Polemej

Polemej ili Ptolemej (do 309. p. n. e.) je bio Antigonov nećak i general. U ime Antigona oslobodio je Kapadokiju. Kada je stigao u Grčku isterao je makedonske garnizone iz mnogih gradova vraćajući gradovima slobodu. Napustio je Antigona 310. p. n. e. i prešao na stranu Kasandra i Ptolemeja. Ptolemej ga je ubio 309. p. n. e. zbog kovanja zavere protiv njega.

Antigonov nećak

Po prvi put se pominje 320. p. n. e. kada je Antigon opsedao Eumena u tvrđavi Nora u Kapodokiji. Antigon je pozvao Eumena na pregovore, a kao taoca je poslao svoga nećaka Polemeja.

Oslobađa Kapodokiju

Tokom 315. p. n. e. Antigon se pripremao za rat protiv saveza Kasandra, Ptolemeja i Seleuka. Dok je on ratovao sa Eumenom na istoku Asandrova vojska je zauzela Kapadokiju i opsedala je Amfisu (današnji Samsun) na obali Crnoga mora. Antigon je poslao Polemeja da oslobodi Amfisu opsade. Polemej je oslobodio Amfisu i celu Kapodokiju je vratio pod Antigonovu vlast. Polemej je nakon toga krenuo u Bitiniju i prisilio je bitinijskoga kralja Zibita da okonča opsadu Halkedona i Astaka. Sklopio je savez i sa tim gradovima i sa Zibitom, pa je krenuo prema Joniji i Lidiji, jer je Seleuk imao namere da zauzima gradove u tom području. Seleuk je prestao sa opsadom Eritre kada je saznao za dolazak Polemeja.

Rat u Kariji

Nakon što je osigurao da je Jonija pod Antigonovom vlašću Polemej je krenuo prema Asandrovoj satrapiji Kariji. Međutim Ptolemej je poslao Mirmidona sa najamnicima da pomogne Asandru. Postojala je opasnost da Antigon krene u Evropu, pa je Kasandar odlučio da odlučnije pomogne preostaloga saveznika u Maloj Aziji, Asandra. Na taj način se nadao da će Antigonu stvoriti probleme i ometati pripreme za prelaz u Evropu.

Polemejeva velika pobeda

Kasandar je poslao veliku vojsku 313/312. p. n. e. da pomogne Asandru, a na čelu vojske su bili sam Asandar i Prepelaj. Kada su stigli u Kariju saznali su da je Polemej poslao vojsku na zimovanje, a i da je zauzet sahranom oca. Zbog toga su poslali Eupolema sa 8.000 pešaka i 200 konjanika da iznenadi neprijatelja. Polemej je saznao za neprijateljski plan, pa je sakupio 8.300 pešaka i 600 konjanika i iznenadnim napadom po noći zarobio je celu vojsku. Zarobio je i vojsku i Eupolema. Antigon je stigao na čelu velike vojske i napao je Kariju. Polemej je tada zauzeo grad Jas. Antigon Monoftalmos je zauzeo celu Kariju.

Polemej oslobađa Eubeju

Antigon ga je 312. p. n. e. poslao u Grčku sa 5.000 pešaka i 500 konjanika. Pratio ih je admiral Medije sa 150 brodova. Bili su u savezu sa Beotijom i sa Etolijom. Od Beotskoga saveza Polemej je dobio 2.200 pešaka i 1.300 konjanika. Vodila se bitka ko će kontrolisati ostrvo Eubeju. Kasandar je držao jedino Halkidu, strateški najvažnije mesto na Eubeji. Antigon je krenuo prema Helespontu, pa se Kasandar preplašio, ostavio u Halkidi manju posadu i vratio se u Makedoniju. Polemej je iskoristio priliku i zauzeo je Halkidu. Halkiđanima je dozvolio da ostanu bez Antigonove posade dajući na znanje da Antigon namerava da oslobodi Grčku.

Polemejevi uspesi u Beotiji, Atici, Fokidi i Eubeji

Nakon Eubeje Polemej je oslobodio Orop od Kasandrove vojske. Primio je u savez eubejske gradove Eretriju i Kalist i krenuo je prema Atici. Atinom je tada upravljao Demetrije Faleronski. Atinjani su već ranije uputili tajnu delegaciju Antigonu, pozivjući ga da oslobodi grad, a kada se Polemej pojavio pred zidinama Atine njeni građani su naterali Demetrija Faleronskoga da sklopi primirje sa Antigonom i da pregovara o savezu. Polemej je nakon toga oslobodio Tebu. U Fokidi je izbacio Kasandrove posade iz mnogih gradovi i mnogi gradovi su prešli na njegovu stranu. U Lokridi su Opunćani bili na strani Kasandra pa je Polemoj morao da ih opseda. Iz mnogih grčkih gradova izbacio je makedonske garnizone i vratio gradovima slobodu.

Intervencija na Peloponezu

Antigonov admiral Telesfor je sa delom Antigonove flote bio kraj Korinta. Bio je ljut na Antigona i ljubomoran jer je Antigon sve poslove u Grčkoj poverio Polemeju. Telesfor je zbog toga odlučio da napust Antigona i da ratuje za svoj račun. Došao je u Elidu, osvojio je i opljačkao svetilište u Olimpiji. Nakon toga Polemej je intervenisao, došao sa vojskom na Peloponez i vratio Elidu njenim građanima, a novac je vratio u svetilište. Izgleda da je na Peloponezu boravio sve do 311. p. n. e., tj do mirovnog sporazuma.

Odmetnuće od Antigona i prelazak na stranu Kasandra

Polemej je 310. p. n. e. odlučio da napusti svoga ujaka Antigona i da pređe na stranu Kasandra i Ptolemeja. Bilo je to taman kada se Kasandar spremao da obnovi ratna dejstva. Polemej je na Helespontu ostavio svoga prijatelja Fenika i poslao mu je vojsku i nagovorio ga da ni on ne sluša Antigona. Polemej se nadao da će biti strateg Peloponeza, ali kada su se Kasandar i Poliperhon pomirili više nije bilo te mogućnosti.

Smrt

Kada je Ptolemej 309. p. n. e. stigao na Kos Polemej je krenuo da mu se pridruži. Ptolemej ga je najpre prijateljski primio, ali preplašio se Polemejevih intriga i ambicija, jer Polemej je nastojao da poklonima potkupi Ptolemejeve oficire Ptolemej je uhapsio Polemeja i naterao ga da ispije otrov.

Vidi još

• Dijadosi

Izvori

• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Plutarh, Eumen
• Justin
• Billows, Richard A. (1997). Antigonos the One-Eyed and the Creation of the Hellenistic State (Hellenistic Culture and Society). University of California Press. ISBN 978-0-520-20880-3.