Википедија

Pirs (modul MSS)


Pirs (u prevodu sa ruskog mol, kej), drugi naziv Modul za pristajanje 1 (rus. Стыковочный отсек 1, engl. Docking compartment 1), je modul za pristajanje letelica sa ljudskom posadom, ili bez nje, na ruski segment Međunarodne svemirske stanice. Jedan je od dva namenska modula za pristajanje (drugi je Poisk), a koristi se i kao hipobarička komora prilikom izlaska kosmonauta u otvoreni svemir. Lansiran je u septembru 2001. godine, a planirano je da se od MSS odvoji krajem 2017. kako bi na njegovo mesto došao novi istraživački modul Nauka.

Pirs
Pogled na modul Pirs iz spejs-šatla tokom prilaska MSS
Specifikacije modula
Međunarodna oznaka:2001-041A
Datum lansiranja:14. septembar 2001.
Raketa-nosač:Sojuz-U
Spojen:16. septembra 2001.
Masa:3.580 kg
Dužina:4,91 m
Prečnik:2,55 m
Presurizovana zapremina:13 m3
Konfiguracija stanice

Konfiguracija MSS nakon ugradnje modula Pirs

Dizajn i konstrukcija uredi

Modul Pirs ima dve osnovne funkcije — da obezbedi mesto za pristajanje drugih svemirskih letelica sa ljudskom posadom ili bez nje i da se koristi kao hipobarična komora prilikom izlaska u otvoreni svemir. Modul poseduje ugrađene sisteme koji se mogu koristiti za transfer goriva od broda za snabdevanje (Progres) do modula Zvezda i Zarja, a tok može biti i obrnuti (od modula stanice ka Progresu). Modul Pirs napravila je ruska kompanija Energija i sličan je modulu za pristajanje koji se koristio na stanici Mir. Dizajnirani vek trajanja modula u orbiti je pet godina, ali on se koristi više od 15 godina.

Lansiranje uredi

Modul Pirs lansiran je 14. septembra 2001. godine raketom Sojuz-U. Za dostavljanje u orbitu korišćen je modifikovani pogonski segment automatskog broda za snabdevanje Progres. Misija je imala oznaku „4R” (četvrti ruski segment lansiran ka MSS), odnosno Progres M-SO1. Dva dana nakon lansiranja modul Pirs pristao je na nadir (donju, okrenutu ka Zemlji) stranu modula Zvezda. Nakon toga sprovedene su tri svemirske šetnje tokom kojih je modul povezan sa ostatkom stanice i opremljen antenama i metama koje će se koristiti tokom prilaska i pristajanja svemirskih letelica. Dva Strela krana su dodata kasnije, misijama STS-96 i STS-101 američkog spejs-šatla.

Odvajanje od stanice uredi

Prvobitno je bilo planirano da se Pirs odvoji od stanice 2014. godine[1] kako bi se otvorilo mesto za novi ruski višenamenski modul Nauka.[2] Međutim, rok je pomeren za 2017. delom zbog nekoliko neuspešnih lansiranja rakete Proton (koja bi trebalo da lansira Nauku)[3], a delom i zbog toga što je određenim sistemima koji su ugrađeni u novi modul istekao garantni rok, pa su morali da se ugrade novi.[4] Kada do odvajanja dođe, Pirs će postati prvi trajni modul MSS koji je izveden iz upotrebe. Po odvajanju od stanice kontrolori iz Moskve navešće ga na kontrolisani ulazak u atmosferu (tokom čega će se modul raspasti) iznad južnog Pacifika.

Galerija uredi

  • Pređite kursorom preko fotografije za detalje
  •  
    Modul Pirs tokom izgradnje na Zemlji
  •  
    Modul Pirs neposredno pred spajanje sa MSS
  •  
    Letelica Progres spojena sa Pirsom
  •  
    Pirs tokom svemirske šetnje u martu 2009. godine (vrata su otvorena)

Izvori uredi

  1. ^ Russia to Deorbit Space Station’s Pirs Module in 2013 / Sputnik International
  2. ^ „Consolidated Launch Manifest”. nasa.gov. 2011. Arhivirano iz originala 07. 03. 2009. g. Pristupljeno 6. 03. 2011. 
  3. ^ MLM (FGB-2) module of the ISS
  4. ^ Zak, Anatoly. „The MLM multi-purpose module (a.k.a. FGB-2)”. Russianspaceweb.com. Pristupljeno 15. 7. 2016. 

Spoljašnje veze uredi

 
Pirs na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пирс_(модул_МСС)&oldid=26974519”