Википедија

Požar u Moskvi (1812)

пожар из 1812. г. који је уништио Москву, Русија

Tokom francuske okupacije Moskve 1812. požar u Moskvi je trajao od 14. do 18. septembra 1812. i skoro je uništio grad. Ruske trupe i većina preostalih stanovnika napustili su Moskvu 14. septembra 1812. neposredno pre nego što su trupe francuskog cara Napoleona ušle u grad nakon Borodinske bitke.[1] Moskovskog vojnog guvernera, grofa Fjodora Rostopčina, često su optuživali da je organizovao uništavanje svete bivše prestonice kako bi još više oslabio francusku vojsku u spaljenom gradu.[2][3]

Napoleon posmatra vatru u Moskvi sa zidina Kremlja

Istorija uredi

Nakon što je nastavio Barklijevu „operaciju odlaganja“[4] kao deo rata iscrpljivanje protiv Napoleona, Kutuzov je iskoristio Rostopčina da spali većinu resursa Moskve kao deo strategije spaljene zemlje, gerilskog rata Kozaka protiv francuskih zaliha i totalnog rata od seljaci protiv francuskog traženja hrane.[5] Ova vrsta rata bez većih bitaka oslabila je francusku vojsku u njenoj najslabijoj tački: vojnoj logistici.[6] Devetnaestog oktobra 1812. francuska vojska je dobrovoljno napustila grad u nedostatku zaliha i upozorena vremenskim uslovima najavljenim prvim snegom.[7]

Što se tiče same države Moskve, grad je uglavnom bio pust, barem u poređenju sa normalnim nivoom stanovništva: Početkom 1812. Moskva je imala oko 270.184 stanovnika prema savremenom istraživanju;[8] od toga, negde između 6.200 i 10.000 civila je izabralo da ostane u gradu nakon dolaska Francuza, pored između 10.000 i 15.000 bolesnih ili ranjenih ruskih vojnika.[9]

 
Kuća Vasilija Puškina, tipičan primer jeftine drvene arhitekture iz 1810-ih sa neoklasičnim ukrasima
 
Neke zgrade iz 18. veka su obnovljene prema prvobitnim planovima

Pre nego što je napustio Moskvu, grof Rostopčin je navodno dao naređenja šefu policije (i oslobođen zatvorenicima) da se Kremlj i glavne javne zgrade (uključujući crkve i manastire) zapale. Tokom narednih dana požari su se širili. Prema Gospođi de Stal, koja je napustila grad nekoliko nedelja pre dolaska Napoleona, a potom se dopisivala sa Kutuzovim, Rostopčin je bio taj koji je naredio da se zapale njegove vile, tako da nijedan Francuz ne bi smeo da boravi u njemu.[10] Danas većina istoričara krivi za početne požare rusku strategiju spaljene zemlje.[11]

Jedan moskovski policajac je uhvaćen kako pokušava da zapali Kremlj gde je Napoleon u to vreme boravio. Doveden je pred Napoleona i oficir je priznao da je njemu i drugima naređeno da zapale grad, nakon čega su ga gardisti ubili na licu mesta po naređenju besnog Napoleona.[12]

Požar je duboko uznemirio Napoleona koji je bio užasnut i zaplašen ruskom odlukom da uništi njihov najsvetiji i najomiljeniji grad pre nego što ga preda. Svedok beleži da je ostao zapanjen posmatrajući vatru iz Kremlja govoreći: „Kakav užasan prizor! I sami su ovo uradili! Toliko palata! Kakvo neverovatno rešenje! Kakvi ljudi! Ovo su Skiti!“[13]

Katastrofa je izazvala veliki broj malih požara, koji su ubrzo izmakli kontroli i formirali ogroman požar. Požari su se brzo proširili pošto je većina zgrada u Moskvi bila od drveta. Iako je Moskva imala vatrogasnu jedinicu, njihova oprema je prethodno ili uklonjena ili uništena po Rostopčinovom naređenju. Plamen se proširio na arsenal Kremlja, a ugasili su ga francuski gardisti. Izveštava se da je spaljivanje Moskve bilo vidljivo do udaljenosti od 215  km.[14]

Tolstoj, u svojoj knjizi Rat i mir, sugeriše da vatru nisu namerno podmetnuli, ni Rusi ni Francuzi, već je bio prirodan rezultat stavljanja napuštenog i uglavnom drvenog grada u ruke invazijskih trupa. Pre invazije, požari bi izbijali skoro svaki dan čak i sa prisutnim vlasnicima i potpuno funkcionalnom vatrogasnom jedinicom, a vojnici bi palili dodatne vatre za sopstvene potrebe, od pušenja lula, kuvanja hrane dva puta dnevno i spaljivanja neprijateljeve imovine na ulicama. Neki od tih požara bi neizbežno izmakli kontroli, a bez efikasne akcije gašenja požara, ovi pojedinačni požari u zgradama mogu se proširiti i postati požari u susedstvu, i na kraju požar širom grada.[15][16]

Postupanje prema Rusima koji su ostali u gradu, civila ili vojnika, bilo je mešano: prema ruskom izvoru, uništavali su manastire i dizali u vazduh arhitektonske spomenike. Moskovske crkve su namerno pretvorene u štale i zahode. Sveštenici koji se nisu odrekli crkvenih svetinja su divljački ubijani, monahinje su silovane, a peći su loženi drevnim ikonama. S druge strane, Napoleon se lično pobrinuo da se u Moskvu isporuči dovoljno hrane da nahrani sve Ruse koji su ostali nahranjeni bez obzira na pol i godine.[17][18]

Proces obnove nakon požara pod vođstvom vojnog guvernera Aleksandra Tormasova (1814–1819) i Dmitrija Golicina (1820–oko 1840) bio je postepen i trajao je više od jedne decenije.[19][20][21]

Reference uredi

  1. ^ Haythornthwaite 2012, str. 40-72, The Battle of Borodino.
  2. ^ Mikaberidze 2014, str. 68-95, Chapter 5: 'And Moscow, Mighty City, Blaze!'.
  3. ^ Zemtsov, Vladimir Nikolaevich (2012). „French Jesuit Abbot A. Surugue and the 1812 Fire of Moscow Historic Myth”. Izvestiya Uralskogo Federalnogo Universiteta-Seriya 2-Gumanitarnye Nauki. Yekaterinburg, Russia: Ural Federal University. 14 (2): 118—133. ISSN 2227-2283. 
  4. ^ US DOD 2021.
  5. ^ Chandler 2009, str. 749-766, 68. War Plans and Preparations (Part Thirteen. The Road to Moscow).
  6. ^ Chandler 2009, str. 813-822, 71. Precarious Position (Part Fourteen. Retreat).
  7. ^ Riehn 1990, str. 321.
  8. ^ Martin, Alexander M. (1. 11. 2002). „The Response of the Population of Moscow to the Napoleonic Occupation of 1812”. Ur.: Lohr, Eric; Poe, Marshall. The Military and Society in Russia: 1450–1917. History of warfare. XIV (1st izd.). Leiden, Netherlands: Brill. str. 469—490. ISBN 9789004122734. 
  9. ^ Mikaberidze, Alexander (2014). Masséna, Victor-André; Lentz, Thierry; de Bruchard, Marie; Boulant, Antoine; Delage, Irène, ur. „Napoleon's Lost Legions. The Grande Armée Prisoners of War in Russia”. Napoleonica. La Revue. Spécial prisonniers de guerre. Paris, Ile de France, France: Fondation Napoléon. 21 (3): 35—44. ISSN 2100-0123. doi:10.3917/napo.153.0035 — preko Cairn.INFO. 
  10. ^ Staël-Holstein 1821, str. 352.
  11. ^ Austin 2012, str. 26-28, Chapter 1: "Fire! Fire!".
  12. ^ Ludwig 1927, str. 408, Book Four: The Sea.
  13. ^ Ludwig 1927, str. 430, Book Four: The Sea.
  14. ^ Luhn, Alec (14. 9. 2012). Richardson, Paul E.; Widmer, Scott; Shine, Eileen; Matte, Caroline, ur. „Moscow's Last Great Fire”. Russian Life. Montpelier, Vermont, United States of America: StoryWorkz. Arhivirano iz originala 18. 6. 2020. g. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  15. ^ War and Peace, Vol. 3, Book XI, chapter 26
  16. ^ Russia: A Short History by Abraham Ascher
  17. ^ Zemtsov, Vladimir Nikolaevich (15. 8. 2015). Glantz, David, ur. „The Fate of the Russian Wounded Abandoned in Moscow in 1812”. The Journal of Slavic Military Studies. Pittsburgh, Pennsylvania, United States of America: Association for Slavic, East European, and Eurasian Studies/Taylor & Francis or Routledge. 28 (3): 502—523. ISSN 1351-8046. LCCN 93641610. OCLC 56751630. doi:10.1080/13518046.2015.1061824. 
  18. ^ Zakharov, Arthur (2004). Napoleon v Rossii glazami russkikh [Napoleon in Russia through the eyes of the Russians] (na jeziku: ruski) (1st izd.). Moscow, Russia. 
  19. ^ Luhn 2012.
  20. ^ Alekseevna, Molokova Tatyana (1. 6. 2012). Telichenko, Valery Ivanovich; Korol, Elena Anatolievna; Dyadicheva, Anna A.; Bernikova, Tat'yana V., ur. „Vosstanovlenie Moskvы posle požara 1812 g.: novый oblik goroda” [Reconstruction of Moscow after the 1812 fire of Moscow: New look of the city]. Vestnik MGSU. Arhitektura i gradostroitelьstvo. Rekonstrukciя i restavraciя (na jeziku: ruski). Moscow, Russia: Moscow State University of Civil Engineering/ASB Publishing House, LLC. 7 (6): 17—22. ISSN 1997-0935. doi:10.22227/1997-0935.2012.6.17-22  . Arhivirano iz originala (PDF) 18. 03. 2022. g. Pristupljeno 19. 04. 2023. 
  21. ^ . Arhivirano iz originala|archive-url= zahteva |url= (pomoć) |archive-url= zahteva |archive-date= (pomoć). g.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Literatura uredi

Dodatna literatura uredi

 
Požar u Moskvi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пожар_у_Москви_(1812)&oldid=27062754”