Pijetisti

Pijetisti su na polju narodnog obrazovanja u Nemačkoju u XVII veku imali značajnu ulogu. Oni su se odvojili od ortodoksnog protestantizma i zagovarali religiozni život, ne na dogmatski način, već u neposrednoj povezanosti i ljubavi prema bližnjima. Da bi privukli široke mase, pijetisti su otvarali domove škole za siromašnu decu.

Predstavnik

Jedan od najvažnijih predstavnika pijetizma bio je Avgust Franke (1663—1727), koji je kao profesor na univerzitetu držao katedru grčkog i jevrejskog jezika. Njegova velika zasluga je što je pri crkvama osnivao škole za siromašnu decu, zatim sirotinjske domove, i građanske škole za malo imućnije građane. Osnivao je i srednje škole (pedagogije) namenjene siromašnom plemstvu, ali i učiteljske škole za spremanje narodnih učitelja, tako da je to bila čitava mreža raznih škola:

• učiteljska škola,
• pedagogija,
• latinska škola,
• građanske nemačke škole,
• sirotinjski domovi.

Ideja pijetista

Pijetisti su polazili od ideje o urođenoj grešnnosti čoveka protiv koje se treba boriti putem hrišćanskog vaspitanja. To je podrazumevalo izvesne elemente asketizma i mračnih pogleda na zemaljski život čoveka. U skladu sa takvim pijetističkim težnjama njihove škole nisu priznavale praznike i nedelje, a deci su zabranjivali igre. Posmatrano sa ovog stanovišta pijetistička delatnost imala je reakcionarni karakter, ali su pored svih nedostataka ove ustanove bile mnogo bolje od sličnih institucija tog vremena. U Frankeovim školama obraćala se pažnja realnom znanju, za učenike su pravili sistematske ekskurzije, vodili decu u radionice, u okviru nastave fizike vršili oglede, tako da se i pored jače verske nastave, njihov pedagoški rad smatra veoma progresivnim.

Literatura

• Petrović, Jelena (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe. Vranje: Učiteljski fakultet Vranje. ISBN 978-86-82695-17-2. 
• Žlebnik, Leon (1970). Opšta istorija školstva ipedagoških ideja. Beograd: Naučna knjiga. 
• Cenić, Stojan (2001). Vaspitanje u antičkoj i feudanoj epohi. Vranje: Učiteljski fakultet Vranje.