Poliperhon

Poliperhon ili Poliperhont (grč. Πολυπέρχων, 394—303. p. n. e.) je bio makedonski vojskovođa, regent i jedan od dijadoha. Bio je u službi Filipa II Makedonskog i Aleksandra Makedonskoga. Pomagao je Antipataru za vreme Lamijskoga rata. Kada je za vreme Prvoga rata dijadoha Antipatar krenuo u Aziju, Poliperhon je ostao da upravlja Makedonijom. Nakon Antipatarove smrti 319. p. n. e. Poliperhon je postao regent i vrhovni komandant. Međutim brzo nakon toga izbio je sukob sa Kasandrom. Sukob između njih dvojice raširio se brzo kao Drugi rat dijadoha. Udružio se sa Eumenom protiv Kasandra, Antigona Monoftalmosa i Ptolemeja Sotera. Bio je uspešan na početku rata i proglasio je slobodu grčkih gradova. Međutim Antigon mu je uništio flotu, a Kasandar zauzeo Atinu, a zbog neuspeha počeli su da ga napuštaju saveznici, pa je bio prisiljen da se povuče. Kasandar je preuzeo i kontrolu nad kraljem Filipom III Aridejem. Poliperhon je onda pobegao u Epir kod svojih saveznika Aleksandrove majke Olimpijade i kralja Epira Eakida i uz njihovu pomoć pobedio je vojsku kralja Filipa III Arideja. Kada je Kasandar 316. p. n. e. pobedio i pogubio Olimpijadu Poliperhon je bio prisiljen da se povuče na Peloponez kod sina. Učestvovao je u savezu sa Antigonom u Trećem ratu dijadoha od 314. do 311. p. n. e. Kasnije je promenio stranu raskinuvši savez sa Antigonom. Ostao je do svoje smrti gospodar Peloponeza.

Aleksandrovi pohodi

Prilikom borbi na Persijskim vratima 331/330. p. n. e. Aleksandar se obračunavao sa Ariobarzanom, a Koin, Poliperhon i Aminta su zajedno sa Filotinom konjicom poslani napred da premoste reku Araks. Tokom 328. p. n. e. ostavljen je u Baktriji zajedno sa Melagerom, Atalom i Gorgijom sa zadatkom da zaštite područje od Spitamenovih i ostalih upada.

Indijski pohod

Na početku indijske kampanje pratio je Kratera, koga je Aleksandar Veliki ostavio u blizini Andake da pokori okolne gradove. Kasnije se ponovo priključio Aleksandrovoj vojsci i učestvovao je u bici kod Masage. Tokom preostaloga dela indijskoga pohoda Poliperhon je redovno bio sa Kraterom. Za vreme bitke kod Hidaspa ostao je sa Kraterom na drugoj obali reke, pa je u bici učestvovao tokom završnice. Tokom spuštanja niz reku Ind jedno vreme služio je pod Hefestionom, a onda je ponovo bio sa Kraterom.

Povratak sa Kraterom

Aleksandar je 324. p. n. e. poslao Kratera sa 10.000 isluženih veterana da se vrate u Makedoniju i da Krater zameni Antipatra. Poliperhon je tada išao sa Kraterom kao drugi u liniji komandovanja. Kada je Aleksandar Veliki umro juna 323. p. n. e. Krater, Poliperhon i isluženi veterani nisu napredovali dalje od Kilikije, a tu su ostali i dalje.

Lamijski rat

Tokom 322. p. n. e. Antipatar je bio opsednut u Lamiji za vreme Lamijskoga rata i zvao je Leonata i Kratera da mu pomognu. Leonat je prvi stigao i poginuo. Krater je sa svojom vojskom pomogao Antipateru da pobedi udružene grčke snage u bici kod Kranona 322. p. n. e.

Poverena mu je Grčka i Makedonija i pobeđuje Etolce

Krater i Antipatar sklopili su mir sa Etolcima i oknčali Lamijski rat da bi mogli da krenu u rat protiv Perdike i Eumena. Poliperhon je dobio zadatak da vlada Grčkom i Makedonijom dok su oni odsutni. Dok su Krater i Antipatar ratovali protiv Perdike Etolci su po dogovoru sa Perdikom upali u Tesaliju. Cilj je bio da ometu Antipatra i nateraju ga da se vrati u Evropu. Najpre su napali Amfisu, ubili tu jednoga makedonskoga generala. Onda su pod zapovedništvom Aleksandra Etolca krenuli u Tesaliju, gde su potakli pobunu. Sakupili su 25.000 vojnika i 1.500 konjanika, pa su predstavljali opasnost i za Makedoniju. Dok su Etolci bili u Tesaliji Akarnanci su napali Etoliju, pa se najveće deo etolske vojske morao da vrati. U Tesaliji su ostavili Menona iz Farsala. Poliperhon je došao sa velikom vojskom i pobedio je neprijatelje, a Menona ubio.

Postaje regent

Antipatar je pred smrt imenovao Poliperhona regentom, starateljem kraljeva (epimelet). Poliperhon je bio skoro najstariji od onih koji su pratili Aleksandra, a uživao je veliki ugled. Antipatar je svoga sina Kasandra imenovao hilijarhom, tj. drugim po vlasti. Poliperhon je dobio političko i vojno vođstvo. Međutim Kasandar nije bio zadovoljan podređenom ulogom, jer se smatrao dovoljno sposobnim. Kasandar je počeo da se savetuje sa prijateljima i podsticao ih je da mu pomognu u osvajanju vlasti obećavajući im mnoge stvari.

Poliperhon je svoj položaj ojačao pozivajući Olimpijadu da se vrati u Makedoniju iz Epira, gde je bila izbegla zbog svađe sa Antipatrom. Olimpijadu je pozvao da preuzme brigu za svoga unuka, Aleksandrovoga sina Aleksandra IV. Kasandar je sklopio savez sa Ptolemejem, ali i sa Antigonom. Antigon Monoftalmos je prihvatio savez sa Kasandrom, da bi stvorio Poliperhonu dovoljno posla i na taj način sam mogao da ostvari svoje planove u Aziji i vrhovnu vlast.

Proglas o oslobađanju grčkih gradova

Poliperhon je očekivao rat sa Kasandrom, pa se tim povodom savetovao sa najuglednijim Makedoncima. Očekivali su da će se voditi bitka za grčke gradove, koji su bili pod oligarhijama i pod vlašću Antipatrovih prijatelja. Poliperhon je odlučio da oslobađanjem grčkih gradova i zbacivanjem oligarhija oslabi Kasandra. Uputio je proglas grčkim gradovima u kome je stajalo da:

• vraćaju ranija uređenja grčkih gradova
• vraćaju proterane građane
• Atinjanima vraćaju Sam
• Poliperhon je bio zadužen za sprovođenje proglasa
• Poliperhon je pisao Aleksandrovoj majci Olimpijadi da dođe u Makedoniju i da preuzme brigu za Aleksandrovoga sina Aleksandra IV.

Savez sa Eumenom

Nakon Antipatrove smrti Antigon Monoftalmos je nameravao da se domogne vrhovne vlasti. Pošto mu je za to bio potreban saveznik odlučio je da prestane da ratuje sa Eumenom i da mu ponudi savez. Antigon je do tada držao Eumena pod opsadom u tvrđavi Nora. Ponudio mu je savez i oslobodio je Eumena opsade.

Međutim Poliperhon je shvatio da je Eumen veoma značajan u predstojećem ratu, pa je od Eumena je tražio da ne prekida neprijateljstvo sa Antigonom i da pređe na stranu kraljeva. Nudio je Eumenu da sa njim deli položaj regenta ili da preuzme funkciju stratega Azije i bori se protiv Antigona Monoftalmosa.

Problemi u Atini

Kada je došlo vreme da se sprovede sporazum o oslobađanju grčkih gradova došlo je 318. p. n. e. do problema. Atinska luka Pirej imala je tvrđavu Munihiju koju je držao Nikanor, koji je bio lojalan Kasandru i nije hteo da je preda Atinjanima. Nikanor je zauzeo i Pirej. Poliperhon je poslao svoga sina Aleksandra sa vojskom u Atiku. Aleksandar je započeo tajne pregovore sa Nikanorom. Fokion ga je ubedio da nije dobro da se munihijska tvrđava vraća Atinjanima. U Atini su vlast preuzele radikalne demokrate i osudili su Fokiona i nekoliko njegovih saradnika na smrt. Poliperhon je držao većinu makedonske vojske u Fokidi i do njega su došli predstavnici Atinjana. Pošto se stideo što Atini nije vratio Pirej predao im je Fokiona.

Atina i Peloponez

Kasandar je dobio od Antigona flotu i sa 4.000 vojnika i došao je u Pirej, koji je preuzeo od Nikanora. Poliperhon je imao 24.000 vojnika i nameravao je da opseda Kasandra, ali odustao je kada je procenio da bi to mogla biti duga opsada. Ostavio je jedan deo vojske u Atici pod zapovedništvom svoga sina, a sa najvećim delom vojske otišao je na Peloponez. Odlučio je da pokori Megalopolj, koji je bio na strani Kasandra. Poliperhon je ohrabrivao gradove na Peloponezu da pobiju predstavnike oligarhije, koje je postavio Antipatar.

Opsada Megalopolja i porazi i na kopnu i na moru

Megalopolj se pripremio za opsadu. Sakupili su 15.000 vojno sposobnih. Megalopolj se održao pod veštim komandovanjem Damisa, pa je Poliperhon morao da odustane. Ostavio je samo manji deo vojske kraj Megalopolja, a on se povukao u Makedoniju. Neuspeh kod Megalopolja imao je velike razorne posledice za Poliperhona. Neki grčki gradovi prešli su Kasandru.

Antigon je dao Kasandru 35 brodova, da bi se bolje osigurala kontrola Pireja. Poliperhon je poslao Beloga Klita sa makedonskom flotom. Beli Klit je blizu Bizantija uništio ili zarobio preko 50 Kasandrovih i Antigonovih brodova pod zapovedništvom Nikanora. Međutim Antigon se ubrzo osvetio za taj poraz. Sa lako naoružanom vojskom napao je noću Klitove mornare, koji su se bili iskrcali. Veliki deo je stradao, a Klit je stradao prilikom bega prema Makedoniji. Nakon Poliperhonovoga neuspeha i na kopnu i na moru mnogi grčki gradovi prelaze na stranu Kasandra. Atinjani su isto tako uočili da ih Poliperhon neće osloboditi, pa su se nagodili sa Kasandrom.

Povratak Olimpijade i sukob sa Euridikom

Poliperhon se vraćao u Makedoniju i pozivao je Olimpijadu da dođe u Makedoniju u pratnji kralja Epira Eakida. Euridika (supruga Filipa III Arideja ) je zbog Olimpijadinoga povratka u ime svoga supruga proglasila Kasandra regentom. Zvala je Kasandra da što pre dođe u Makedoniju. Poliperhon je sakupio vojsku uz pomoć Eakide i krenuo je 317. p. n. e. da se obračuna sa Euridikom, koja se nalazila u Eviji i Makedoniji. Zajedno sa Poliperhonom bila je i Olimpijada. Makedonci, koji su bili pod kraljem filipom postideli su se Aleksandrove majke Olimpijade, pa su promenili stranu. Euridika i njen suprug kralj Filip III Aridej bili su zarobljeni. Nakon mučenja Filip je ubijen, a Euridika naterana da se ubije. Olimpijada osveta je bila žestoka. Pobila je oko 100 Kasandrovih prijatelja. Nakon tolikih zločina postala je omrznuta.

Kasandar opseda Olimpijadu u Pidni

Kada je Kasandar saznao za ubistvo Euridike i Filipa okončao je opsadu Tegeje i krenuo prema Makedoniji. Ostavio je saveznike na Peloponezu izložene napadima vojske Poliperhonova sina Aleksandra. Etolci su bili u savezu sa Poliperhonom, pa su blokadom prolaza Termopile sprečili Kasandra da krene na sever. Međutim Kasandar je vojsku brodovima prebacio u Tesaliju. Poliperhon se nalazio u Perebiji i na njega je poslao stratega Kalu sa vojskom. Za to vreme Dejni je zauzeo prelaze prema Makedoniji. Olimpijada je odredila Aristonoja kao komandanta koji treba da se bori sa Kasandrom, a sama se sklonila u Pidnu zajedno sa Aleksandrovim sinom i Roksanom. Većina Poliperhonove vojske prešla je kod protivnika. Kasandar je opsedao Olimpijadu u Pidni. Epirski kralj Eakida pokušao je da dođe i oslobodi Olimpijadu, ali Epirci su digli ustanak u kraljevu odsustvu, proterali Eakida i sklopili savez sa Kasandrom. Nakon duge opsade i predaje Olimpijada je ubijena 316. p. n. e.

Savez Antigona i Poliperhona 315. p. n. e.

Poliperhont je bio pod opsadom u Azoru u Perebiji. Kada je čuo za Olimpijadinu smrt povukao se u Etoliju zajedno sa Eakidom. Poliperhonov sin Aleksandar je još bio jedini dostojan Kasandrov protivnik, jer je držao deo Peloponeza. Sukob između Antigona i Kasandra 315. p. n. e. dao je Poliperhonu izvesnu nadu. Antigon je stupio u kontakt sa Poliperhonom i nudio mu je položaj stratega Peloponeza. Antigonov izaslanik Aristodem unajmio je 8.000 plaćenika za Poliperhona.

Raskid sa Antigonom

Kasandar je ponudio Poliperhonovom sinu Aleksandru titulu stratega Peloponeza i uspeo da ga nagovori da promeni stranu i da raskine sa Antigonom. I Poliperhon je zbog toga promenio stranu. Bio je već star, imao je sedamdest godina. Međutim Antigon je poslao svoga nećaka Telesfora da oslobodi gradove koje kontroliše Aleksandar ili Kasandar. Ubrzo je celi Peloponez sem Sikiona i Korinta bio pod Antigonovom kontrolom.

Pogibija Poliperhonovog sina

Savez sa Kasandrom bio je po svoj prilici razlog za ubistvo 314. p. n. e. Poliperhonova sina Aleksandra u Sikionu. Aleksandrova supruga Kratesipolis zadržala je kontrolu nad dva grada Sikionom i Korintom. Preostali deo Peloponeza zauzeo je tokom 313. p. n. e. Antigonov general Aristodem. Nakon toga Kasandar je započeo pregovore, ali ništa nije postigao i rat se nastavio. U daljnjem toku rata Kasandar i Ptolemej Soter su bili uspešniji, pa je 311. p. n. e. sklopljen mirovni sporazum. Jedni su druge priznali za vladare dok Aleksandar IV Makedonski ne postane punoletan. Međutim Kasandar je naredio 310/309. p. n. e. da se ubiju Roksana i Aleksandar IV Makedonski.

Poliperhon podržava, pa ubija Heraklea

Pripremao se novi rat. Antigon je Poliperhonu poslao Heraklea, koji je bio nezakoniti sin Aleksandra Velikoga i Barsine. Herakle je tada imao četrnaest godina. Poliperhon je tada na sve strane pozivao svoje prijatelje i sve neprijateljski raspoložene protiv Kasandra da pomognu da postave Heraklea na makedonski tron. Etolci i mnogi drugi su se pridružili Poliperhonu, tako da je on okupio preko 20.000 pešaka i 1.000 konjanika. Poliperhon je ozbiljno ugrozio Kasandra. Kasandar je uočio da su Makedonci naklonjeni Heraklu, pa je pokušao da pregovara sa Poliperhonom. Nagovario je Poliperhona da ubiju Herakla. Poliperhonu je obećao položaj stratega Peloponeza i učešće u svim važnim odlukama. Poliperhon je 309. p. n. e. ubio Heraklea i Barsinu otada je ponovo sarađivao sa Kasandrom.

Kasnija zbivanja

Poliperhon je od Kasandra dobio 4.000 pešaka i 500 konjanika, ali Beoćani i Peloponežani su ga sprečili da stigne na Peloponez. Kratesipolis je bila prisiljena da Ptolemeju Soteru preda Sikion i Korint 308. p. n. e. Nakon Ptolemejevog poraza kod Salamine Poliperhon je ponovo ovladao Peloponezom.

Vidi još

• Fokion
• Kasandar
• Lamijski rat
• Ptolemej Soter

Izvori

• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Arijan, Anabaza
• Justin
• Plutarh, Aleksandar
• Plutarh, Eumen
• Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire. . John Wiley & Sons. 2006. ISBN 978-1-4051-1210-9.