Polifoni karavan
Polifoni karavan (grč. Πολυφωνικό Καραβάνι) je dugogodišnji projekat čiji je cilj istraživanje, zaštita i promocija epirske polifone pesme. Polifono pevanje je u oblasti Epira duboko ukorenjena vekovna tradicija. Jedan je od elemenata kulturnog identiteta naroda u epirskom pograničnom području u Grčkoj i grčke nacionalne manjine u Albaniji. Krajem 20. veka, usled migracije stanovništva iz seoskih u urbane sredine, ostalo je vrlo malo iskusnih izvođača i javila se pretnja da epirska polifona pesma odumre. Godine 1997. javila se prva inicijativa za zaštitu i očuvanje ove tradicije. Trinaest godina kasnije, 2010. godine, nastao je Polifoni karavan koji putuje tokom proleća, leta i zime i kroz koncerte i radionice promoviše epirsku polifonu pesmu.[1] Godine 2020. Polifoni karavan je uvršten na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[2]
| Polifoni karavan | |
|---|---|
 Grčka pevačka grupa na festivalu u Albaniji 2007. godine | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Grčka |
| Svetska baština Uneska | |
| Lista upisa | Unesko |
| Unesko oznaka | Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva |
| Datum upisa | 2020. (15. sednica) |
| Lokacija upisa | 01611 |
Epirska polifona pesma
urediPolifono pevanje je u oblasti Epira vekovna tradicija. Karakterišu ga varijacije u stilu i strukturi interpretacije, od jednog do drugog regiona. Izvodi ga grupa koju čine najmanje četiri, a nekad i više od deset pevača. Pet ili sedam je najčešći broj. Teme pesama dotiču gotovo sve aspekte života - detinjstvo, brak, smrt, istorijske događaje, pastirski život i druge.[2] Predstavlja živu tradiciju i element kulturnog identiteta naroda u epirskom pograničnom području i grčke manjine u Albaniji. Istovremeno je i jedan od najvažnijih primera u repertoaru globalne polifonije. Epirsko polifono pevanje je usmena tradicija koja nosi snažan pečat lokalnog stila i interpretacije. Putem Polifonog karavana ova tradicija širi svoj društveni uticaj u urbanom okruženju.
Uprkos drevnom poreklu polifonska pesma u Epiru evoluirala je zajedno sa vizantijskom muzikom, asimilirajući različite uticaje. Zadržala je selektivne afinitete prema drugim vrstama polifonije u regionu, a posebno prema albanskoj polifoniji (i obrnuto).[3]
Istorija
uredi| Karavani imaju posebno mesto u istoriji Epira. Za stanovništvo ove oblasti vekovima su bili način da stignu do udaljenih mesta. Tokom višenedeljnih putovanja, boraveći svaki dan na drugom mestu, spajali su Epir sa udaljenim mestima poput Istanbula, Plovdiva, Beča...[4] |
U periodu posle Drugog svetskog rata i građanskog rata koji je uslijedio u Grčkoj stanovništvo Epira počelo je da migrira u velika urbana središta u Grčkoj i inostranstvu. U selima, gde se ova pesma tradicionalno izvodila, ostalo je vrlo malo iskusnih izvođača i javila se pretnja da epirska polifona pesma odumre. Sredinom devedesetih godina prošlog veka grupa mladih ljudi, internih migranata iz Epira, oformila je u Atini prvu polifonu grupu „Kaonia“ (grč. Χαονια), sa idejom da zaštite, promovišu i kroz opsežna terenska istraživanja dokumentuju ovo kulturno nasleđe. Posle prvog koncerta u pograničnm selu Polidroso (grč. Πολύδροσο) u Tesprotiji osnovali su nevladinu organizaciju „Apiros” (polifoni karavan, grč. Απείρου), a naredne godine pokrenuli su istoimeni časopis.[2] Od 2000. godine počinju da organizuju i međunarodne radionice, skupove, seminare i koncerte. Godine 2002. prvi put prelaze granice Grčke i nastupaju u Albaniji i južnoj Italiji. Putovanje koje je započelo u pograničnom selu Polidroso postepeno se proširilo pograničnim Epirom. Nastavilo se širom Grčke - Makedonijom, Tesalijom, Krfom i ubrzo prešlo granice sa Albanijom, Italijom, Bugarskom.[4]
Od 2010. do danas veliki koncerti nastavljaju se kao festivali polifone pesme na kojima nastupa sve više učesnika iz celog sveta. Ovi međunarodni skupovi postaju Polifoni karavani, koji putuju svakog leta, kao i tokom zime i proleća. Letnji karavan putuje od grada do grada tokom deset dana, dok sezonski zimski i prolećni traju četiri dana i uglavnom su fokusirani na terenske snimke i istraživanja, obogaćujući Arhiv polifonih pesama. Njegovi saputnici su učenici radionica polifonije. Svakog leta manifestacija se tradicionalno održava i u Tesprotiji. Danas se, u okviru Polifonog karavana, organizuju radionice i van granica Grčke (Nemačka, Francuska...), a o Karavanu je snimljeno i nekoliko dokumentarnih filmova.[1] Godine 2020. je uvršten na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kao organizacija koja istražuje, čuva i promoviše Epirsku polifonu pesmu u savremenom društvenom okruženju koje se stalno menja.[2]
Pored toga, Polifoni karavan predstavlja oblik tematskog turizma i primer međudržavne saradnje u cilju očuvanja ovog jedinstvenog prekograničnog kulturnog nasleđa.[5]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b „History”. Πολυφωνικό Καραβάνι. Pristupljeno 16. 10. 2021.
- ^ a b v g „Polyphonic Caravan, researching, safeguarding and promoting the Epirus polyphonic song”. UNESCO. Pristupljeno 16. 10. 2021.
- ^ „Epirotic Polyphony”. Πολυφωνικό Καραβάνι. Pristupljeno 16. 10. 2021.
- ^ a b „Home”. Πολυφωνικό Καραβάνι. Pristupljeno 17. 10. 2021.
- ^ „POLYPHONIA”. Interreg IPA Cross-Border Cooperation Programme “Greece-Albania 2014-2020”. Arhivirano iz originala 17. 10. 2021. g. Pristupljeno 17. 10. 2021.
Spoljašnje veze
uredi- „Polyphonic Caravan”. ethnofest.gr. Pristupljeno 17. 10. 2021.