Peregrin Tuk

Peregrin Tuk, poznatiji kao Pipin, je izmišljeni lik iz romana epske fantastike Dž. R. R. Tolkina „Gospodar prstenova". Tesno je povezan sa svojim prijateljem i rođakom, Merijem Brndibakom, i njih dvojica provode veći deo priče zajedno. Pipin i Meri predstavljeni su kao mladi hobiti koji se na prevaru pridružuju pohodu drugog hobita Froda Baginsa da uništi Jedinstveni prsten. U tom smislu, Pipin je član Družine Prstena. On i Meri se razdvajaju od ostatka grupe nakon raspada Družine i provode veći deo Dve kule u sopstvenoj priči. Prkosan i znatiželjan, on se prijavljuje (u Povratku kralja) kao vojnik u vojsku Gondora i bori se u nekoliko bitki tokom Rata za prsten. U epilozima glavne priče, Pipin se vraća u Okrug i postaje Tein odnosno nasledni vođa zemlje nakon čega umire i biva sahranjen kao heroj u Gondoru.

Priča o Srednjoj zemlji

Izmišljeno poreklo

U Tolkinovoj fikciji, Pipin je bio jedini sin i naslednik Paladina Tuka Drugog, Taina od Okruga. Njegov najbolji prijatelj Meriadok Brendibak, poznatiji kao Meri, bio je njegov rođak; a drugi dobar prijatelj mu je bio Frodo Bagins.

Ime Peregrin znači „hodočasnik", skitnica po nepoznatim zemljama. Pipin je zaista video mnogo više Srednje zemlje od većine Hobita: putovao je sa Frodom i Družinom Prstena i borio se u Ratu za Prsten. Pri kraju života, ponovo je otputovao u kraljevstva Rohan i Gondor.

Tolkin gradi složenu porodičnu istoriju za Pipina. On je jedini sin aristokrate Paladina Tuka Drugog i njegove supruge Eglantine Benks. Imao je tri starije sestre, Perl Tuk, Pimpernel Tuk i Pervinku Tuk. Odgajane su u Tukovim Velikim Smialima i na farmi njihovog oca u Vitvelu.  Godine 3001. Pipin i njegova porodica bili su među 144 specijalna gosta na oproštajnoj zabavi Bilba Baginsa, rođaka u Habitonu.

Izmišljena istorija

U „Gospodaru prstenova" Pipin je najmlađi od četvorice Hobita koji kreću iz Okruga, jedini koji još nije dočekao svoje "punoletstvo". U Rivendelu, Elrondovo veće bira Merija i Pipina za poslednja dva člana Družine.

Nakon što prelaze Maglovite planine i dobijaju broš od kraljice vilenjaka Galadrijele, Meri i Pipin bivaju zarobljeni od strane Orki. Dok ga drže u zarobljeništvu, namerno baca svoj vilenjački broš kao znak za Aragorna, Legolasa i Gimlija, koji ih traže. Tokom svađe među njihovim otmičarima, Pipin i Meri uspevaju da pobegnu i upoznaju drvo diva Drvobradog, vođu Enta. Oni provode Ente protiv čarobnjaka Sarumana i uništavaju njegovo uporište Isengard. Od „Entovskog napitka“ Drvobradog Meri i Pipin izrastu u najviše Hobite u istoriji.

Grima Crvjezik, Sarumanov špijun među Rohirima, baca Sarumanov palantir,svevideći kamen, na Družinu. Pipin gleda u njega i vidi samog Saurona. Kako bi zaštitio Pipina od Sauronovih snaga, Gandalf ga odvodi u grad Minas Tirit, razdvajajući ga od svojih prijatelja. Utisak toga na Saurona je važan za radnju, jer Sauron pogrešno pretpostavlja da Pipin ima Jedinstveni prsten i da je on Sarumanov zatvorenik.

U Minas Tiritu, Pipina dovode gradskom namesniku Denetoru i on se dobrovoljno javlja da gas luži iz poštovanja prema Denetorovom sinu Boromiru, koji je umro pokušavajući da odbrani Merija i Pipina od Orki. Prema Gandalfu, ovaj gest je dirnuo Denetora, koji prihvata Hobitovu ponudu i imenuje ga za jednog od Čuvara Citadele. Kasnije, kada Denetor očajava i pokuša da žive spali svog sina Faramira i sebe u Rat Dinenu, Pipin dovodi Gandalfa, spašavajući Faramirov život.

Pipin je jedini hobit koji se pridružio vojsci Zapada, koju predvodi Aragorn, dok napada Crnu kapiju Mordora u pokušaju da odvrati pažnju Sauronu od putovanja Jedinstvenog prstena ka Planini Usuda. Tokom tadašnje bitke, Pipin ubija trola, koji pada na njega. Gimli prepozna njegove hobitske noge ispod trola i izvlači ga, spašavajući mu život.

Po povratku kući, on i Meri okupljaju hobite iz Okruga kako bi uništili Sarumanove snage tokom Čišćenja Okruga, postigavši veću slavu u svojoj domovini od Froda.

Prijem

Kritičarka Džejn Čens Niče (Jane Chance Nitzsche) govori o ulozi Pipina i njegovog prijatelja Merija, još jednog hobita, u osvetljavanju kontrasta između „dobrih i loših germanskih gospodara Teodena i Denetora". Ona piše da obojica vođa dobijaju odanost hobita, ali na vrlo različit način: Denetor, Namesnik Gondora, potcenjuje Pipina zato što je mali i veže ga formalnom zakletvom, dok Teoden, kralj Rohana, postupa s Merijem s ljubavlju, koju hobit uzvraća.

Kritičar Tom Šipi (Tom Shippey) primjećuje da Tolkin koristi ta dva hobita i njihov prostodušan jednostavni humor kao suprotnost za mnogo višu romansu kojoj je težio kod junačkih i kraljevskih likova Teodena, Denetora i Aragorna: nepoznat i staromodan stil pisanja koji je inače mogao da, piše Šipi, u potpunosti izgubi svoje čitaoce. Napominje da Pipin i Meri služe i kao vodiči koji upoznaju čitaoca sa viđanjem različitih likova koji nisu ljudi, što čitaocu daje do znanja da ent izgleda kao stari panj ili „gotovo kao lik nekog razjarenog starca“.

Ta dvojica naizgled majušnih hobita takođe imaju još jednu ulogu, piše Šipi: a to je da ostaju hrabri kada čak i jaki muškarci počnu sumnjati da je pobeda moguća, kao kad Pipin teši vojnika Gondora, Beregonda, dok se mordorske horde približavaju Minas Tiritu.

Četvrtu svrhu, primećuje Tolkinov kritičar Pol Košer (Paul Kocher), im daje sam Tolkin, rečima čarobnjaka Gandalfa: „mladi hobiti ... dovedeni su u Fangorn, a njihov dolazak bio je poput pada sitnog kamenja kojim započinje lavina u planinama." Košer zapaža da Tolkin opisuje ulogu Merija i Pipina na isti način na koji opisuje Golumovu svrhu i Gandalfovu „reinkarnaciju"; prema Košerovim rečima, „prst Sudbine“ može se videti: „Svi ispunjavaju uloge koje je za njih napisao isti veliki dramatičar.“

Hobit i Filozofija Gregorija Basam (Gregory Bassham) i Erika Bronsona (Eric Bronson) navodi da je Pipin, koji kreće u pohod razigran i detinjast, radikalno izmenjen svojim iskustvima, kao što pokazuje i ubistvo trola u Bici kod Moranona, koji predvodi (sa Merijem) Čišćenje Okruga i skrašava se kao autoritativni, poštovani i dugogodišnji Tain od Okruga.

Adaptacije

Pipin (levo) i Veseli, u animiranoj verziji Gospodara prstenova, Ralfa Bakšija.

U animiranoj verziji Gospodara prstenova Ralfa Bakšija (Ralph Bakshi) iz 1978. godine, Pipinu je glas pozajmio Dominik Gard. U snimcima živih pokreta koje je Bakši koristio za rotoskopiranje, Bili Barti (Billy Barty) je bio model za nekoliko hobita, ali nije jasno da li je Barti uzoru za Pipina.

U animiranoj verziji Povratka kralja  iz 1980. godine, napravljenoj za televiziju, lik je glas pozajmio Soni Melendrez (Sonny Melendrez) .

U BiBiSi-jevom radijskom serijalu "Gospodari prstenova" iz 1981. godine, Pipina je glumio Džon Mekendrju (John McAndrew). .

Jari Pehkonen (Jari Pehkonen) igrao je Peregrina Tuka u finskoj miniseriji Hobitit iz 1993. godine.

Bili Bojd kao Pipin u filmu Gospodar prstenova: Družina prstena, Pitera Džeksona.

U trilogiji filmova Gospodar prstenova Petera Džeksona (Peter Jackson), Pipina glumi škotski glumac Bili Bojd (Billy Boyd). Autori filma su prvobitno planirali da Bojd usvoji engleski naglasak za ulogu, u skladu s ostalim hobitima; međutim, Džekson je otkrio da Bojdov osećaj za komediju nije bio tako istančan kada je koristio svoj izvorni akcent. Stoga je odlučeno da se dozvoli Bojdu da igra ulogu sa škotskim naglaskom; odluka je opravdana zapažanjem da je zemlja Tuka u kojoj je živeo klan Tuk veoma brdovit kraj Okruga i zato je blagoličio na Škotsku, i da su Tukovi izmislili igru golfa, baš kao i Škoti. Iako je Pipin najmlađi od četiri hobita u romanima, Bojd je najstariji od sva četiri glumca.

Literatura

• Bassham, Gregory; Bronson, Eric (2. 10. 2012). The Hobbit and Philosophy: For when You've Lost Your Dwarves, Your Wizard, and Your Way. John Wiley & Sons. ISBN 9780470405147. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Croft, Janet Brennan (2006). "Pippin". J.R.R. Tolkien Encyclopedia: Scholarship and Critical Assessment. Routledge. Drout, Michael D. C. (6. 11. 2006). J.R.R. Tolkien Encyclopedia: Scholarship and Critical Assessment. Routledge. str. 511—512. ISBN 1-135-88034-4. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kocher, Paul. . Master of Middle-Earth: The Achievement of J.R.R. Tolkien. Penguin Books. 1974 [1972]. ISBN 0140038779.  .
• Nitzsche, Jane Chance; Chance, Jane (1979). Tolkien's Art: A Mythology for England. Macmillan. ISBN 0-333-29034-8. .
• Shippey, Tom (2005). The Road to Middle-Earth (Third ed.). . Grafton: HarperCollins. ISBN 978-0261102750.  .                                                                         

Spoljašnje veze

• Peregrin Took on IMDb