Википедија

Podnokatni krvni podliv

Podnokatni krvni podliv ili subungualni hematomom je povreda nokatnog ležišta na rukama ili nogama kod koje se ispod nokta razvija krvarenje. Obično se dešava ako se nokat zgnječi u povredi. Oštećenje je uzrokovano direktnim udarcem ili prignječenjem distalne falange na primer, uklještenjem prsta na vratima. Kako krv ulazi u prostor ispod nokta, ona vrši bolan pritisak na ležište nokta. Povreda takođe može biti praćena prelomima distalne falange, avulzijom noktiju ili avulzijama vrhova prstiju.[1]

Podnokatni krvni podliv
SinonimiRunner's toe, tennis toe, skier's toe
Podnokatni krvni podliv
Specijalnostihirurgija, pedijatrija

Ukoliko se pritisak ne smanji, pacijent može osetiti jak bol jer je kolekcija krvi zarobljen u malom prostoru povređenog prsta koji ne dozvoljava širenje krvarenja u okolna tkiva.

Osim ako nema slomljene kosti ili oštećenje nokatnog ležišta i/ili okolnog tkiva povređenog prsta, ova povreda obično nije zabrinjavajuća i prolazi spontano. Većina subungualnih krvnih podliva može se olečiiti jednostavnom procedurom koja uključuje pravljenje male rupe na noktu kako bi se omogućila drenaža krvi iz stvorenog krvnog podliva.[2]

Opšte informacije

uredi

Na globalnom nivo povrede u svakodnevnom životu i na radu su svakodnevna pojava. Ponekad ih jednostavno i ne primetimo, i iznenadimo sa kada otkrijemo krvni podliv ili modrice i ogrebotine na telu. Ali kada je u pitanju malo područje kakav je prst na ruci ili nozi, povreda ne ide nezapaženo, jer je praćena jakim bolom i pojavom neobičnih tamnih mrlja, ispod nokta koje i izaziva znatne tegobe. Ta tamna mrlja praćena jekim bolom je zapravo podnokatni krvni podliv, koji čest pratilac teške mehaničke povrede prstiju ruku ili nogu.[3]

Vrh prsta je često povređen jer je to tačka interakcije između tela i okoline u većini aktivnosti koje se obavljaju svakodnevno, i najdistalniji je deo gornjih udova. Pored dugoročnih kozmetičkih posledica, povrede noktiju mogu uticati i na svakodnevni život.

Anatomija i fiziologija

uredi
 
A. nokatna ploča; B. lunula; C. koren; D. sinus; E. matrica; F. ležište nokta; G. hiponihijum; H. slobodna ivica.

Kompletna struktura noktiju naziva se perionihijum. Sastoji se od:[4]

  • kožnog nabora nokta, koji drži proksimalni nokat
  • paronihijuma, dorzalne koža vrha prsta ili bočni nabori noktiju
  • hiponihijuma, keratinizovani distalni kraj nokta koji je u kontaktu sa kožom vrha prsta,. Sadrži veliki broj polimorfonuklearnih leukocita i limfocita, koji štite podunokatno tkivo od infekcije.
  • ležišta nokta, meko tkivo ispod nokta koje je vezano za periost distalne falange i sastoji se od germinalnog i sterilnog matriksa [ 11
  • eponihijum, poznat kao kutikula, ili distalni deo nabora nokta gde se pričvršćuje za bazu nokta
  • lunula, belo neprozirno područje distalno od eponihijuma, uzrokovano prisustvom jezgra ćelija noktiju u germinalnom matriksu dok struji nagore i distalno stvarajući nokat
  • nokatne ploče, tvrde struktura sastavljena od isušenih, keratinizovanih pločastih ćelija

Zametni matriks se nalazi na ventralnom podu proksimalnog nabora nokta i proizvodi 90% ćelija nokta. Proteže se do lunule, svetlijeg dela nokta u obliku polumeseca. Sterilni matriks je visoko vaskularizovan i nalazi se na ventralnom podu distalnog ležišta nokta i dodatnih slojeva ćelija odgovornih za pričvršćivanje nokta na ležište nokta.

Nokat pruža zaštitu za vrh prsta, nudi mogućnost podizanja malih predmeta i igra ulogu u taktilnom osećaju. Služi kao kontra sila kada jastučić prsta dodirne predmet.

Epidemiologija

uredi

Ruka je uključena u 11-14% povreda na poslu i 10% svih slučajeva nezgoda prema podacima američkih odeljenja za hitne slučajeve. Međutim, tačna prevalenca povreda ležišta nokta (noktnog ležišta) je nepoznata, pošto se mnogi pacijenti sa povredama nokatnog ležišta ne trude da traže lekarsku negu zbog onoga što smatraju manjom traumom.[4]

Komplikacije povreda ležišta nokta uključuju gubitak noktiju, abnormalni rast, neprijanjanje novog nokta, cepanje nokta, infekciju mekog tkiva i osteomijelitis.[4]

Postoji 3:1 dominacija povreda muškaraca u odnosu na žena.[4]

Povrede noktiju javljaju se kod ljudi svih uzrasta; međutim, najčešća starosna grupa je između 4 i 30 godina. Povrede vrhova prstiju čine dve trećine povreda šake kod dece, a oštećenje nokatnog ležišta javlja se u 15-24% ovih povreda.[5][6]

Etiologija

uredi

Podnokatni krvni podliv nastaje kao posledica delovanja mehaničke sile na meka tkiva koju prati ruptura krvnih sudova unutar njih. Tom prilikom nastaju plavičaste ili smeđe mrlje koje su samo rezultat krvarenja. Prema tome podnokatni krvni podliv nije ništa drugo do akumulacija krvi u prostoru između nokatne ploče pogođenog prsta.[7]

Dvadeset pet procenata povreda noktiju uključuje zgnječenje prsta na vratima, najčešće vratima automobila. Povrede od gnječenja stežu meko tkivo noktiju između nokta i distalne falange. Ovo može dovesti do jednostavnog podnokagtnog krvnog podliva ili jednostavne ili zvezdaste razderotine. Testere, noževi, bušilice, pokretni kaiševi i kosilice su takođe česti uzroci povreda noktiju. Lošu prognozu imaju povrede prignječenja i avulzije, kao i povrede povezane sa prelomima distalne falange.[4]

Teško je reći gde se krvni podliv najčešće pojavljuju ispod noktiju: na rukama ili nogama. U principu, donji i gornji udovi (ekstremiteti) podjednako su skloni povredi, tokom koje krvni podliv nastaja pod noktom jednog od prstiju nakon snažanog udarac ili priklještenja distalne falange na primer između vrata ili dela neke mašine.

Prsti na nogama su retko ugroženi. Ali sasvim je moguće da na preste noge padne teški predmet ili da nožni prst u pokretu zadobije povredu nakon naglog dodira sa nekom preprekom ili predmetom u pokretu. Oštećenje noktiju na nogama prilično je lako kada se hoda bos, i jednostavno udari o tlo ili predmet koji leži na zemlji (na primer, kamen). Ista situacija je primećena tokom sportskih utakmica, npr. fudbala.

Neodgovarajuća obuća ili telesna anomalija može postati vrlo neočekivani razlog za pojavu krvnog podliva na nekon od nožnih prstiju nakon dužeg hodanja ili spotrtske aktivnosti.[7]

Dijagnoza

uredi

Lekar treba da pregleda celu strukturu nokta da bi se utvrdilo oštećenje nabora nokta i ceo prst radi motoričke funkcije, osećaja i procene cirkulacije. Ekstenzorski mehanizam distalnog interfalangealnog zgloba (DIP) treba proceniti držanjem srednje falange i testiranjem snage ekstenzije pružanjem otpora na pokret. Smanjenje snage u poređenju sa kontralateralnom stranom ukazuje na povredu prsta čekićem. Cirkulacija se može testirati kapilarnim punjenjem distalno od povrede. Kod nekih pacijenata, kao što su mala deca, moraće da se izvrše blokada digitalnog nerva da bi pregleda povrede obavio.

Kod sumnje na teže povrede trebalo bi napraviti rendgenski snimak sa tri prikaza da bi se procenio osnovni prelom jer su prelomi distalnog dela prsta česti. Ultrazvuk može da se koristi za identifikaciju razderotine noktiju i preloma distalnog kraja prsta..

Terapija

uredi

Podnokatni krvni podlivi mogu da se povuku sami, bez potrebe za lečenjem.[7] Ako su akutno bolni, mogu biti drenirani, na jedan od sledeća dva načina:[2][8]

  • npreko rupa kroz nokat sve do krvnog podliva u roku od 48 sati od povrede, kako bi se kroz nju drenirala krv i prst i oslobodio od pritiska,[2]
  • uklanjanjem celog nokta, što je invazivnija metoda.[9]

U bolnici ili medicinskoj ustanovi, trepaniranjenokta se obično postiže korišćenjem uređaja za elektrokauterizaciju ili igle br. 18. Ako nijedno od ovoga nije dostupno, može se primeniti zagrejana spajalica za bušenje nokta i ispuštanje krvi ispod nokta. Da biste to uradili, vrh spajalice se zagreva dok ne zasvetli crveno. Zatim se nežno stavlja na centar iznad krvnog podliva (centar crnog područja ispod nokta). Kada progori nokat pojavitće se rupa i krv će se kroz nju drenirati, oslobađajući pritisak. Rupa se potom prekriva sterilnim zavojem i nakon toga se nekoliko dan mora držati na suvom.[2]

Uklanjanje nokta se obično radi kada je sam nokat poremećen, kada se sumnja na veliku ranu koja zahteva šivanje ili kada dođe do preloma vrha prsta. Iako opšta anestezija generalno nije potrebna, preporučuje se blokada digitalnog nerva ako se nokat treba ukloniti.[2]

  •  
    Palac pre drenaže.
  •  
    Užarena spajalica.
  •  
    Palac nakon drenaže krvnog podliva
  •  
    Rupa u noktu nakon drenaže krvnog podliva.

Trenutno ne postoji konsenzus o antibioticima nakon procedure, a oni se trenutno ne preporučuju u maloj opservacione studije koja je procenila 47 pacijenata i nije pronašla nikakvu korist od antibiotika.[10] Međutim profilaktička upotreba antibiotika je indikovana u zavisnosti od mehanizma i obima povrede, kao što su povrede od prignječenja i ujeda ljudi ili životinja . Mnogi kliničari propisuju cefalosporine prve generacije kada su ispod povrede nokta, oštečeni kost ili zglob.[4]

Prognoza

uredi

Komplikacije povreda ležišta nokta mogu uključivati:[4]

  • ožiljke,
  • gubitak ili opstrukciju nabora noktiju,
  • uništavanje nokta sa nedostatkom novog rasta noktiju,
  • abnormalni rast noktiju,
  • poremećen rast noktiju,
  • infekciju.

Povrede ležišta noktiju generalno dobro zarastaju uz odgovarajući tretman, iako mogu biti potrebni meseci do godinu dan da nokat ponovo izraste u odgovarajući oblik.[4]

Lošu prognozu imaju povrede prignječenja i avulzije, kao i povrede povezane sa prelomima distalne falange. Povrede koje obuhvataju ceo nokat ili veći deo ležišta i pregiba takođe su lošije od onih koje su izolovane na jednoj do dve trećine nokatnog ležišta ili samo na nokatnom naboru i germinalnom matriksu.[4]

Pacijente treba upozoriti na mogućnost deformisani noktat. Novi rast noktiju može trajati od 3 do 12 meseci, a čak i tada može biti deformisan duže vreme. Ako problemi sa novim rastom noktiju postoje nakon 6 ili 12 meseci, plastilni hirur može auraditi eksciziju ožiljaka ili revizije ležišta nokta.[4]

Izvori

uredi
  1. ^ Garcia-Rodriguez JA. Draining a subungual hematoma: procedures and assessments video series. Can Fam Physician. 2013 Aug;59(8):853.
  2. ^ a b v g d Pingel, Caleb; McDowell, Christopher (2022), Subungual Hematoma Drainage, StatPearls Publishing, PMID 29494114, Pristupljeno 2023-02-12 
  3. ^ Skinner PB. Management of traumatic subungual hematoma. Am Fam Physician. 2005 Mar 01;71(5):856.
  4. ^ a b v g d đ e ž z i „Nail Bed (Nailbed) Injury Management in the ED: Practice Essentials, Pathophysiology, Epidemiology”. emedicine.medscape.com. 2022-02-02. 
  5. ^ Inglefield CJ, D'Arcangelo M, Kolhe PS. Injuries to the nail bed in childhood. J Hand Surg [Br]. 1995 Apr. 20(2):258-61.
  6. ^ Inglefield CJ, D'Arcangelo M, Kolhe PS. Injuries to the nail bed in childhood. J Hand Surg [Br]. 1995 Apr. 20(2):258-61.
  7. ^ a b v Cohen PR, Schulze KE, Nelson BR. Subungual hematoma. Dermatol Nurs. 2007 Feb;19(1):83-4
  8. ^ Cohen PR, Schulze KE, Nelson BR. Subungual hematoma. Dermatol Nurs. 2007 Feb;19(1):83-4
  9. ^ Garcia-Rodriguez JA. Draining a subungual hematoma: procedures and assessments video series. Can Fam Physician. 2013 Aug;59(8):853
  10. ^ Richardson M. Selecting a treatment option in subungual haematoma management. Nurs Times. 2004 Nov 16-22;100(46):59, 61, 63.

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поднокатни_крвни_подлив&oldid=27442580”