Pinkvošing predstavlja naglašavanje afirmativnog odnosa prema gej populaciji kako bi se skrenula pažnja sa drugih, negativnih vidova delovanja neke organizacije ili političkih i društvenih aktivista.[1] Termin se prvobitno razvio od strane organizacija za borbu protiv raka dojke i to za identifikovanje kompanija koje su tvrdile da pomažu obolele žene dok su u stvarnosti profitirale od njihove bolesti.[2]

Politički primeri uredi

Izrael uredi

Izraelski pinkvošing funkcioniše u dva pravca – s jedne strane se idealizuje položaj LGBT osoba u Izraelu, dok se s druge demonizira njihov status na palestinskim teritorijima.[3] Sara Šulman, pisac i profesor na Gradskom univerzitetu u Njujorku, tvrdi da kampanja za odnose s javnošću izraelske vlade koristi ideju da je Izrael prijateljski prema LGBT populaciji kako bi promovisao javno viđenje Izraela kao „moderne demokratije”, „mesta bezbednog i sigurnog za investicije” i „osunčane i peskovite” turističke destinacije.[4] Džozef Masad, vanredni profesor moderne arapske politike i intelektualne istorije na Univerzitetu Kolumbija, napisao je da izraelska vlada insistira na reklamiranju i preuveličavanju LGBT prava kako bi odbranila međunarodnu osudu zbog kršenja prava palestinskog naroda.[5][6] Pojedini izraelski aktivisti smatraju da razlog tolerancije Izraela prema LGBT pojedincima i grupama predstavlja činjenični kontrast diskriminatornom i često brutalnom tretmanu LGBT osoba od strane arapskih i muslimanskih grupa.[7][8]

Sjedinjene Američke Države uredi

Prema Omar G. Enkarnasionu, profesoru političkih studija na Bard koledžu, pojedini kritičari su optužili Obaminu administraciju za pinkvošing zbog odvraćanja pažnje od politika koje su donele deportaciju miliona nedokumentovanih imigranata, kao i nesposobnosti da privedu pravdi odgovorne za kršenje ljudskih prava u ratu protiv terora od strane Bušove administracije.[9]

Srbija uredi

Među analitičarima u Srbiji se često postavlja pitanje da li je podrška održavanju parade ponosa stvarna politika vlasti ili jednokratni, pragmatični pinkvošing zarad višeg interesa formalnog ispunjenja zahteva i kriterijuma EU. Razlog takvom stavu leži u progresivnom distanciranju državnih institucija i političara od borbe za LGBT prava nakon završetka prajda.

Slučaj pinkvašinga je zabeležen i krajem 2010. godine kada je na kongresu Socijalističke partije Srbije poznati gej aktivista, Boris Milićević, izabran za člana Glavnog odbora. Ovaj čin tokom narednih godina nije bio praćen zapaženim većim učešćem drugih LGBT aktivista i aktivistkinja u stranačkom životu u Srbiji, kao ni naročito, pro-LGBT politikom samog SPS-a. Na osnovu toga se stiče utisak da je odluka kongresa te partije bila strateški potez u pokušaju promene lošeg međunarodnog imidža te stranke, a u kontekstu tada priželjkivanog ulaska u članstvo Socijalističke internacionale.[1]

Ekonomski primeri uredi

Zbog pinkvošinga kritikovana je i britanska naftna kompanija BP jer je odmah nakon izliva nafte u Meksičkom zalivu pokušala popraviti imidž pokretanjem kampanje zapošljavanja LGBT osoba.[10]

Godine 2019. nekoliko kompanija koje su ranije tvrdile da podržavaju LGBT+ zajednicu, uključujući Mariot Internašonal, Delta erlajns, JunajtedHelt grupe, Morgan Stanli i banke Amerika, bile su kritikovane zbog sponzorstva događaja u čast brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, koji za sebe kaže da je „ponosan homofob”.[11][12]

Umetnički primeri uredi

Uroš Čvoro, istraživač savremene kulture sa australijskog Nacionalnog instituta za eksperimentalne umetnosti (NIEA), u svojoj knjizi o turbofolku navodi prezentaciju „životopisnih zlikovaca” iz filma „Parada” Srđana Dragojevića kao primer pinkvošinga s obzirom da se homofobi, ultranacionalisti i kriminalci iz regije nedavno pogođene ratovima predstavljaju u pozitivnom svetlu.[13]

Prava interpolnih osoba uredi

U junu 2016. godine, australijska organizacija za ljudska prava interpolnih osoba ukazala je na kontradiktorne izjave australijske vlade koja govori da se dostojanstvo i prava LGBT i interpolnih osoba prepoznaju, dok se u isto vreme nastavljaju štetne prakse nad interpolnom decom.[14]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Među nama : neispričane priče gej i lezbejskih života. Beograd: Hartefakt Fond. str. 355. ISBN 978-86-914-281-4-3. 
  2. ^ Westervelt, Amy. „The Pinkwashing Debate: Empty Criticism or Serious Liability?”. Forbes (na jeziku: engleski). 
  3. ^ Puar, Jasbir (1. 7. 2010). „Israel's gay propaganda war | Jasbir Puar”. The Guardian. 
  4. ^ Avraham, Eli. (2009), "Marketing and managing nation branding during prolonged crisis: The case of Israel". Vol. 5, 3, pp. 202–212.
  5. ^ Kaufman, David (13. 5. 2011). „Is Israel Using Gay Rights to Excuse Its Policy on Palestine?”. Time. Pristupljeno 26. 1. 2015. 
  6. ^ Morten Berthelsen (1. 10. 2009). „'Stop using Palestinian gays to whitewash Israel's image'. Haaretz. Pristupljeno 26. 1. 2015. 
  7. ^ Kirchick, James (6. 4. 2012). „The Fallacy of the 'Pinkwashing' Argument”. Haaretz (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  8. ^ Mazzig, Hen (11. 6. 2017). „The Dark Side of The Rainbow”. The Jerusalem Post. 
  9. ^ Encarnación, Omar G. (13. 2. 2017). „Trump and Gay Rights: The Future of the Global Movement”. Foreign Affairs. Pristupljeno 14. 2. 2017. „There is even the cynical charge that Obama engaged in “pink washing,” or the use of the gay rights issue to distract from other unsavory policies such as the deportation of millions of undocumented immigrants and the failure to prosecute those responsible for the human rights abuses of the Bush administration’s War on Terror.   – preko Foreign Affairs (potrebna pretplata)
  10. ^ „BP reach for the pinkwash with "LGBT Careers Event". Bright Green. 11. 11. 2014. 
  11. ^ „Bolsonaro backlash: Event honoring Brazilian leader calls into question corporate support for gay rights”. MSNBC. 30. 4. 2019. 
  12. ^ „Brazil’s fearful LGBT community prepares for a ‘proud homophobe. The Guardian. 27. 10. 2018. 
  13. ^ Čvoro, Uroš (2014). Turbo-folk music and cultural representations of national identity in former Yugoslavia. str. 171—175. ISBN 9781472420367. 
  14. ^ „Submission: list of issues for Australia’s Convention Against Torture review”. Organisation Intersex International Australia. 28. 6. 2016. Arhivirano iz originala 09. 09. 2017. g. Pristupljeno 12. 06. 2019. 

Spoljašnje veze uredi