Серђо Матарела

12. председник Италије (2015-)

Серђо Матарела (итал. Sergio Mattarella; Палермо, 23. јул 1941) италијански је политичар, професор и судија. За председника Италијанске Републике изабран је 31. јануара 2015. године.[1]

Серђо Матарела
Presidente Sergio Mattarella.jpg
Званичан председнички портрет, 2015.
Биографија
Датум рођења(1941-07-23)23. јул 1941.(80 год.)
Место рођењаПалермо
 Краљевина Италија
Религијакатолицизам
СупружникМариса Кјацезе (в. 1966 —  њена смрт 2012)
ДецаБернардо, Франческо, Лаура
Професијаполитичар, правник
УниверзитетУниверзитет Ла Сапијенца
Политичка
странка
Ванстраначки политичар (од 2009)
претходно:
ПотписMattarella firma.svg
Тренутна функција
Функцију обавља од 3. фебруара 2015.
Председник владе
ПретходникЂорђо Наполитано
Министар одбране Италијанске Републике
22. децембар 1999 — 20. јун 2001.
ПредседникКарло Ацељо Чампи
Председник владеМасимо Д'Алема
Ђулијано Амато
ПретходникКарло Скоњамиљо
НаследникАнтонио Мартино

БиографијаУреди

Серђо Матарела је син Бернарда Матареле, италијанског демохришћанског политичара и вишекратног министра педесетих и шездесетих година, те брат Пјерсантија Матареле, председника Области Сицилије, кога је мафијашка Коза ностра убила 1980. године у Палерму.[2] Дипломиравши право, изабран је за професора парламентарног права на Универзитету у Палерму.

У младости је био активиста Студентског покрета Католичке акције, те је био његов водитељ у Лацију од 1961. године до 1964. године, а затим Италијанске католичке универзитетске федерације (FUCI). На листи Хришћанске демократије изабран је у Представнички дом италијанског Парламента 1983. те је у њему остао непрекидно до 2008. Нови политички секретар те странке Ћиријако Де Мита задужио га је да очисти странку на Сицилији од мафијаша, у које су се убрајали и градоначелници Палерма Вито Ћианћимино, односно Салво Лима.

Био је министар образовања у седмој Андреотијевој влади (1989), али је поднео оставку с другим министрима из демохришћанске левице протестујући против закона који допустио Берлусконију да задржи у власништву 3 телевизијске мреже (у земљама чланицама Европске заједнице појединац је смео поседовати највише 50 посто једне телевизијске мреже). Подсекретар Хришћанске демократије био је од 1990. године до 1992. године, када је именован за главног уредника страначког листа Ил Пополо.

Предложио је изборни закон, прихваћен 1994. године, којим су три четвртине мандата стицане у униноминалним изборним јединицама, а четвртина на страначким листама. Тај је закон Ђовани Сартори назвао Матарелум. Тада се тај закон сматрао вододелницом између италијанске „Прве републике“ и „Друге републике“. По њему су одржани избори 1994, 1996. и 2001.

У распаду Хришћанске демократије услед антикорупцијске истраге Чисте руке био је међу оснивачима Италијанске народне странке (ППИ), те се заузимао да та странка заједно са посткомунистичком Демократском партијом левице (ПДС) ступи у коалицију Маслина под Продијевим вођством. Држао је више ресора у владама Маслине до 2001. године. Док је био министар одбране укинуо је обавезни војни рок.

Приликом службене посете Републици Србији, председавајући у Народној скупштини Републике Србије Игор Бечић га је назвао Ђорђо Мортадела.[3]

РеференцеУреди

  1. ^ Serđo Matarela novi predsednik Italije, Приступљено 11. 2. 2015.
  2. ^ Novi predsednik Italije odobrio napad na Srbiju Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2015), Приступљено 11. 2. 2015.
  3. ^ „HIT Igor Bečić: Dolazi nam predsednik mortadela!”. Youtube. Kurir. 27. мај 2015. Приступљено 21. фебруар 2021. 

Спољашње везеУреди

  Медији везани за чланак Серђо Матарела на Викимедијиној остави