Pobuna Kerenskog i Krasnova
Pobuna Kerenskog i Krasnova (9-14. novembra 1917) bila je neuspeli pokušaj reakcije nakon pobede Oktobarske revolucije u Petrogradu (7. novembra 1917).[1]
Pobuna uredi
Nakon izbijanja boljševičkog ustanka u Petrogradu 6. novembra 1917, predsednik Privremene vlade Aleksandar Kerenski pobegao je u štab Severnog fronta u Pskovu. Do jutra 7. novembra skoro čitav Petrograd bio je u rukama boljševika, a Zimski dvorac, u kome je bila opsednuta Privremena vlada pod zaštitom odreda junkera[a] i ženskog udarnog bataljona, napadnut je u 21 sat i 45 minuta i osvojen 8. novembra u 2 časa i 10 minuta. Članovi Privremene vlade su uhapšeni, a 8. novembra uveče Drugi sveruski kongres sovjeta, pod kontrolom boljševika, preuzeo je svu vlast u Rusiji i formirao novu vladu, Savet narodnih komesara, sa Lenjinom na čelu.[1]
Sutradan posle pobede oružanog ustanka u Petrogradu, Kerenski je uz pomoć generala Petra Krasnova poveo na Petrograd jedinice Severnog fronta odane Privremenoj vladi, koje su do 10. novembra zauzele Gatčinu i Carsko selo i neposredno ugrozile prestonicu. U Petrogradu je 11. novembra izbila pobuna oko 1.000 pitomaca i oficira, ali bez podrške među radnicima i vojnicima (kojih je u Petrogradu bilo oko 200.000 pod oružjem), pobuna je ugušena istog dana. Od 12. do 14. novembra Crvena garda razbila je kozačke odrede Krasnova na Pulkovskim visovima kod Gatčine. Kerenski je pobegao na Don, atamanu Kaledinu[b], a Krasnov je pušten na reč da se više neće boriti protiv revolucije.[1][2]