Polni dimorfizam mozga
Polni dimorfizam mozga predstavljaju razlike u pojedinim karakteristikama mozga kod muškaraca i žena.
Istraživanja pokazuju da očigledne razlike u ponašanju između žena i muškaraca imaju osnovu u funkcionisanju njihovog nervnog i endokrinog sistema. Ova funkcionalna razlika morala bi biti zasnovana na izvesnoj morfološkoj osnovi.[1]
Utvrđene su izvesne strukturne razlike između mozga žena i muškaraca:
- u ukupnom volumenu (muški mozak je za 15% veći);
- u volumenu nekoliko neuronskih jedara i traktova;
- u broju i tipu nervnih i glijalnih ćelija različitih struktura;
- u broju i tipu sinapsi.[2]
Mnoga istraživanja seksualnog dimorfizma mozga, pogotovo istraživanja u području omera sive i bele mase, kao i veličine najveće komisure mozga, corpus callosum, daju oprečne rezultate koji prvenstveno zavise od primenjene metode istraživanja. Sa druge strane, za jedan broj moždanih struktura, poput hipotalamusa i pojedinih delova kore velikog mozga, nedvosmisleno je utvrđen jasno izražen polni dimorfizam koji se ispoljava na morfološkom i funkcionalnom nivou.[3] Ipak, i danas jedan broj istraživača postavlja sumnju u tvrđenje da su uočene razlike u ponašanju između muškaraca i žena, razlike u kognitivnim sposobnostima i različit stepen rizika za razvoj neuroloških i psihijatrijskih oboljenja, direktna posledica seksualne diferencijacije nervnog sistema, odnosno mozga.[4]
Reference uredi
- ^ Dragan Marinković. Biološke osnove ponašanja. Izdavač: Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6.
- ^ Pinel, P. J. J. (2008). Biopsychology (7th ed.). Boston: Pearson.
- ^ Dragan Marinković. Biološke osnove ponašanja. Izdavač: Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6.
- ^ Grabowska, A. (2017). Sex on the brain: Are gender-dependent structural and functional differences associated with behavior? J Neurosci Res, 95(1-2), 200-212.