Podela rada

Podela rada je odvajanje zadataka u svakom ekonomskom sistemu tako da se učesnici mogu specijalizovati. Individualci, organizacije i nacije su obdareni sa specijalizovanim sposobnostima ili stiču specijalizovane sposobnosti, i formiraju kombinacije ili trguju da bi iskoristili sposobnosti drugih kao dodatak njihovim sopstvenim sposobnostima. Specijalizovane sposobnosti mogu uključivati opremu, ili prirodne resurse u dodatku veštinama i osposobljavanju. Ove aktivnosti mogu zajedno doprineti, kada specijalizovana oprema zahteva vešte rukovodioce. Podela rada je motiv za trgovinu i izvor ekonomske međuzavisnosti. Zbog velike količine rada sačuvanog davanjem specijalizovanih zadataka radnicima u fabrikama u eri Industrijske revolucije, neki klasični ekonomisti, kao i neki mašinski inžinjeri, kao što je Čarls Bebidž bili su pristalice podele rada. Takođe, radnici koji izvode jedan ili ograničen broj zadataka, eliminišu dug period obuke, vremenski period koji je potreban da se obuče zanatlije, koji su zamenjeni sa manje plaćenim ali produktivnijim neveštim radnicima. Istorijski, sve veća podela rada je povezana sa porastom ukupne proizvodnje i trgovine, porastomm kapitalizma i složenosti industrijalizovanih procesa. Koncept i primena podele rada su posmatrani u antičkoj sumerskoj ( Mesopotamija ) kulturi, gde se raspodela poslova u nekim gradovima poklapala sa porastom u trgovini i ekonomskoj međuzavisnosti. U dodatku trgovini i ekonomskoj međuzavisnosti, podela rada povećava produktivnost i proizvođača i individualnog radnika. Za razliku od podele rada, podela poslova se odnosi na podelu velikih zadataka, ugovora ili projekta u manje zadatke- svaka sa odvojenim rasporedom u sklopu sveukupnog rasporeda projekta. Podela rada, umesto toga, odnosi se na raspodelu zadataka individualcima ili organizacijama prema veštinama ili opremi koju ti ljudi ili organizacije poseduju. Često, su podela rada i podela poslova deo ekonomske delatnosti u sklopu industrijske nacije ili organizacije.

Teoretičari

Platon

U Platonovoj Državi, poreklo države se nalazi u prirodnoj nejednakosti čovečanstva, koja je oličena u podeli rada.

Dobro onda, kako će naša država snabdeti ove potrebe? Biće joj potreban farmer, građevinar i tkalac, i takođe, mislim obućar, i jedan ili dva druga radnika da bi snadbeli naše telesne potrebe. Tako da će se "minimum države" sastojati od četiri ili pet čoveka (The Republic. str. 103, Penguin Classics edition.)

Silverminc beleži da ‘’ Istoričari ekonomske misli priznaju Platona, primarno na osnovi argumenata u njegovoj Državi, kao ranog zagovornika podele rada”. Bez obzira na ovo, Silverminc tvrdi da,, Dok Platon priznaje i ekonomske i političke povlastice podele rada, on na kraju kritikuje ovu formu ekonomskog aranžmana utoliko što ometa individualca u uređivanju njegove sopstvene duše kultivacijom stečenih motiva preko mudrosti i razuma ‘’."

Ksenofan

Ksenofan, u četvrtom veku pre nove ere, iznosi prenosnu referencu o podeli rada u njegovoj ‘’ Ciropediji” ( tkzv Edukacija Cirusa ).

Baš kao što su različiti zanati razvijeniji u velikim gradovima, na isti način je hrana u palati pripremljena na daleko superiorniji način. U malim gradovima, isti čovek pravi krevete, vrata, plugove i stolove, i često gradi čak i kuće, a on je i dalje zahvalan što samo može da nađe dovoljno posla da izdržava sebe. Nemoguće je za čoveka da ima mnogo zanata i da ih sve odradi dobro. U velikim gradovima, međutim, zbog mnogo potražnji svakog zanata, samo jedan posao nije dovoljan da izdržava čoveka, i često manje nego jedan: na primer, jedan čovek pravi cipele za čoveka, drugi za ženu, postoje mesta gde jedan čovek zarađuje za život samo krpljenjem cipela, drugi krojenjem, drugi šije samo gornje delove cipela, dok postoji još jedan koji ne izvodi ni jednu od ovih funkcija¸već prisvaja delove, iz nužnosti. Onaj koji izvodi veoma specijalizovan zadatak će to uraditi najbolje.

Ibn Haldun

Učenjak 14. veka Ibn Haldun je naglasio važnost podele rada u procesu proizvodnje. U svojim Mukadima, on je izjavio:

Snaga individualnog ljudskog bića nije dovoljna da dobije ( hrana ) ono što mu je potrebno, i ne obezbeđuje ga sa onoliko koliko mu je potrebno da bi živeo. Čak i ako pretpostavimo apsolutni minimum hrane. . . ta količina hrane može biti dobijena tek nakon mnogo pripreme. . . Prema tome, on ne može raditi bez kombinacije mnogo snage između svojih kolega, ako žele dobiti hranu za sebe i za njih. Kroz saradnju, potrebe broja osoba, mnogo puta su veće nego što njihov broj može biti zadovoljen.

Vilijam Peti

Gospodin Vilijam Peti je bio prvi moderan pisac koji je zapisivao podelu rada, pokazujući njeno postojanje i korisnost u Holandskim brodogradilištima. Klasični radnici u brodogradilištu bi gradili brodove kao, završavajući jedan pre nego što će početi da grade drugi. Ali, Holandija je to organizovala sa nekoliko timova, od kojih svaki radi isti zadatak za sukcesivne brodove. Ljudi sa određenim zadacima moraju otkriti nekoliko metoda koje su bile kasnije posmatrane i opravdane od strane pisaca o političkoj ekonomiji.

Peti je takođe primenio princip u svom pregledu Irske. Njegov napredak je bio da podeli posao tako da velike delove posla mogu raditi ljudi koji nemaju opširnu obuku.

Bernand de Mandevil

Bernar Mandevil diskutuje materiju u drugom tomu „Bajka o pčelama” ( 1714 ). Ovo objašnjava mnoga pitanja koja su postavljena originalnom pesmom. On kaže :

Ali, ako će se individualac u potpunosti posvetiti pravljenju lukova i strela, dok drugi obezbeđuje hranu, treći gradi kolibe, četvrti pravi odela, a peti posuđe, oni ne samo da će postati korisni jedni drugima, već će zvanja i radna mesta po broju godina primiti mnogo veća unapređenja, nego da su sva petorica radili iste poslove.

Dejvid Hjum

Kada svaka individualna osoba radi odvojeno i samo za sebe, njegova snaga bi bila previše mala da bi izvršio bilo koji značajan posao; njegov rad koji se koristi u snadbevanju svih njegovih različitih potreba, nikada ne dostiže savršenstvo u bilo kojoj određenoj veštini; i kako njegova snaga i uspeh nisu jednaki u svakom trenutku, najmanji neuspeh u bilo kojoj od ovih pojedinosti mora biti prisutan sa neizbežnom propašću i bedom. Društvo obezbeđuje pravno sredstvo za tri od ovih neprilika. Ujedinjavanjem sila, naša snaga je uvećana. Podelom zapošljavanja, naša sposobnost raste: I međusobnim pojačanjem manje smo izloženi sreći i nezgodama. Ovim dodatnim silama, sposobnostima i bezbednostima, društvo postaje korisno.

Henri Luis Duhamel

U svom uvodu u Art de l'Épinglier [Umetnost pravljenja igli ] (1761), Henri Luis Duhamel piše o ‘’ podeli posla”.

Ne postoji niko ko nije iznenađen malom cenom igli, ali trebalo bi da budemo još više iznenađeni kada znamo koliko različitih funkcija, od kojih je većina delikatna, su obavezne da bi napravili dobru iglu. Mi ćemo proći kroz ove funkcije u nekoliko reči da bi podstakli znatiželju da saznamo njihove detalje; ovo nabrajanje će obezbediti veći broj članaka koji će praviti podelu poslova ... Prva funkcija je imati dršku od mesinga kroz tanjir za kalibraciju . … Pod podelom poslova Henri Luis Duhamel upućuje na poddeobe teksta koji opisuje različite zanate uključene u aktivnost pravljenja igli; ovo takođe može biti opisano kao podela rada

Adam Smit

U prvoj rečenici Istraga o prirodi i uzrocima bogatstva naroda (1776), Adam Smit je predvideo suštinu industrijalizma u utvrđivanju da podela rada predstavlja kvalitativno povećanje u produktivnosti. Kao Henri Luis, njegov primer je bio u pravljenju igli. Za razliku od Platona, Smit je tvrdio da je razlika između uličnog portira i filozofa bila jednako posledica podele rada i njegovog uzroka. Prema tome, dok je Platonov nivo specijalizacije određen podelom rada eksterno, za Smita je to bio dinamički motor ekonomskog napretka. Međutim, u daljem poglavlju iste knjige, Smit kritikuje podelu rada govoreći da može voditi do ‘’ skoro potpune korupcije i degeneracije velikog broja ljudi… osim ako vlada ne preuzme neke mere da bi to sprečila”. Kontradikcija je vodila do debate oko Smitovog mišljenja o podeli rada. Aleksis de Tokvil se složio sa Smitom :” Ništa ne teži da materijalizuje čoveka, i da ga liši rada najslabijeg traga misli, više nego krajnja podela rada”. Adam Ferguson je delio slična razmišljanja sa Smitom, iako je bilo generalno negativnije". Alexis de Tocqueville agreed with Smith: "Nothing tends to materialize man, and to deprive his work of the faintest trace of mind, more than extreme division of labor." Adam Ferguson shared similar views to Smith, though was generally more negative.

Specijalizacija i koncentracija radnika na njihovim podzadacima često vodi do veće veštine i veće produktivnosti na njihovim određenim podzadacima nego što bi bilo postignuto istim brojem radnika od kojih svaki izvodi originalni širi zadatak.

Smit je video važnost usklađivanja veština sa opremom- često u kontekstu jedne organizacije. Na primer, stvaranje igala je organizovano na sledeći način: jedan radnik koji pravi glavu, drugi telo, gde svaki od njih koristi različitu opremu. Slično tome, on je naglasio veliki broj veština korišćenih u saradnji i sa odgovarajućom opremom, koje su bile neophodne da bi izgradili brod.

U modernoj ekonomskoj diskusiji, koristi se termin ljudski kapital. Smitov uvid predlaže da su ogromna povećanja u produktivnosti, koja se mogu dobiti iz tehnologije ili tehnološkog napretka, moguća zato što su ljudski i fizički kapital izjednačeni, često u jednoj organizaciji.

Bebidž je napisao prvobitni rad ‘’ O ekonomiji mašinerije i proizvojača” analizirajući, možda po prvi put, podelu rada u fabrikama.

Karl Marks

Marks se zalagao za teoriju da povećanje stručnosti radnika može dovesti do smanjenja sveukupnih veština i do nedostatka entuzijazma za njihov dalji rad. On je ovaj process opisao kao otuđenje: radnici postaju sve više i više stručni u svojim oblastima, a sam rad postaje šablonski što vremenom dovodi do potpunog otuđenja od procesa proizvodnje. Radnici zatim postaju “depresivi i fizički i psihički kao mašine”.

Takođe, Marks je tvrdio da podela rada stvara manje vešte radnika. Kako rad postaje sve više specijalizovan, manje obuke je potrebno za svaki posao pojedinačno. Samim tim, čitava radna snaga je manje vešta za obavljanje čitavog posla nego jedan pojedinac.

Među Marksovim teoretskim doprinosima nalazi se i izričita razlika između ekonomske i socijalne podele rada. Ona glasi da su neki oblici saradnje u radu suštinski tehnikalije, dok su drugi rezultat socijalne kontrole, funkcije povezane sa klasom i statusom u hijerarhiji. Kada bi ove dve oblasti bile spojene, činilo bi se da je postojeća oblast rada tehnički neizbežna i nepromenjiva, a ne kako je u stvari konstruisana od strane društva. On se takođe zalaže za to da je u komunističkom društvu podela rada prevaziđena, što znači da se ravnomerni ljudski razvoj javlja kada ljudi u potpunosti izraze svoju prirodu u raznolikosti kreativnog rada koji obavljaju.

Henri Dejvid Toro

Toro je kritikovao podelu rada kod Valdena ( objavljeno 1854 ), po osnovi da sklanja ljude od osećaja povezanosti sa društvom i sa svetom uopšte, uključujući prirodu. On je tvrdio da je prosečan čovek u civilizovanom društvu manje bogat. Odgovor koji je dao je da samodovoljnost je bila dovoljna da pokrije osnovne potrebe osobe.

Toroov prijatelj i mentor, Ralf Valdo Emerson, kritikovao je podelu rada u ‘’ Američki Akademik”, široko informisano, holističko građanstvo je vitalno za duhovno i fizičko zdravlje države.

Emil Dirkem

Emil Dirkem u njegovom prvobitnom radu, Podela rada u društvu, opaža da se podela rada pojavljuje u svim društvima i pozitivno korelira sa društvenim napretkom zato što se povećava kako društvo napreduje. Dirkem je došao do istog zaključka povodom pozitivnih uticaja podele rada kao njegov teoretski prethodnik, Adam Smit. Smit opaža da podela rada rezultira ‘’ proporcijalnim povećanjem produktivne snage rada”. Dok oni dele ovo uverenje, Dirkem je verovao da se podela rada primenjuje na sve ‘’ biološke organizme uopšte” dok je Smit verovao da se ovaj zakon odnosi ‘’ samo na ljudska društva”. Ova razlika može rezultirati iz uticaja Darvina "O poreklu vrsta" na Dirkemove radove. Na primer, Dirkem je posmatrao očiglednu vezu između funkcionalne specijalizacije delova organizma ‘’ i ‘’obima evolutivnog razvoja tog organizma za koji je verovao ‘’ da proširuje obim podele rada tako da čini svoje poreklo istovremeno sa poreklom samog života… nagoveštavajući da njegovi uslovi moraju biti ustanovljeni u ključnim svojstvima svih organizovanih stvari.

Socijalna solidarnost ne može biti direktno kvantifikovana, Dirkem indirektno istražuje solidarnost ‘’ klasifikacijom različitih tipova zakona da bi pronašao… različite tipove socijalne solidarnosti koja im odgovara”. Dirkem kategoriše: kriminalni zakoni i njihove prosečne kazne kao unapređivanje mehaničke solidarnosti, osećaj jedinstva rezultira od individualaca koji se angažuju u sličnim poslovima koji imaju zajedničke pozadine, tradicije i vrednosti; i državni zakoni koji unapređuju organsku solidarnost, društvo u kojem se individualci upuštaju u različite vrste poslova koji doprinose društvu i drugim individualcima. Dirkem veruje da organska solidarnost preovlađuje u naprednijim društvima, dok mehanička solidarnosti simbolizuje manje razvijena društva. On objašnjava da, u društvima sa više mehaničke solidarnosti, raznovrsnost i podela rada je manja, tako da individualci imaju sličan pogled na svet. Slično tome, Dirkem iznosi mišljenja i da u društvima sa više organske solidarnosti, raznovrsnost zanimanja je veća, i individualci više zavise jedni od drugih, rezultujući većim povlasticama društvu kao celini.

Ludvig fon Mizes

Marksove teorije, uključujući i negativne tvrdnje povodom podele rada su bile kritikovane od strane Austrijskih ekonomista kao što je Ludvig fon Mizes.

Glavni argument ovde je da se ekonomske koristi stiču iz podele rada daleko nadmašuju troškove. Tvrdi se da je u potpunosti moguće postići uravnotežen ljudski razvoj u sklopu kapitalizma, i otuđenje je smanjeno kao puka romantična fikcija.

Fridrih A. Hajek

U upotrebi znanja u društvu, Fridrih A. Hajek kaže: Sistem cena je samo jedna od tih formacija koje je čovek naučio da koristi ( iako je još uvek veoma daleko od znanja kako da to iskoristi na najbolji način ) nakon što je naleteo na to bez razumevanja. Kroz to, ne samo podela rada, već i koordinirano korišćenje sredstava osnovanih na jednako podeljenom znanju, postalo je moguće. Ljudi koji vole da se ismevaju bilo kojem predlogu da ovo može biti moguće, mogu narušiti argument insinuiranjem da se nekim čudom samo takav sistem spontano razvio, i da je on najpogodniji za moderne civilizacije. To je ipak obrnuto: čovek je bio u mogućnosti da razvije tu podelu rada na kojoj je naša civilizacija osnovana, zato što nailazi na metodu koja je to omogućila. Da nije tako učinio, on je i dalje mogao razviti neku drugu, različit tip civilizacije, nešto kao „ država od mrava termita ili neki drugi, sasvim nezamislivi tip.

Globalizacija i globalna podela rada

Pitanje dostiže svoj najširi opseg u kontroverzama globalizacije, koja se često tumači kao eufemizam za širenje svetske trgovine na osnovama komparativne prednosti. To bi značilo da zemlje specijalizuju u radu one koji mogu da rade po najnižoj ceni. Kritičari međutim navode da se međunarodna specijalizacija ne može dovoljno objasniti u terminima "radni narodi funkcionišu najbolje", pre će biti da ova specijalizacija je vođena komercijalnim kriterijumima, koji favorizuju neke zemlje u odnosu na druge.

OECD nedavno savetuje (28. jun 2005. godine) da:

Efikasne politike za podsticanje zapošljavanja i borbe protiv nezaposlenosti su od suštinskog značaja da li zemlje treba da iskoriste sve prednosti globalizacije i izbegnu snažnu reakciju protiv slobodne trgovine ... gubitak posla u nekim sektorima, zajedno sa novim mogućnostima za zapošljavanje u drugim sektorima, su neizbežan pratilac procesa globalizacije ... Izazov je da se obezbedi proces prilagođavanja u usklađivanju raspoloživih radnika sa otvaranjem novih radnih mesta- Izazov je i takođe da ovaj proces funkcioniše što je moguće ravnomernije. Nekoliko studija su se desile u pogledu globalne podele rada. Informacije se mogu izvući iz Međunarodne organizacija rada i nacionalnih statističkih kancelarija.

U jednoj studiji, Deon Filmer procenjuje da je 2.474 milijardi ljudi učestvovalo u globalnoj ne-domaćoj radnoj snazi sredinom 1990-ih. Od toga, oko 15%, ili 379 miliona ljudi, radi u industriji, jedna trećina, ili 800 miliona je radila u službi, i preko 40%, ili 1.074 miliona, u poljoprivredi. Većina radnika u industriji su na minimalncu i platama koje zarađuju - 58 odsto industrijske radne snage i 65 posto radne snage usluga. Ali veliki deo su samozaposleni ili uključeni u porodični rad. Filmer ukazuje da je ukupno zaposlenih širom sveta u 1990. je bio oko 880 miliona, u poređenju sa oko milijardu koji rade na svoj račun na zemlji (uglavnom seljaci), a neki 480 miliona rade na sopstveni račun u industriji i uslugama. 2007 MOR Globalni trendovi zapošljavanja Izveštaj pokazuje da su usluge prevazišle poljoprivredu po prvi put u ljudskoj istoriji: "U 2006. godini udeo sektora usluga je od globalna radnog odnosa preuzeo poljoprivredu, po prvi put, povećanjem od 39,5% na 40 odsto Poljoprivreda je smanjena sa. 39,7% na 38,7%. Sektor industrije čini 21,3% ukupne zaposlenosti. " Veličina, troškovi i razvoj nove tehnologije su faktori koji su uticali na usavršavanje posla strukture u savremenom radnom mestu. Troškovi specijalizacije posla je ono što ograničava male organizacije od podele svojih radnih odgovornosti, ali i organizacije se povećavaju u veličini postoji korelacija u porastu podele rada. Tehnološki razvoj je doveo do smanjenja u iznosu usavršavanja radnih mesta u organizacijama, kao na primer, nova tehnologija olakšava da manje zaposlenih ostvare razne zadatke i još poboljšaju proizvodnju. Nova tehnologija je takođe bila podržavajuća u protoku informacija između odeljenja, i pomaže da se smanji osećaj izolacije odeljenja .

Moderne debate

U modernom svetu, ti stručnjaci su najviše preokupirani u njihovom radu sa teoretisanjem o podeli rada i oni su uključeni u upravljanje i organizaciju. S obzirom na globalne ekstremitete podele rada često je pitanje o tome koja bi podela rada bila najidealnija, lepa i efikasna. Dva stila upravljanja koja su viđena u savremenim organizacijama su kontrola i obaveza. Kontrola je podela stila rada prošlosti i obaveza kao stila budućnosti. Kontrolno upravljanje se zasniva na principima specijalizacije posla i podele rada. Ovo je montažna linija stila specijalizacije posla gde je zaposlenima dat veoma uzak skup zadataka ili jedan specifičan zadatak. Podela obaveza rada je orijentisana na uključivanju radnika i izgradnju nivoa unutrašnje posvećenosti ka ostvarivanju zadataka. Zadaci uključuju više odgovornosti i koordiniraju zasnovani na stručnosti više nego na formalnoj poziciji.

Poslovna specijalizacija je prednost u razvoju stručnosti u polju zaposlenih i jačanje organizacione proizvodnje. Međutim nedostaci poslovne specijalizacije uključuju i ograničene veštine zaposlenih i zavisnost od celog odeljenja i nezadovoljstvo zaposlenih sa ponavljanjem zadataka.

Široko je prihvaćeno da je podela rada u velikoj meri neizbežna, jednostavno zato što niko ne može da uradi sve zadatke odjednom.

Labourhierarchizam je vrlo česta karakteristika modernog objekta na radnom mestu, ali naravno način na koje su ove hijerarhije struktuirane može zavisiti od različitih faktora.

Veličina, troškovi i razvoj nove tehnologije su faktori koji su uticali na usavršavanje strukture posla na savremenom radnom mestu.

Troškovi specijalizacije posla su ono što ograničava male organizacije u podeli svoje radne odgovornosti, ali kako organizacija raste u veličini, postoji veza i u porastu rada.

Tehnološki razvoji doveli su do smanjenja u iznosu specijalizacije radnih mesta u organizacijama, kao što nova tehnologija olakšava da manje zaposlenih ostvari razne zadatke i još poveća proizvodnju.

Nova tehnologija je takođe bila podržana u protoku informacija između odeljenja, pomažući da se smanji osećaj izolovanosti odeljenja.

Ograničenja

Adam Smit slavno rekao u Bogatstvo naroda da je podela rada ograničena obimom tržišta. To je zato što je razmenom da svaka osoba može biti specijalizovana u svom radu i ipak uvek ima pristup širokom spektru roba i usluga. Stoga, smanjenje barijera za razmenu vodi povećanju u podeli rada i tako pomaže ekonomski rast. Ograničenja u podeli rada se takođe odnose na koordinaciju i transport troškova. Poslovi koji su suviše specijalizovani u uskom rasponu zadataka, rezultiraju u demotivacije zbog dosade i otuđenja. Prema tome, pristup Tejlorist doprineo je pogoršnju industrijskih odnosa.

Takođe postoje ograničenja u podeli rada (i podeli posla) koja proizilaze iz varijacija toka rada i neizvesnosti. Oni pomaže da se objasne pitanja u savremenoj organizaciji rada, a posebno operativnih konsolidacija u reinženjeringu poslovnih procesa i korišćenjem više stručnih radnih timova. Na primer, jedna faza procesa proizvodnje može privremeno raditi po sporijim tempom, što je primoralo druge faze da se uspore. Jedan odgovor na ovo je da se neki deo resursa prenese između faza, tako da ta sredstva moraju biti u stanju da preuzimaju širi spektar zadataka.

U radu na projektu, koordinacija resursa je težak zadatak za menadžera projekta, kao i raspored projekta i rezultirajuce izvorne rezervacije su zasnovane na procenama trajanja zadataka i tako podležu kasnijim revizijama. Opet, konsolidacija zadatka, tako da se uzastopno preduzimaju istim resursima i imaju raspoložive resurse koji se pozivaju po kratkom roku od drugih zadataka, može da pomogne da se smanje takvi problemi, iako po cenu smanjenja usavršavanja. Takođe postoje prednosti u smanjenoj podele rada u kojima bi znanja inače morala da se prenose između faza. Na primer, da se jedna osoba suočava sa zahtevima klijenta, znači da samo da jedna osoba mora biti upoznata sa detaljima kupca. Takođe je verovatno da će dovesti u upitanje da se rukuje brže zbog eliminacije kašnjenja u donošenju pitanja između različitih ljudi.

Rodna podela rada

Najjasnija izložba principa seksualne podele rada, preko punog asortimana ljudskih društava, može se sažeti u velikom broju logično komplementarnih primenjenih ograničenja u sledećem obliku: ako je žena u reproduktivnoj fazi u datoj zajednici, nastoji da radi do X(npr, priprema zemljišta za setvu) takođe raditi će Y (npr sadnje), dok je za muškarce logičan preokret u ovom primeru, bi bio da ukoliko muškarci sade, oni će pripremiti zemlju.

"Međukulturalna analiza seksualne podele rada" koju su napisali Vajt, Brudner i Berton (1977, javno vlasništvo), koristeći statističke analize, pokazuje da zadaci češće po izboru žena u ovim rodnim odnosima, predstavljaju one pogodnije u odnosu na odgoj deteta. Ova vrsta nalaza primenjuje se u različitim studijama, uključujući i savremene industrijske ekonomije. Ove analize ne ograničavaju koliko bi posla bilo za zadatak koji bi mogli obaviti muškarci (npr, u kuvanju) ili žene (na primer, u čišćenju šuma. U meri u kojoj žene čiste šume za poljoprivredu, na primer, one nastoje da odrade ceo poljoprivredni niz zadataka na tim proplancima. U teoriji, ovi tipovi ograničenja mogu biti uklonjeni odredbama brige o deci, ali etnografski primeri nedostaju.

Dodatna literatura

• Becker, Gary S. (1991). „Division of Labor in Households and Families”. A Treatise on the Family. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-90698-3. 
  • Supplement "Human Capital, Effort, and the Sexual Division of Labor," Journal of Labor Economics, 3(1) Part 2 1985), p p. S33–S58.
• Harry Braverman, Labor and Monopoly Capital: The Degradation of Work in the Twentieth Century
• Stephanie Coontz & Peta Henderson, Women's Work, Men's Property: The Origins of Gender and Class.
• Cowan, Tyler (2008). „Division of labor”. Ur.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. str. 125—6. ISBN 978-1-4129-6580-4. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. 
• Emile Durkheim, The Division of Labour in Society.
• Ralph Waldo Emerson, "The American Scholar."
• Deon Filmer, Estimating the World at Work, a background report.
• Richard Florida, The rise of the creative class.
• Richard Florida, The flight of the creative class.
• F. Froebel, F., J. Heinrichs and O. Krey, The New International Division of Labour. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
• Herbert Gintis, Samuel Bowles, Robert T. Boyd and Ernst Feghr. Moral Sentiments and Material Interests: The Foundations of Cooperation in Economic Life.
• Robert E. Goodin, James Mahmud Rice, Antti Parpo and Lina Eriksson . "Part V: Household Regimes Matter," Discretionary Time: A New Measure of Freedom, Cambridge, UK: Cambridge University Press. (2008). str. 197–257.
• André Gorz, The Division of Labour: The Labour Process and Class Struggle in Modern Capitalism.
• Peter Groenewegen (1987). "division of labour," The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 1. str. 901–07.
• James Heartfield, "The Economy of Time"
• Bertell Ollman, Sexual and social revolution.
• Ali Rattansi, Marx and the Division of Labour.
• George Reisman, Capitalism: A Treatise on Economics.
• Murray Rothbard, Freedom, Inequality, Primitivism and the Division of Labor.
• Ludwig von Mises, Human Action: A Treatise on Economics: "Human Society: The Division of Labor" pp. 157–58 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. oktobar 2014) and "Human Society: The Ricardian Law of Association" pp. 158–60
• George J. Stigler (1951), "The Division of Labor is Limited by the Extent of the Market," Journal of Political Economy, 59(3). str. 185–93
• World Bank, World Development Report 1995. Washington DC.

Spoljašnje veze

• Summary of Smith's example of pin-making Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. mart 2009)
• Conference: "The New International Division of Labour". Speakers: Bina Agarwal, Martin Baily, Jean-Louis Beffa, Richard N. Cooper, Jan Fagerberg, Elhanan Helpman, Shelly Lundberg, Valentina Meliciani, Peter Nunnenkamp. Recorded in 2009.