Politički sistem Italije

Politički sistem Republike Italije je definisan Ustavom Italije. Politika Italije se sprovodi kroz parlamentarnu republiku sa višepartijskim sistemom. Italija je demokratska republika od 2. juna 1946. godine, kada je ukinuta monarhija na narodnom referendumu i izabrana konstitutivna skupština za izradu ustava, koji je proglašen 1. januara 1948. godine.

Izvršnu vlast vrši Savjet ministara, koji predvodi predsjednik Savjeta ministara. Zakonodavna vlast je raspoređena prvenstveno na dva doma Parlamenta, a zatim na Savjet ministara koji može predlagati zakona i držati većinu u oba parlamentarna doma. Sudska vlast je nezavisna od izvršne i zakonodavne vlasti. Nju predvodi Vrhovni savjet sudstva, tijelo kojim predsjedava Predsjednik, koji je i šef države, iako je ova dužnost odvojena od svih grana vlasti. Trenutni predsjednik je Serđo Matarela, a predjednik Savjeta ministar je Đuzepe Konte.

Ekonomist intelidžens junit je Italiju rangirao 2017. godine kao slabu demokratiju. Visok stepen fragmentacije i političke nestabilnosti, koji često dovode do kratkoročnih koalicionih vlada, karakterističan je za italijanski politički sistem. Italija je od kraja Drugog svjetskog rata do danas imala ukupno 61 vladu.

Uređenje

Parlament

Vidi još: Parlament Republike Italije

Državno zakonodavstvo pripada Skupštini na osnovu člana 70 italijanskog Ustava. Parlament je podeljen u dva doma:

• Dom poslanika
• Senat Republike

Izvršna vlast

Vlada

Vidi još: Savet ministara Republike Italije

Izvršna vlast poverena je vladi u okviru koje, u skladu sa čl. 92, C. 1 Ustava, postoje tri različita tela:

• predsednik Saveta ministara (premijer);
• ministri Savjeta ministara (kabinet);
• Savet ministara (formiran od prethodna dva tela).

Formiranje Vlade reguliše čl. 92, C. 2, čl. 93 i čl. 94 Ustava i ustavnoj praksi konsolidovane u vremenu. Vlada zavisi od poverenja oba doma parlamenta i u njenoj je moći da upita dekret-zakone (ital. decreti legge) koji se moraju potvrditi glasanjem u Parlamentu u roku od 60 dana.

Predsednik Saveta ministara

Vidi još: Predsednik Saveta ministara Republike Italije

Trenutni premijer Enriko Leta.

Predsednik Saveta ministara je šef vlade. On je imenovan od strane predsednika Republike. Jednom postavljen predsednik predlaže imenovanje pojedinih ministara, koji će zajedno formirati Savet ministara, ako dobiju poverenje u oba doma parlamenta.

Predsednik Saveta ministara koordinira aktivnosti ministara i odgovoran je za aktivnosti vlade i de facto je arbitar italijanske politike, s tim što predsednik republike ima čisto simboličku važnost.

Ministarstva

Ministarstava odgovorna za red:

• Ministarstvo inostranih poslova,
• Ministarstvo unutrašnjih poslova,
• Ministarstvo pravde,
• Ministarstvo odbrane.

Ministarstva sa ekonomske i finansijske poslove:

• Ministarstvo privrede i finansija,
• Ministarstvo za ekonomski razvoj,
• Ministarstvo poljoprivrede, hrane i šumarstva.

Ministarstava odgovorna za školsko-kulturno obrazovanje:

• Ministarstvo za obrazovanje, Univerzitet i istraživanje,
• Ministarstvo baštine i kulture,
• Ministarstvo za rad i socijalno staranje,
• Ministarstvo zdravstva.

Ministarstva odgovorna za infrastrukture i usluge:

• Ministarstvo za infrastrukturu i transport,
• Ministarstvo životne sredine, kopna i mora.

Sudstvo

Susku vlast sprovode organi nezavisnog i samostalnog pravosuđa. Sudije su nosioci pravosudnih funkcija i sude u ime naroda. Vrhovni savet sudstva (ital. Consiglio Superiore della Magistratura) organ je koji kontroliše i administrira sudstvo i nezavisno je od Ministarstva pravde.

Italijanski pravosudni sistem je zasnovan na rimskom pravu. Oblasti krivičnog zakona zasnivaju se na akuzatornom sistemu i prate u osnovi model građanskog prava. Žalbe se tretiraju kao novi procesi i postoje tri stepena postupka. Konačnu ocenu suđenja daje Kasacioni sud (ital. Corte di Cassazione), koji odlučuje o zakonitosti kazne.

Predsednik Republike

Trenutni predsednik Đorđo Napolitano

Glavni članak: Predsednik Republike Italije

Predsednik Republike je šef države i predstavlja nacionalno jedinstvo. To je najviša funkcija i ima mnogo zadataka koje su pre bile dodeljene kralju Italije. Predsednik je takođe vrhovni komandant oružanih snaga. U stvarnosti predsednikova ovlašćenja su veoma mala, više slične onima britanskog monarha.

Ustavni sud

Ustavni sud Republike Italije (ital. Corte costituzionale della Repubblica Italiana) ima ključnu ulogu kao garant Ustava. To je telo stvoreno posle rata.

To je najviši sud Republike, i ima zadatak da proveri da volja zakonodavaca ne ide protiv Ustava, u stvari, kroz svoje mišljenje o ustavnosti zakona, može da „ukine“ zakone i druge akte tretirane kao neustavne. Protiv ustavnog suda žalba nije dozvoljena.

Ustavni sud se sastoji od 15 sudija, trećinu od istih direktno imenuje predsednik Republike, jednu trećinu bira parlament na zajedničkoj sednici, a treću biraju obični i administrativni vrhovni sudovi.

Predsednik Ustavnog suda se bira većinom glasova članova Suda i ostaje na dužnosti tri godine.

Italija je ratifikovala sporazum o osnivanju MSP i osnivanja Evropskog suda za ljudska prava, ali nije prihvatila obaveznu nadležnost Međunarodnog suda pravde.