Pokret za mir Pančevo
Pokret za mir Pančevo bila je antiratna organizacija osnovana 3. avgusta 1991. kao nadstranački, građanski pokret za mir. Osnivačka skupština održana je na tribini pod nazivom “Mi smo za mir” u Pančevu. Među osnivačima bili su Ljiljana Aleksijević, Svetlana Marinković, Aleksandar Marinkovć, Sveta Antić i dr.[1]
Osnivanje i delovanje.
urediUbrzo po izbijanju rata u Jugoslaviji, sa delovanjem je počeo i antiratni pokret u Pančevu. Pančevo je i pre rata imalo tradiciju civilnog organizovanja - tokom 1980-ih, u tom gradu je postojala inicijativa pod imenom Zelena pega, koja se borila protiv zagađenja vazduha uzrokovanog delovanjem lokalne rafinerije nafte. Tako je ekološki aktivizam poslužio kao dobra osnova za ravoj Poketa za mir Pančevo.[2]
Prva akcija Pokreta za mir Pančevo bila je "Hod mira", održana 10. avgusta 1991. Pokret je pozvao građane da se okupe na uglu ulica Cara Dušana i JNA, tačno u 5 minuta do 12 sati. Povorka građana je prošla Ulicom JNA, pored zgrade Skupštine opštine, dok su učesnici "Hoda mira" bacili cveće u Tamiš, čime su simbolično odali počast žrtvama oružanih sukoba u Jugoslaviji. U povorci za mir procenjuje se da je bilo između 700 i 1000 ljudi.[3]
O motivima da se uključi u mirovni pokret, svedočanstvo je ostavila jedna od aktivistkinja:
”Radim u školi i kad su deca počela da dobijaju pozive za regrutaciju, znala sam da moram nešto uraditi. Imali smo sreće, imali smo novine Pančevac i Radio Pančevo, imali smo informacije. Povezali smo se i imali večernje sastanke. Sveće su krenule 12. novembra 1991. i trajale do novembra 1995. i to je bio naš prostor, naša oaza. Mi smo tu subotom imali demilitarizovanu zonu, prodavali smo Vreme, Pančevac... Tu smo se družile, tu smo bile i zimi i leti, svake Nove godine. Trajao je protest svakog dana i prestao je krajem 1995. (...) Da to tada nisam radila, ja ne bih bila normalna.”[2]
Na samom početku svoga rada, članovi Pokreta za mir Pančevo sastajali su se dva puta nedeljno - ponedeljkom i sredom - od 18 do 20 časova u sali Mesne Zajednice "Stari grad", u Ulici JNA 15.[1] Zainteresovani su mogli da se obaveste o aktivnostima Pokreta za mir Pančevo i preko telefona ove Mesne zajednice koji je u navedenom terminu postajao "Telefon mira". Građani su imali prilike da saznaju više o idejama pacifizma i filozofskim utemeljenjim mirovnih pokreta preko saopštenja za javnost koje je redovno objavljivao list "Pančevac", a često su izveštaji o akcijama ili razgovori sa aktivistima bili emitovani uživo i u emisiji Radio-Pančeva "Kontra banda".[3]
Sam rad Pokreta bio je koncipiran na “ideji okupljanja što većeg broja građana Pančeva i okoline preko zajedničkih akcija, tribina, učestvovanja u akcijama ostalih pokreta u zemlji u borbi za mir.” [1]
Pokret nije bio ograničen samo na Pančevo, već su se povezivali i sa ostalim pokretima u Beogradu i širom Srbije. Odmah na početku svog delovanja, radio Pančevo je Pokretu ustupio polučasovni termin za predstavljanje aktivnosti građanima. Isto je učinio i novinski list Pančevac. [1]
Na samom početku delovanja Pokreta za mir Pančevo postalo je jasno da će mirovne akcije imati daleko veći uticaj ukoliko budu organizovane i sprovedene u saradnji sa drugim mirovnim inicijativama koje su se pojavile u isto vreme i u drugim krajevima Jugoslavije. Posle prve akcije ”Hod mira” javila se ideja da se povežu sa drugim aktivistima i da dogovore sa predstavnicima ostalih mirovnih grupa iz Jugoslavije dolazak Karavana mira u Beograd i Zagreb. Planirano je da nakon dočeka Karavana u ovim gradovima 17. avgusta, predsednicima Miloševiću i Tuđmanu bude ponuđeno da potpišu Povelju mira.
Aktivisti i aktivistkinje iz Pokreta za mir Pančevo sačekali su učesnike Karavana mira, koji su u Beograd (i u Zagreb) stigli 17. avgusta u predviđeno vreme. Za razliku od Tuđmana, Milošević nije potpisao Povelju mira. Umesto Miloševića, mirovnjačku delegaciju primili su Budimir Košutić, potpredsednik Vlade republike Srbije i Pavić Obradović, potpredsednik Narodne skupštine. Građanima okupljenim ispred Predsedništva Srbije obratio se Košutić objašnjenjem da predsednik ne može da stavi potpis na dokument u kome je krivica srpske i hrvatske strane izjednačena, što je izazvalo nezadovoljstvo učesnika Karavana mira.[3]
Tribine.
urediJedna od glavnih aktivnosti Pokreta za mir Pančevo bilo je organizovanje razgovora sa ličnostima iz javnog života koje su se angažovale u antiratnim akcijama ili su podržavale mirovni pokret. Ciklus susreta sa istaknutim intelektualcima, psiholozima, sociolozima, profesorima univerziteta, novinarima, advokatima, sveštenicima, sindikalnim prvacima, liderima političkih partija građanske provinijencije, narodnim poslanicima, te aktivistima mirovnih, ženskih i drugih alternativnih organizacija iz zemlje i inostranstva, nazvan je "Kako do mira?". Takođe, organizovane su i mnoge druge tribine na razne teme koje su zaokupljale pažnju ljudi u jeku rata, poput "Da li smo bolesno društvo?”, ”Propaganda rata - propaganda mira”, ”Psihološke posledice rata”, i dr.
Tribine su bile dobro posećene- od više desetina do čak stotina posetilaca.
Jedna od najdužih kontinuiranih akcija Pokreta za mir Pančevo bila je paljenje sveća za sve žrtve rata. Počela je u utorak, 12. novembra 1991. na trgu ispred Privedne banke. Svakog utorka od 19:30 do 20:00 časova i srede od 17:00 časova, nakon protesta Žena u crnom, aktivisti Pokreta za mir Pančevo su se okupljali da bi izrazili počast svim nastradalima u ratovima. Tokom ovih akcija bilo je organizovano i prikupljanje potpisa za peticiju "Sto hiljada potpisa za mir". Ovom peticijom se zahtevalo da, ukoliko se sakupi dovoljan broj potpisa, Skupština Srbije raspravlja o raspisivanju referenduma sa pitanjem: Da li ste saglasni da građani Srbije budu, naređenjem vlasti, odvedeni u rat van teritorije Republike Srbije?". Peticija mogla se potpisati, osim u nabrojanim prilikama, i na redovnim sastancima utorkom u MZ "Stari grad" i tokom tribina petkom na istom mestu.[3]
Svega sedam dana nakon što su, 9. oktobra 1991. pripadnice beogradskih ženskih i feminističkih organizacija započele svoj nemi protest ispred Studentskog kulturnog centra u Beogradu, članice Pokreta za mir Pančevo su u sredu, 16. oktobra 1991. prvi put demonstrirale na isti način. Žene u crnom, kao grupa u sastavu Pokreta za mir Pančevo, okupljale su se svake srede tokom čitave jeseni i zime na platou ispred zgrade Skupštine opštine, a potom na uglu Sokačeta i Ulice JNA. Obučene u crno, držeći transparent "Žene u crnom protiv rata", jedan sat, od 16:00 do 17:00 časova, ćutanjem su protestovale protiv rata u Jugoslaviji.
Demilitarizovana zona.
urediJedna od najznačajnijih akcija, bila je ona poznata pod imenom ”demilitarizovana zona”. U subotu, 14. marta 1992, na trgu ispred Privredne banke, održana je manifestacija zamišljena kao vid animacije građana i sastajalište ljudi koji javno ispoljavaju svoju opredeljenost za mir. Namera je bila da se na taj način ohrabre zaplašeni istomišljenici, ali i da se onima još neopredeljenima i neobaveštenima pruži informacija o tome za koje se vrednosti zalaže Pokret za mir Pančevo. Takođe, to je bio način da se demantuje oficijelni državni narativ koji je ljude angažovane u mirovnim pokretima često poistovećivao sa narodnim neprijateljima i "petom kolonom". Želja je bila i da se pokaže da je postojanje drugačijeg mišljenja i pravo na ispoljavanje tog mišljenja legitimno i da je sastavni deo civilnog društva i pravne države. Sledeće subote, 21. marta 1991, Trg je simbolički proglašen za Demilitarizovanu zonu.[4]
Reference
uredi- ^ a b v g „Osnivanje Pokreta za mir Pančevo” (PDF). Pristupljeno 18. 12. 2022.
- ^ a b Bilić, Bojan (2015). Borile smo se za vazduh. Zagreb. str. 155.
- ^ a b v g „Pokret za mir Pančevo - izveštaj za 1991. godinu” (PDF). Pristupljeno 18. 12. 2022.
- ^ „Pokret za mir Pančevo - izveštaj za 1992. godinu” (PDF). Pristupljeno 18. 12. 2022.