Polimerna glina
Polimerna glina predstavlja proizvod na bazi polimera polivinil hlorida, poznatijeg kao PVC, koji se koristi kao masa za modelovanje. Iako u svom nazivu sadrži reč glina ona zapravo u sebi ne sadrži nimalo prirodne gline, već se dobija potpuno hemijskim putem.
U upotrebi se prvi put našla sredinom 20 veka, a prvobitno se koristila za izradu lutki. [1]Nakon toga su ljudi počeli da eksperimentišu i ubrzo uvideli da je vrlo laka za korišćenje i da nudi mnogo mogućnosti pa je danas njena upotreba vrlo rasprostranjena. Dostupna je u velikom broju boja, uglavno u pakovanjima od 50gr do 100gr.. Najčešće se koristi u zanatskoj izradi nakita, figurica, privezaka, podmetača za čaše i slično.
Sastav uredi
Polimerna glina sadrži PVC smolu, plastizol i pigmente. [2] Plastizol polimerne gline je takođe klasifikovan kao plastigel zbog svojih reoloških svojstava. Zbog ove plastičnosti je njegova najpogodnija upotreba modeliranje, a ne lepljenje. Plastigeli zadržavaju oblik čak i kada se primeni toplota, zbog čega se polimerna glina ne topi i ne kaplje kada se očvrsne u rerni.
Način upotrebe uredi
Kada se izvadi iz pakovanja polimerna glina podseća na plastelin. Prvo je neophodno masu omekšati valjanjem u ruci, a nakon toga se može početi sa modeliranjem. Polimerna glina je dostupna u velikom broju boja, ali je takođe moguće mešanje boja kako bi se dobile nove nijanse i efekti. Ova glina je dostupna i u varijanti sa šljokicama, transparentnoj verziji, fluorescentnim bojama...
Prepuručuje se korišćenje rukavica prilikom obrade gline ili detaljno pranje ruku nakon rada sa istom. [3]
Kada se završi sa oblikovanjem gline i dobije željeni efekat, da bi glina očvrsnula, potrebno je ispeći je. Glina se najčešće peče na 130 stepeni oko 30 minuta. Ipak, kako danas postoji veliki broj proizvođača, savetuje se da se prilikom pečenja poštuje uputstvo koje proizvođač definiše na pakovanju. Može se desiti da glina ostane mekana ako se ne ispeče dovoljno, ili da promeni boju ili pukne ako se prepeče.
Nakon što se ispeče, glina se kasnije može premazati lakom ili dodatno bojiti. Preporučuje se korišćenje specijalnih lakova koji su namenjeni baš za polimernu glinu. Iako se često može naići na upotrebu lakova za nokte kao premaz polimerne gline, to ipak nije najbolje rešenje, jer ovi lakovi vremenom negativno utiču na glinu. Omekšavaju je čime ona bude sklona oštećenju, promeni oblika ili lomljenu.
Alati za rad sa glinom uredi
S obzirom da se ova glina najčešće koristi u zanatskoj proizvodnji, u zavisnosti od toga šta je to što se pravi pomoću ove gline zavisi i vrsta alata koja će se koristiti. To su najčešće alati koji se koriste i u poslastičarstvu prilikom rada sa fondanom (nožići, oklagija, kalupi, alati za modelovanje i slično.)
Glina se najčešće razvlači oklagijom, ali je u današnje vreme vrlo popularno korišćenje mašine za rezance i testeninu[4]. Ova mašina olakšava razvlačenje gline na odgovarajuću debljinu, a takođe olakšava i mešanje boja.
Najpoznatiji proizvođači uredi
Iako danas na tržištu postoji veliki broj proizvođača polimerne gline, neki od najpoznatijih su[5]:
- Staedtler Mars G,bH & Co. KG
- Polyform Products Company
- Van Aken International
- American Art Clay Co., Inc.
- Viva Décor
- The Clay & Paint Factory
Bezbednost uredi
O bezbednosti polimerne gline se danas mnogo govori. Iako spada u grupu netoksičnih materijala, polimerna glina nije jestiva, a takođe se ne preporučuje da se od nje prave predmeti koji će biti u dodiru sa hranom (npr. tanjiri, čaše, escajg...).[6] Zbog plastifikatora koji ostaju u ispečenom proizvodu koji mogu iscuriti, polimerna glina predstavljati potencijalnu opasnost za zdravlje ukoliko dođe u dodir sa hranom. Iz istih razloga, svi alati koji se koriste u radu (kao što su mađina za rezance, oklacija, nožići i slično), se nikako kasnije ne mogu koristiti ponovo u kuhinji za pripremu hrane.
Ako se poštuju uputstva na pakovanju (tj. niske temperature i kratka vremena pečenja) glina se neće spaliti. Ako glina gori zbog greške ili ako rerna u kojoj se peče ne radi ispravno, može se osloboditi mala količina gasovog hlorid plina, što može prouzrokovati miris ili neku iritaciju oka ili nosa. U ovim slučajevima je jako bitno dobro provetriti rernu nakon pečenja gline. [3]
Reference uredi
- ^ (jezik: engleski)Dean S., Irene: Polymer clay. (Din, Irena: Polimerna glina). str. 6. Lark Books, New York, 2000. ISBN 1-57990-168-9.
- ^ (jezik: engleski)Pavelka, Lisa: The complete book of polymer clay. (Pavelka, Lisa: Knjiga o polimernoj glini). str. 7. The Taunton Press, USA, 2010. ISBN 978-1-60085-128-5.
- ^ a b (jezik: engleski)Ford, Steven and Drikes, Leslie: Creating with polymer clay. (Ford, Stiven i Drajk, Lesli: Izrada sa polimernom glinom). str. 40. Lark Books, New York, 1996. ISBN 0-937274-95-X.
- ^ (jezik: engleski)Chen, Emily: Polymer clay for begginners. (Čen, Emili: Polimerna glina za početnike). str. 10. Walter Foster Publishing, USA, 2019. ISBN 978-1-63322-632-6.
- ^ „Polymer Clay Market To Reflect Robust Expansion During 2019-2029“, Kalyani, [Water Cloud Reports]], 20. maj 2020. Pristupljeno 21. maja 2020.
- ^ (jezik: engleski)Pavelka, Lisa: The complete book of polymer clay. (Pavelka, Lisa: Knjiga o polimernoj glini). str. 12. The Taunton Press, USA, 2010. ISBN 978-1-60085-128-5.