Persival proktor MK 3

Persival proktor MK 3
	Persival proktor MK 3
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1940.
Dužina	8,59
Razmah krila	12,04
Visina	2,98
Površina krila	18,77
Prazan	1.075
Normalna poletna	1.588
Klipno-elisni motor	1 h de Havilland Gipsy Queen II
Snaga	157 kW
Maks. brzina na H=0	273 km/h
Dolet	869 km
Plafon leta	4.265 m
Brzina penjanja	213 m/min

Persival proktor MK 3 je britanski jednomotorni, višesedi, niskokrilni avion sa zatvorenom kabinom, koji se koristio kao avion za obuku i vezu u toku i nakon Drugog svetskog rata. Proizvodio se u periodu od 1939. do 1950. godine, a proizvedeno je ukupno 1.143 aviona. Koristio se od 1939. do 2017 (registrovan u civilnom registru).^{[traži se izvor]}

Projektovanje i razvoj uredi

Avion Persival proktor MK 3 sa sklopljenim krilima

Avion Persival proktor je projektovao inž. i pilot Edgar Persival na osnovu svog već proslavljenog civilnog aviona Vega Gull saglasno zahtevu 20/28 koje je izdalo Ministarstvo vazduhoplovstva Velike Britanije u kome su specificirani parametri za avion namenjen obuci radio operatera i navigatora a za potrebe RAF i britanske ratne mornarice. Prototip ovog aviona je poleteo 8. oktobra 1939. godine a prve isporuke su usledile već do kraja iste godine. Bio je to niskokrilni konzolni jednomotorni jednokrilac drvene konstrukcije sa linijskim vazduhom hlađenim motorm sa šest cilindra okrenutih nadole de Havilland Gipsy Queen II snage 210 KS.

Tehnički opis uredi

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, sa polukružnom gornjom stranom. Noseća struktura trupa aviona je bila napravljena kao drvena rešetkasta konstrukcija. Prednji deo trupa gde se nalazio motor, bio je presvučen aluminijumskim limom, a ostatak trupa bio je obložen drvenom lepenkom. U trupu se nalazila kabina sa tri ili četiri sedišta u zavisnosti od tipa aviona, postavljena jedno pored drugog. Kabina je bila zatvorena pokrivena velikom staklenom površinom koja je omogućavala izvanrednu preglednost okoline aviona. Avion je imao jednostruke ili duple komande, instrument tabla je bila jedinstvena a koristila su je oba pilota. Sa obe strane ove kabine su se nalazila vrata koja su se otvarala ka spolja i služila su za ulaz i izlaz pilota iz kabine preko krila. Na vratima su se nalazili šiber prozori koji su omogućavali lako provetravanje pilotske kabine.

Pogonska grupa: Avion je najčešće bio opremljen vazduhom hlađenim linijskim šestocilindričnim motorom, de Havilland Gipsy Queen II snage od 157 kW. Nosači motora su napravljeni od zavarenih tankozidih čeličnih cevi. Izduvne cevi iz cilindara motora su izvedene kroz kapotažu motora na trbuh aviona. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa De Havilland PD30-211-1, nepromenljivog koraka i prečnika 2,1 m.

Krila aviona Persival proktor su imala trapezast oblik a napadna ivica je upravna u odnosu na trup aviona. Tehnološki su krila podeljena u tri dela. Prvi deo je zajednički sa trupom - centroplan, taj deo krila je pravougaonog oblika, noseća konstrukcija je od drveta i predstavlja jedinstvenu celinu sa konstrukcijom trupa aviona. Za ovaj deo krila su pričvršćeni točkovi, obloga mu je od drvene lepenke a na deo krila bliže trupu preko lepenke su zalepljene gumene trake ili su napravljeni specijalni stepensti nogostupi koje onemogućavaju klizanje posade kada se preko krila penju u avion.

Druga dva konzolna dela krila su trapeznog oblika sa polukružnim krajem, bila su pričvršćena za centroplanski deo krila i na njima su se nalazila zakrilca i eleroni. Konstrukcija ovih delova krila je drvena sa dve ramenjače a obloga od impregniranog platna. Pokretni delovi krila (zakrilca i eleroni) su napravljeni kao drvena konstrukcija obložena impregniranim platnom. Predviđeno je da se ovi delovi krila veoma lako pri parkiranju aviona mogu sklopiti unazad prema repu aviona tako da parkirani avion zauzme što manje mesta. Ovo je veoma praktično pri transportu i smeštaju aviona u hangar. U ovim delovima krila su bili smešteni reflektori koji su olakšavali sletanje pri smanjenoj vidljivosti, a na krajevima su bile smeštene pozicione svetiljke.

Stajni trap: Avion je imao klasičan neuvlačeći stajni trap sa dva točka opremljena gumama niskog pritiska (balon gume) napred i klavirski gumeni točak na repu aviona kao treću oslonu tačku aviona.

Varijante aviona uredi

P.28 Proctor I - trosed sa duplim komandama namenjen obuci radio operateraza/navigatora za RAF, napravljeno 147 komada.
P.28 Proctor IA - trosed sa duplim komandama namenjen obuci radio operateraza za britansku ratnu mornaricu, napravljeno 100 komada.
P.29 Proctor - jedan avion konvertovan u laki bombarder da nosi bombe podvešane ispod krila.
P.30 Proctor II - trosed za obuku radio operatera, napravljeno 175 komada (uključujući i 112 IIA za ratnu mornaricu)
P.34 Proctor III - trosed za obuku radio operatera za bombardere, napravljeno 437 komada.
P.31 Proctor IV - četvorosedi avion za obuku radio operatera sa povećanim trupom, napravljeno 258 komada.
Proctor 5 - laki četorosedi avion za civilnu upotrebu RAF-ova oznaka Proctor C.Mk 5, napravljeno 150 komada.
Proctor 6 - hidroavion sa plovcima, napravljen 1 komad.
P.46 - avion Proctor IV sa novim krilima proizveo ga je Heston Aircraft.

Zemlje koje su koristile Avion Persival proktor uredi

Operativno korišćenje uredi

Avion Persival proktor se proizvodio u periodu od 1939. do 1950. godine i to u dve firme: Percival Aircraft Ltd. i F. Hills & Sons Ltd., a ukupno je proizvedeno 1.143 aviona svih modela. Za vreme rata ovi avioni su korišćeni za namenu za koju su i projektovani, služili su za obuku radio operatera i navigatora za potrebe Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva i ratne mornarice. Po završetku rata nastavljeno je njihovo korišćenje za iste svrhe ali u znatno manjem broju pa su vojni viškovi ovih aviona prodati. Neki avioni su pretvoreni u turističke avione, avioni sa duplim komandama su poslužili za obuku sportskih pilota, u Australiji su ovi avioni korišćeni za službu "leteći doktori".

Posle rata se proizvodio četvorosedi avion Proktor 5 namenjen civilnoj upotrebi. Proizveden je u 150 primeraka. Napravljen je još jedan avion Proktor 6 kao hidroavion sa plovcima ali je ostalo samo na tome jer ga tržište nije prihvatilo. Vojna upotreba ovog aviona je prestala 1955. godine a civilna je trajala sve do 1971. godine, mada se i danas u svetu mogu naći leteći primerci ovih aviona^[1]. Sačuvani primerci ovih aviona se čuvaju kao muzejski eksponati po značajnim vazduhoplovnim muzejima u svetu.

Avion Persival proktor u Jugoslaviji uredi

Dva aviona ovog tipa Vrhovni štab NOVJ je dobio od RAF u leto 1944. godine za opremanje eskadrile za vezu. U sastavu eskadrile za vezu bili su stacionirani na aerodromu na ostrvu Visu sve do novembra meseca 1944. godine kada su prebazirani na zemunski aerodrom. Treći avion ovog tipa dobijen je aprila 1945. godine kao poklon Maršalu Titu. U službi jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva ovi avioni su se zadržali sve do 1948. godine kada su rashodovani^[2]^[3].

Vidi još uredi

Reference uredi

^ „Proctor 5 - AT Aviation[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 21. 11. 2016. g. Pristupljeno 20. 11. 2016. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
^ Komanda RV i PVO, Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
^ Dimitrijević 2012.

Literatura uredi

Komanda RV i PVO, Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6.
Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
Janić, Čedomir. Vek avijacije - [ilustrovana hronologija]. Beočin: Efekt 1. 2003.(COBISS).
Janić, Čedomir. Godišnjak srpskog vazduhoplovstva za 2007. Beograd: Aerokomunikacije. 2007. ISSN 1820-9122
Grujić, Zlatomir (1997). Avijacija Srbije i Jugoslavije 1901—1994. Beograd: NIU "Vojska". ISBN 978-86-335-0019-7.

Spoljašnje veze uredi

[1] „Proctor 5 - AT Aviation[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 21. 11. 2016. g. Pristupljeno 20. 11. 2016. Sukob URL—vikiveza (pomoć)

[2] Komanda RV i PVO, Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.

[FOOTNOTEДимитријевић2012-3] Dimitrijević 2012.

[1]

[2]

[3]