Plaštanica manastira Putna
Plaštanica manastira Putna jedna je od relikvija iz 15. veka, kao dar moldavskog vojvode Jovana Stefana i žene Marije, iz 1490. godine koja se čuva u ovom manastiru, jednom od najvažnijih mesta u rumunskom (moldavijskom) sabornom i kulturnome životu, koga nazivaju i „Rumunski Jerusalim”. Prema starim hronikama manastir Putna u kome je glavni verski objekat posvećen Svetoj Devi Majci Božijoj, sazidan od strane Stefana Velikog, Kneza Moldavije između 1457. i 1504. godine.
Istorijat uredi
Manastir Putna podignut je kao zadužbina moldavskog kneza Stefana Velikog, između 1466. i 1469. godine. U njemu se čuvaju dragocenosti, od kojih su najmnogobrojnije upravo one iz epohe Stefana Velikog.[1] U inventaru Putne ova plaštanica pominje se prvi put 1796. godine, bez naznake kako je tamo dospela. [2]
I.D.Ștefanescu, misli da je plaštanica bila deo riznice u Putni od samog početka i da je mogla da posluži kao model za moldavske umetnike. Takođe treba uzeti u obzir i činjenicu da su u Putnu u 18. veku donošene mnoge crkvene dragocenosti iz drugih manastira radi restauracije,[3] pa se ne isključuje mogućnost da je to bio slučaj i sa ovom plaštancom.
Oko načina na koji se u manastiru našlaova dragocenost, postoje različita mišljenja. Pretpostavlja se da ju je donela Jelena Branković, žena Petra Rareša.26 Orest Tafrali, međutim, navodi da je srpsku plaštanicu u Putnu doneo Grigorije Camblak, što, kao jednu od mogućnosti, pominje i Lazar Mirković.27 Isto tako, plaštanica je u Putnu mogla stići preko Nikodima Grčića, koji je u Vlaškoj osnovao dva manastira – mogao je ovaj vez dobiti ili izmoliti za svoje manastire, i tako je ova plaštanica dospela u rumunske zemlje.[4]
Izneta je i teza da su je mogli, isto tako, doneti i monasi izbegli na sever pred Turcima, a da ju je docnije moldavski vojvoda Stevan Veliki poklonio manastiru.[5][6]
A možda su je preneli i kaluđeri, koji su često obilazili dvorove i manastire po staroj Srbiji.[7]
Suprotstavljeni stavovovi uredi
Kako se plaštanica datira na oko 1405. godinu, ili perioda u kome je živela znamenita vezilja Jefimija, žena despota Uglješe, a umnogome podseća na Mileševsku plaštanicu iz manastira Pakra u Slavoniji,[8] nastao je sukob mišljenja o poreklu plaštanice, Srpskom ili Rumunskom.
Prema jednoj grupi istraživača plaštanicu su radile dve monahinje, kesarica Jefimija i njezina kći vasilisa Evpraksija. Kako podatak o promeni Jefimijinog velikoshimničkog imena nije do sada bio dovođen u vezu s autorstvom plaštanice iz manastira Putna, Đorđe Sp. Radojičić smatra da je naša monahinja Jefimija, zapravo, vasilisa Jevpraksija, što potvrđuje i stilska analiza plaštanice i njena poređenje s drugim Jefimijinim radovima, kao i saznanja o tzv. Studeničkoj plaštanici, ukazuju na potrebu za temeljnijim preispitivanjem činjenica zbog kojih je u nauci odbačena teza o Jefimijinom autorstvu plaštanice iz Putne.[9]
Nasuprot stavu Đorđe Sp. Radojičić, Svetislav Mandić smatra da je plaštanica dar nekog drugog lica, dat u znak pobožnog sećanja na umrle vladarke-monahinje, zato što se na njoj spominju duše Jefimije i Jevpraksije i da je vez poklonjen njima u spomen, za obrednu upotrebu, ili kao pokrov za grob:
| „ | Zato pretpostavljam da je ta plaštanicanastala u grčkoj sredini, u kojoj su kesarica i njena kći despotica nekad živele, moguće je da su u to doba u Serezu, Drami ili nekom drugom susednom mestu živeli srodnici njene majke, koji su se sa ljubavlju sećali svojih uglednih pokojnica, pa su, na glas o Jevpraksijinoj smrti, naručili da se izveze plaštanica, kao pokrov za grob jedne od njih, ili kao poklon nekom manastiru.[10][11] | ” |
Vez je poklonjen njima u spomen, za obrednu upotrebu, ili kao pokrov za grob.
Opis plaštanice uredi
Plaštanica iz manastira Putna urađena je po uzoru na gornji pokrov časnog crkvenog prestola, koji predstavlja platno kojim je Josif iz Arimateje zavio mrtvo telo Hristovo. Među najstarijim je vizantijskim i srpskim plaštanicama i u tom smisli zauzima vidno mesto.[12] Po lepoti, izradi, kompoziciji, izrazu bola nad mrtvim Isusom, vernom izrazu vizantijske poezije u vezu, spada među najbolje radove ove vrste.[13]
| „ | Na njoj se skupocenim vezom na svili raskošno rasipala ona dirljiva poezija o raspetom Hristu, koja se rečima izražavala u pesmama Posnoga Trioda na Veliki Petak i Veliku Subotu. | ” |
Na svilenoj tkanini izvezen je lik mrtvog Hrista sa zborom anđela i zapis na grčkom, čije su reči uzete iz pesama koje se poju na Veliki Petak i Veliku Subotu – plač Matere Božije nad mrtvim sinom.[14] Prvi deo natpisa je molitveni, drugi posvetni.[15] U drugom delu posebno su važna imena priložnica:
†Μνστητοι κ(ύρι)ε τσ ψυχς τν δολων σου καισαρίσις Σερβίας Έφημίας μοναχς ίὰὰῶύῆ σν υγατρ βασιλίσις Σερβίας Επραξίας μοναχς.
Prevod oba dela natpisa je:
- Zbor anđela gledajući čudan (neobičan) prizor, povikačudnu hvalu, o slovo Božje!
- Pomeni, Gospode, duše raba svojih kesarice srpske Jefimije monahinje sa kćerju vasilise srpske Evpraksije monahinje.[16]
Izvori uredi
- ^ O. Tafrali, Le trésor byzantin et roumain du monastère de Poutna, Comptes-rendus des séances de l' Académiedes Inscriptons et Belles-Lettres, 67e année, N. 5, 1923, 366.
- ^ A. Cojocaru, Inventarul de odoare şi obiecte ale Mănăstirii Putna, Analele Putnei, II, 1–2, 2006, p. 33.
- ^ I. D.Ștefanescu, Broderiile de stil bizantin şimoldovenesc în a doua jumătate a secolului XV, in Cultura moldovenească în vremea lui Ştefan cel Mare, ed. M.Berza, Bucureşti, 1964, p. 496.
- ^ L. Mirković, Monahinja Jefimija, str. 33–34
- ^ D. Stojanović, Umetnički vez u Srbiji od XIV do XIX veka, Beograd, 1959, 43.
- ^ S. Mandić, Svilen pokrov za dar manastiru. Drevnik. Zapisi konzervatora, Beograd, 1975, 70
- ^ Monahinja Jefimija, Izdanje Universitetski obrazovanih žena, Beograd, 1936, bez broja stranice.
- ^ O. Tafrali, Le tresor byzantin et roumain du monastère de Putna, Texte, 1925, 36- Pl. XXII.
- ^ Đ. Sp. Radojičić, O carici Jevdokiji i o nazivu carica u titularturi srednjovekovne Srbije (Iz rukopisne ostavštine), Zbornik Matice srpske za istoriju, broj 7, Novi Sad, 1973, 107.
- ^ S. Mandić, Svilen pokrov za dar manastiru. Drevnik, 71.
- ^ S. Mandić, Carev bratučed i carev roditelj, 122
- ^ L. Mirković, Srpska plaštanica monahinje Jefimije u manastiru Putni (Bukovina), Starinar, knjiga druga (za 1923), Beograd, 1925, 109.
- ^ T. Đorđević, Dr Lazar Mirković, Srpska plaštanica monahinje Jefimije, Južna Srbija, broj 49, juni, Skoplje, 1925, 124.
- ^ M. Kašanin, Srpska književnost u srednjem veku, Beograd, 1975, 310.
- ^ L. Mirković, Srpska plaštanica monahinje Jefimije u manastiru Putni (Bukovina), 1925, 113–115
- ^ L. Mirković, Crkveni umetnički vez, Beograd, 1940, 21