnički podaci
Dužina mreže214 kilometara
Širina koloseka1435 mm (standardna širina)

Pariski metro je uglavnom podzeman i dug je 226,9 km (141,0 mi).[3] Ima 308 stanica, od kojih 64 imaju presedanje između linija.[1][6] Postoji 16 linija (sa još četiri u izgradnji), označenih brojevima od 1 do 14, sa dve linije, 3bis i 7bis, koje su nazvane jer su počele kao ogranci Linije 3 i Linije 7. Linija 1 i Linija 14 su automatizovane. Linije su identifikovane na kartama brojem i bojom, sa smerom kretanja označenim terminusom.

Pariski metro je prevezao je 1,520 milijardi putnika u 2015. godini, 4,16 miliona putnika dnevno, što iznosi 20% ukupnog saobraćaja u Parizu.[2][7] To je jedan od najgušćih metro sistema na svetu, sa 244 stanice na 105,4 km2 (41 sq mi) grada Pariza. Šato–Le Hal, sa pet metro i tri RER linije, jedna je od najvećih metro stanica na svetu.[8] Međutim, sistem generalno ima lošu dostupnost, jer je većina stanica izgrađena pod zemljom dugo pre nego što je lakića pristupa postalo značajno pitanje.

Ime uredi

Reč metro nastala je upravo u Parizu kao skraćenica za firmu koja je upravljala ovim saobraćajnim sistemom Compagnie du chemin de fer métropolitain de Paris, ili kratko Metropolitan. Moguće da je samo ime firme preuzeto iz firme koja je upravljala Londonskim metroom Metropolitan Railway. Kasnije ovaj naziv još više skraćen na samo metro. Metro je vrlo brzo postao popularan i u ostalim jezicima te je postao univerzalno ime za ovaj vid transporta u okviru gradova.

Istorija uredi

Radovi na pariskom metrou započeti su novembra 1898. godine. Prva linija otvorena je 19. jula 1900. godine tokom svetske izložbe u Parizu. Do Prvog svetskog rata metro se veoma brzo širio, tako da je do 1920. godine centar grada bio potpuno pokriven. 1930-ih godine su se postojeće linije produžavale ka predgrađima. Nakon Drugog svetskog rata Pariski metro se nije previše gradio ali su se postojeće linije modernizovale.

Takođe zbog naglog širenja Pariske oblasti bio je neophdan još veći transportni sistem. Rešenje je nađeno u novom sistemu tzv. RER-a (franc. réseau express régional), koja je sa svojih 5 linija zapravo predstavljala proširenje postojećeg metro sistema.

Nesreće uredi

Tokom istorije kao u većini ostalih metroa bilo je raznih nesreća. Najveći incidenti u pariskom metrou su se desili:

  • 10. avgusta 1903. godine: veliki požar, 84 osobe su poginule
  • 30. avgusta 2000. godine: Usled prevelike brzine i nepostojanja automatske kontrole došlo je do iskakanja pri čemu je 24 osobe lakše povređeno
  • 6. avgusta 2005. godine: usled loših instalacija došlo je do požara u vozu pri čemu je povređeno 19 osoba
  • 29. jula 2007 godine: požar u jednom od vozova uzrokovao je povredu 15 osoba

Karakteristike uredi

Mreža Pariskog metroa je izuzetno gusta, pa su stanice relativno blizu jedna drugoj: 548 metara u proseku su udaljene jedna od druge. Metro je u najvećem delu podzeman i to pretežno u samom centru grada. Ka periferiji metro prelazi u nadzemne pruge koje su ukupne dužine 17 km od ukupnih 214 km. Linije metroa su ispresecane linijama voza РЕР-a, koji saobraća do udaljenijih prigradskih naselja i aerodroma.

 
Mapa sa svim linijama Pariskog metroa

Zbog raznolikog sastava tla tuneli su relativno blizu površine, sa izuzetkom linije 12 ispod Monmartra. Uglavnom je poštovano pravilo o radijusu krivina od 75 metara. Kolosek je standardne širine od 1.435 m, a električna energija se dobija iz treće šine koja je pod naponom od 750 V. Širina vagona je 2,4 m. Broj vagona varira od tri do šest, a najčešće je pet. Osam vagona je moguć samo na liniji 14.

Od 2012. godine u mnogim pariskim metro stanicama je omogućen besplatan pristup internetu. [9]

Radno vreme uredi

Prvi vozovi napuštaju početne stanice ujutru u 5.30. Zadnji voz pristupa zadnjoj stanici noću u 1.15, osim petkom i subotom i značajnijim praznicima kada dolaze u 2.15.

Tarifni sistem uredi

 
Jednokratna karta i višednevna karta

Karte se mogu kupiti na kioscima i automatima na samim stanicama. Karte ili smart kartice su neophodne kako bi se prošlo ka peronima. Na ulazu se nalaze automatske rampe koje se otvaraju samo očitavanjem smart kartica ili jednokratnih karti. Standardna karta podrazumeva jedan ulaz i jedan izlaz kroz rampe, te je stoga moguće vršiti presedanja kroz više linija metro sistema. Pored jednokratnih karti postoje i:

  • Dnevna karta
  • Nedeljna karta
  • Mesečna karta
  • Godišnja karta
  • Paris Visite karta koja može trajati 3 ili 5 dana za zone od 1-3. Ova karta je veoma pogodna za turiste.

Linije uredi

 
Linija 5 Pariskog metroa

Pariski metro trenutno ima 16 linija, od koje su linija 3 i 7 dodatno podeljene.

Linija Relacija Počela Dužina u km Broj
stanica 		Broj
vagona 		Broj vozova
u špicu
01  La Difens ↔ Šatou de Vinsens 1900 16.6 25 6 45
02  Port Dofi ↔ Nasion 1900 12.3 25 5 37
03  Port de Levalo ↔ Galemi 1904 11.7 25 5 40
03bis  Gambeta ↔ Port de Lilas 1921 1.3 4 3 4
04  Port de Klignakort ↔ Mari de Montruž 1908 12.1 27 6 40
05  Bobni - Pablo Pikaso ↔ Plejs d Itali 1906 14.6 22 5 45
06  Aerodrom Šarl de Gol ↔ Nasion 1907 13.7 28 5 37
07  La Kurnev ↔
Vilžif - Luj Aragon / Mar D Ivri 		1910 18.6 38 5 60
07bis  Luj Blank ↔ Pre Sen-Žerve 1911 3.1 8 3 6
08  Balard ↔ Pont de Lak 1913 23.4 38 5 50
09  Pon de Sevr ↔ Mari de Montrel 1922 19.6 37 5 57
10  Bulonj - Pont de Sen Klo ↔
Žer Asterliz 		1913 11.7 23 5 24
11  Šalet ↔ Mari de Lilas 1935 6.3 13 4 20
12  Fron Populer ↔ Mari Dizi 1910 15.3 29 5 37
13  UniverzitetSen Deni ↔
Šatilon Montruž 		1911 24.3 32 5 50
14  Sen Lazar ↔ Olimpiades 1998 9.2 9 6
maksimalno 8 		18

Budućnost uredi

U izgrdnji uredi

Planirano uredi

  • Grand Pariz Ekpres, projekat koji uključuje kružnu liniju od 75 km (47 mi) oko Pariza sa 4 nove linije pariskog metroa: linije 15, 16, 17 i 18. Linija 15, najduža od novih linija, biće kružna linija oko Pariza. Linija 17 će saobraćati do aerodroma Šarl de Gol. Druge dve linije će opsluživati predgrađe Pariza. Grand Paris Ekpres će imati ukupan raspon od 200 km (120 mi) i brojaće 68 stanica. Grand Pariz Ekpres će dramatično poboljšati prevoz u gradskoj zoni Pariza za milion putnika dnevno počevši od 2024. godine sa inauguracijom južnog dela kružne linije 15.[19][16]
  • Produžetak linije 1 od Šato de Vinsen do stanice Val de Fontene (nema zvanične vremenske najave).[20]
  • Produžetak linije 10 od Gar d'Osterlic do Ivri–Plas Gombeta ili čak stanice Les Ardvan (ne pre 2030. godine).[21]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „The Metro: a Parisian institution”. RATP. Arhivirano iz originala 18. 2. 2017. g. Pristupljeno 2014-01-29.  The Montmartre funicular is considered to be part of the metro system, within which is represented by a 303rd fictive station "Funiculaire".
  2. ^ a b „RAPPORT D'ACTIVITÉ 2015” (PDF). STIF. str. 18. Pristupljeno 2017-03-17. 
  3. ^ a b „Brief history of the Paris metro”. france.fr – The official website of France. Arhivirano iz originala 26. 9. 2013. g. Pristupljeno 2013-09-21. 
  4. ^ „Metropoliten v cifrah [Metro in figures]”. Moscow Metropoliten (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 18. 9. 2016. g. Pristupljeno 2016-09-17. 
  5. ^ „10 najboljih javnih prevoza u svetu”. Opušteno. Pristupljeno 27. 1. 2014. [mrtva veza]
  6. ^ Statistiques Syndicat des transports d'Île-de-France rapport 2005 (in French) states 297 stations + Olympiades + Les Agnettes + Les Courtilles Arhivirano 17 jun 2012 na sajtu Wayback Machine
  7. ^ Demade 2015, str. 13.
  8. ^ „RÉAMÉNAGEMENT DU PÔLE RER CHÂTELET-LES HALLES CONCERTATION PRÉALABLE - Un pôle de transport d'envergure régionale” (PDF) (na jeziku: francuski). Syndicat des transports d'Île-de-France (STIF). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 2. 2010. g. 
  9. ^ http://www.01net.com/editorial/568481/le-wi-fi-gratuit-arrive-dans-le-metro-parisien/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. oktobar 2012) Pristupljeno 27.01.2014.
  10. ^ a b Île-de-France Mobilités. „Métro 11, prolongement Mairie des Lilas > Rosny-Bois-Perrier” (PDF) (na jeziku: francuski). Pristupljeno 30. 5. 2018. 
  11. ^ a b v g d „Grand Paris Express, the largest transport project in Europe”. Société du Grand Paris (na jeziku: francuski). 2017-06-16. Arhivirano iz originala 11. 04. 2022. g. Pristupljeno 2020-05-26. 
  12. ^ „Prolongement de la ligne 14 à Mairie de Saint-Ouen” (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 19. 10. 2017. g. Pristupljeno 30. 5. 2018. 
  13. ^ „Ligne 14 Sud”. Société du Grand Paris (na jeziku: francuski). 2017-03-30. Pristupljeno 2020-05-26. 
  14. ^ „Grand Paris Express Ligne 15 Sud” (na jeziku: francuski). 12. 4. 2018. Pristupljeno 30. 5. 2018. 
  15. ^ „Ligne 15 Sud”. Société du Grand Paris (na jeziku: francuski). 2017-05-02. Pristupljeno 2020-05-26. 
  16. ^ a b v g „La Société du Grand Paris réactualise le calendrier du Grand Paris Express”. Société du Grand Paris (na jeziku: francuski). 2021-07-15. Pristupljeno 2021-08-04. 
  17. ^ „Ligne 16”. Société du Grand Paris (na jeziku: francuski). 2017-05-02. Pristupljeno 2020-05-26. 
  18. ^ „Ligne 17”. Société du Grand Paris (na jeziku: francuski). 2017-05-02. Pristupljeno 2020-05-26. 
  19. ^ „Grand Paris facts. Grand Paris Express.” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 8. 2018. 
  20. ^ „Prolongement du Métro ligne 1 à Val de Fontenay, le projet en bref” (na jeziku: francuski). Pristupljeno 30. 5. 2018. 
  21. ^ „Prolongement de la ligne 10 à Ivry Gambetta” (na jeziku: francuski). Pristupljeno 30. 5. 2018. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Pariski metro na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Париски_метро&oldid=27604790”