Poligensko nasleđivanje
Poligensko nasleđivanje je ono pri kome je jedna osobina determinisana većim brojem gena (poligeni). Da bi se ispoljila neka osobina (ili bolest) neophodno je zajedničko delovanje (interakcija) većeg broja gena, a i sredina može da utiče na promenu ovih osobina. Osobine se nazivaju poligene ili kvantitativne.[1][2]
Poligeno se nasleđuju mnoge normalne osobine čoveka :
- visina tela,
- masa tela,
- razni obimi (grudnog koša, glave, nadlaktice itd.),
- razne dužinske i širinske mere (dužina nogu, širina ramena, širina karlice itd.)
- boja kože, kose i očiju,
- inteligencija,
- broj linija na šakama i stopalima (dermatoglifi) i dr.
Pod poligenom kontrolom su i različiti oblici devijantnog ponašanja ljudi.
U devijantno ponašanje ubrajaju se:
- sklonost ka kriminalu,
- alkoholizam,
- narkomanija,
- homoseksualnost i dr.
Poligensko nasleđivanje uz sadejstvo činilaca spoljašnje sredine naziva se multifaktorsko nasleđivanje.
Mnoge bolesti se nasleđuju multifaktorski,:
- dijabetes,
- epilepsija,
- shizofrenija,
- reumatoidni artritis,
- arterijska hipertenzija,
- čir na želucu,
- kao i urođene anomalije dece: rascep usne i nepca, iščašenje kukova, defekt nervne cevi i dr.
Multifaktorska svojstva i tip njihovog nasleđivanja je veoma teško pratiti, jer ne podležu pravilnostima prenošenja unutar porodice, a i zbog očiglednog uticaja činilaca sredine na ispoljavanje poligena.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Nussbaum R. L. et al.(2007): Genetics in Medicine. Saunders, Philadelphia
- ^ MacLeod A., Sikora K. (1984): Molecular biology and human diseases. Blackwell Scientific Publications, Oxford, ISBN 978-0-632-01167-4.
