Pevanje uz rojenje pčela
Pevanje uz rojenje pčela je običaj pevanja obrednih pesama u vreme kada se roje ili mame pčele. Cilj ovog običaja je hvatanja pčela u košnicu — trmku. Tokom izvođenje pesme pčele se prskaju vodom, a posebna pažnja se posvećuje matici, kojoj se obraća sa uvažavanjem u nastojanju da se obezbede njen ulazak u košnicu.
| Pevanje uz rojenje pčela | |
|---|---|
 Tradicionalne košnice u Srbiji, pletare, sa konstrukcijom od pruća u obliku zvona, oblepljene blatom | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Centralni deo Kosova i Metohije |
| Zajednica | Lokalne zajednice u srpskim selima centralnog dela Kosova i Metohije |
| Predlagač | Fakultet muzičke umetnosti, Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije „Venac” |
| Datum upisa | 13. 12. 2018. |
| Veb sajt | http://nkns.rs/cyr |
Običaj pevanja uz rojenje pčela se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.[1]
Pojava rojenja u pčelinjim društvima uredi
Suštinu života pčelinjeg društva svodi se na ubrzani prolećni razvoj, čiji cilj je maksimalno jačanje zajednice, kako bi se što bolje iskoristile rane medonosne biljke radi gomilanja velikih rezervi hrane. Time se već u početku aktivne sezone stvaraju uslovi za rojenje, čime je novom društvu obezbeđeno dovoljno vremena za izgradnju staništa. Pojava nagona za rojenje jedna je od prirodnih osobina pčela, borba za opstanak i produženje vrste.[2]
Međutim, prirodno rojenje je problem u pčelarenju, jer se tokom prirodnog rojenja stvara velika nesrazmera između broja mladih pčela i broja ćelija sa mladim larvama koje one treba da hrane, kao i manjak prostora u košnicama.[2] Zato deo pčela napušta košnicu. Ukoliko se rojenje ne spreči, ili se pčele ne sakupe u drugu košnicu, gde će formirati novo društvo, roj će odleteti.[3]
Zato je i običaj pevanja uz rojenje pčela vezan za proleće, odnosno period od Đurđevdana do avgusta meseca.[1]
Poreklo običaja uredi
Pesme koje se pevaju uz rojenje pčela spadaju u obredne narodne pesme. U nekima od ovih pesama još se oseća prisustvo stare slovenske kulture, kada je magija predstavljala glavni element religije.[4]
Gajenje pčela je jedno od zanimanja u okviru seoskog domaćinstva. To je posao koji zahteva veliko umeće. Da bi prilikom rojenja bezbedno uveo pčele u košnicu, domaćin je tiho pevušio pesmu Kupi roj buba. Korisna je za doživljavanje dužeg notnog trajanja.[5]
Rasprostranjenost običaja uredi
Kupi roj, buba
Kupi roj buba, kupi roj blaga,
Sad će kiša buba, sad će kiša blaga.
Kupi roj, mata, kupi roj buba.Dosta igra buba,
Dosta igra, blaga,
Dosta igra, mata,
svoju kuću. buba,
svoju kuću. blaga,
svoju kuću. mata.[5]
Pevanje uz rojenje pčela običaj je koji se zadržao u srpskim selima centralnog dela Kosova i Metohije. Deo je kulturnog nasleđa porodica koje se bave pčelarstvom.[1]
Pčele u običajima Srba uredi
U pamćenju podunavskih Srba, ali i u jugoistočnoj Srbiji i danas su ostale pesme koje pevaju o tome kako su ih pčele spasle od Velikog potopa. Prema tom predanju, kada je Potop počeo, rojevi pčela krenuli su ka vrhovima planina, a svako ko je krenuo za njima spasio se. Zato nije slučajno što se u srpskoj narodnoj tradiciji veoma poštuju pčele.[6] Prilikom sastavljanja svojih rodoslova, Srbi broje svoje pretke do šesnaestog kolena, a na kraju tog niza (najdalji prapreci koji se računaju) nalaze se beli orao i bela pčela.[7]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v „Pevanje uz rojenje pčela”. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Ministarstvo kulture i informisanja RS i Etnografski muzej u Beogradu. Pristupljeno 21. 10. 2019.
- ^ a b Umeljić, Veroljub. „PRIRODNO ROJENJE - UZROCI I SUZBIJANJE POJAVE”. umeljic.com. Veroljub Umeljić. Pristupljeno 21. 10. 2019.
- ^ Umeljić, Veroljub. „POSTUPCI SA PČELINJIM DRUŠTVIMA U KOJIMA SE POJAVIO ROJEVI NAGON”. umeljic.com. Veroljub Umeljić. Pristupljeno 21. 10. 2019.
- ^ Pavlović, Trakilović 2014, str. 113
- ^ a b Pavlović, Trakilović 2014, str. 120
- ^ Jovanović, Dragan (2017). „ARISTAJ I ORFEJEVE ZAŠTITNICE”. Politikin zabavnik. 3414. Pristupljeno 21. 10. 2019.
- ^ „Kako se na srpskom nazivaju preci 16 kolena unazad? Donosimo srpski rodoslov”. Verbalist. Pristupljeno 21. 10. 2019.
Literatura uredi
- Pavlović, Biljana; Trakilović, Desanka (2014). „NARODNA MUZIČKA TRADICIJA SEVERNOG KOSOVA U FUNKCIJI NASTAVE MUZIČKE KULTURE U OSNOVNOJ ŠKOLI” (PDF). UZDANICA. XI/1: 111—125. Pristupljeno 21. 10. 2019.
Spoljašnje veze uredi
- Ilić, Svetlana (8. 1. 2019). „Šta je upisano u registar nematerijalne baštine?”. zvanični veb sajt. RTS. Pristupljeno 21. 10. 2019.