Piton (dijadoh)

Piton (oko 355—314. p. n. e.) je bio makedonski vojskovođa, telohranitelj Aleksandra Makedonskoga, satrap Medije i jedan od dijadoha. Jedan je od glavnih zaverenika, koji su ubili regenta Perdiku zbog neuspešnoga pohoda na Egipat u Prvom ratu dijadoha. Vojska je tada Pitona i Arideja proglasila regentima. Dao je ostavku na funciju na konferenciji u Triparadisu 321/0. pre n. e, kada je Antipatar imenovan za regenta. Ratovao je sa okolnim satrapima, nastojeći da ih apsorbuje. Udružio se sa Seleukom Nikatorom i Antigonom Jednookim i borio se protiv Eumena i satrapa gornjih satrapija. U Antigonovoj vojsci imao je istaknutu ulogu. Nakon Eumenove smrti Piton je planirao da se pobuni protiv Antigona, ali Antigon ga je preduhitrio, lukavo namamio i pogubio.

U Aleksandrovoj vojsci

Njegov otac je bio Kratej, plemić iz Eordaje na zapadu Makedonije. Uzeo je učešća u ratovima Aleksandra Makedonskoga. Po prvi puta se pominje kao zapovednik trireme (trijerarh) 326. p. n. e. prilikom Aleksandrova pohoda u Indiji na reci Hidasp. Piton je već dotada bio Aleksandrov telohranitelj (samofilakta). Kao i ostali telohranitelji dobio je u Suzi od Aleksandra zlatnu krunu.

Pitanje Aleksandrovoga nasleđa

Kada je Aleksandar Veliki naglo umro u Vavilonu postavilo se pitanje ko će dalje vladati ogromnim Aleksandrovim carstvom. Prema Vavilonskoj podeli Perdika je postao regent, pošto je Aleksandrov polubrat Filip III Aridej bio mentalno nesposoban da vlada. Filip III Aridej je proglašen kraljem. Piton je postao satrap Medije, koja je imala strateški položaj jer je kontrolisala puteve između istoka i zapada. Atropatu je dodeljen severni deo Medije poznat kao Medija Atropatena.

Guši pobunu Grka u gornjim satrapijama

Jedna od prvih kriza bila je pobuna Grka u gornjim satrapijama. Grci koji su naseljeni u udaljene delove Aleksandrove države bili su nezadovoljni zbog toga što se nisu mogli vratiti u Grčku. Trpeli su takvo stanje stvari dok je Aleksandar Makedonski bio živ. Kada je on umro 323. p. n. e. oni su se digli na ustanak. Sakupili su 20.000 vojnika i 3.000 konjanika.

Regent Perdika je poslao Pitona da uguši ustanak. Dao mu je odabranu vojsku od 3.000 pešaka i 800 konjanika. Perdika je naredio Pitonu da pobije ustanike nakon što ih pokori i da onda dade vojsci da slobodno pljačka. Međutim Piton nije raspolagao sa velikom vojnom silom, a imao je i drugačije planove. Planirao je da pridobije ustanike, da time uveća svoju moć i u gornjim satrapijama. Piton je na ustanike krenuo sa još vojske koju je dobio od satrapa. Podmitio je jednoga od ustaničkih zapovednika. Kada je došlo do bitke podmićeni se povukao iz bitke sa 3.000 ustanika. Ostalima je izgledalo da beže, pa su se zbunili i pobegli.

Vojska nije poslušala Pitona, nego je pobila ustanike

Makedonci su pozvali ustanike da se predaju i položili su zakletvu da ih neće pogubiti. Pitonovi podređeni su se setili Perdikinoga naređenja. Odgovaralo im je da opljačkaju ustanike, pa su ih pobili i popljačkali. Nakon toga Piton se vratio Perdiki.

Buni se protiv Perdike zbog poraza u egipatskom pohodu

Učestvovao je u egipatskom pohodu, koji je Perdika 321/320. p. n. e. poveo protiv Ptolemeja Sotera za vreme Prvoga rata dijadoha. Antipater, Krater, Antigon i Ptolemej Soter sklopili su savez protiv Perdike i Eumena. Perdika je odlučio da najpre krene u Egipat da pobedi Ptolemeja, pa da se onda obračuna sa ostalima. Perdika je nakon neuspešne opsade Kamilje tvrđave u Delti Nila krenuo prema Memfisu, kraj koga se nalazilo jedno ostrvo na Nilu. Prilikom povlačenja sa toga ostrva oko 2.000 vojnika se podavilo ili stradalo od životinja iz Nila. Protiv Perdike se zbog toga najpre pobunilo oko sto oficira, a među njima je bio najpoznatiji Piton. Od ostalih poznatih zaverenika bili su tu Seleuk Nikator i Antigen. Ubili su Perdiku 321/320. p. n. e. i pomirili su se sa Ptolemejem.

Aleksandrovo carstvo je u tom trenutku ostalo bez regenta. Perdikini vojnici ponudili su Ptolemeju status regenta, ali on je to odbio i predložio je da Piton i Aridej postanu regenti. Vojska je prihvatila taj predlog.

Podela u Triparadisu 321/320. pre nove ere

Tokom 321/320. p. n. e. sazvana je konferencija u Triparadisu u dolini Oronta u Siriji. Kraljica Euridika, supruga Filipa III Arideja počela se mešati u državne poslove, a bila je protiv novih regenata. Na skupštini u Triparadisu Piton i Aridej vratili su regentska ovlaštenja. Antipatar je bio izabran za novoga regenta. Tada je izvršena nova podela satrapija i Piton je ponovo bio satrap Medije. Antigon Jednooki je imenovan za satrapa Azije i naređeno mu je da ratuje sa Eumenom.

Piton protiv okolnih satrapa

Nakon Antipatrove smrti 319. p. n. e. bio je najpre određen za satrapa Medije. Eumen je molio Seleuka i Pitona da se priključe njegovoj borbi protiv Antigona Monoftalmosa. Seleuk Nikator je tada rekao da će slušati kraljeve, ali da neće da sluša Eumena. Ipak Seleuk i Piton nisu napadali Eumenovu vojsku, nego su nagovarali njegove vojnike da ga ne slušaju, a ometali su im i kretanje prema Suzi. Obavestili su i Antigona da preti opasnost da Eumenu stignu satrapi sa vojskom. Piton je uzeo titulu satrapa gornjih satrapija i isterao je 318. p. n. e. satrapa Partije i na to mesto postavio svoga brata Eudama. Svi okolni satrapi su sa zbog toga udružili i isterali su Pitona i Eudama iz Partije. Piton je zvao Seleuka da mu pomogne.

Piton i Seleuk se udružuju sa Antigonom protiv Eumena

Satrapi gornjih satrapija su skupili vojsku na jednom mestu i udružili se sa Eumenom. Zapovedništvo udružene satrapske vojske preuzeo je Peukest, satrap Persije. Udružena vojska gornjih satrapija imala je 18.700 pešaka i 4.600 konjanika. Eumen je u Suzi dobio veliku količinu novca iz carske riznice, pa je isplatio plate za šest meseci.

Antigon Jednooki se u Vaviloniji dogovarao o saradnji sa Pitonom i Seleukom Nikatorom. Antigon je od njih dvojice dobio vojsku i zajedno su krenuli preko Tigra. Antigon je sa svojom vojskom došao do Suze, ali riznica se nalazila u tvrđavi, koju nije mogao da osvoji. Eumen je sprečio Antigonovu vojsku da pređe reku Koprat.[30] Antigon je odlučio da krene prema Ektabani u Mediji i da odatle pokuša da uz pomoć Pitona i Seleuka osvoji gornje satrapije. Jedan od puteva prema Ektabani bio je dugačak, a drugi kraći vodio je kroz planinsku oblast gorštaka Kosejaca. Piton je savetovao da Kosejcima plate da bi neometano prešli. Antigon ga nije poslušao, pa je izgubio mnogo vojske u zemlji Kosejaca. Pre bitke kod Paratakene Antigon je poslao Pitona da skupi što više konjanika, konja i tovarnih životinja. Piton se vratio sa 2.000 konjanika i 1.000 konja i 500 talanata novca.

Bitka kod Paratakene i kod Gabijene

U bici kod Paratakene sukobile su se vojske Eumena i Antigona Monoftalmosa. Antigon i njegovi saveznici Piton i Seleuk Nikator imali su 28.000 pešaka, 8.500 konjanika i 65 slonova. Eumenova vojska, u kojoj su bili Srebreni štitovi i Peukestova vojska gornjih satrapija imala je ukupno 35.000 pešaka, 6.100 konjanika i 114 slonova. Piton je komandovao konjicom na levom Antigonovom krilu. Eumenovo desno krilo bilo je ojačano slonovima i imalo je najbolju konjicu. To je bio razlog zbog čega je Antigon postavio Pitona sa konjicom na levo krilo. Pitonovi konjanicu su zaobišli Eumenova krila i napadali su sa strane nanoseći veliku štetu slonovima. Eumen je zbog toga povukao lako naoružane konjanike sa svoga levoga krila i napao je lako naoružanom vojskom i lakim konjanicima, za kojima su išli slonovi. Pitonova konjica morala je da se povuče. Nakon velikih gubitaka pobedio je Eumen, najviše zahvaljujući „srebrenim štitovima“

Eumenovi srebreni štitovi su nakon Antigonova poraza krenuli da gone poraženoga neprijatelja. Na taj način otvorila se Eumenova borbena linija, što je Antigon iskoristio. Antigon je sa konjanicima projahao kroz taj otvor i zadao bočni udarac Eumenovom levom krilu. Zahvaljujući tom manevru pobedio je Eumenovu vojsku. Ipak u bici je poginulo mnogo više Antigonovih vojnika.

Piton je bio veoma važan u Antigonovoj vojsci i za vreme bitke kod Gabijene, kada su konačno pobedili Eumena.

Smrt

Piton je počeo da planira pobunu protiv Antigona. Antigon je za to saznao pa je raširio vest da namerava da imenuje Pitona strategom gornjih satrapija. Piton je zbog toga bio manje oprezan, pa kada ga je Antigon pozvao na sastanak on je došao. Antigon je Pitona odmah zatvorio, osudio i pogubio.

Vidi još

• Dijadosi

Izvori

• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Arijan, Anabaza
• Justin
• Kvint Kurcije Ruf
• Plutarh, Aleksandar