Википедија

Porodične konstelacije

Porodične konstelacije, porodični raspored ili poredak ljubavi predstavljaju alternativnu terapeutsku metodu kreiranu od strane Berta Helingera 1990-ih godina. Zasnovana je na terapiji porodičnih sistema, egzistencijalnoj fenomenologiji po Martinu Hajdegeru i porodičnim stavovima Zulu kulture.[1] U toku jedne sesije Porodičnih konstelacija (PK) otkriva se pritajena dinamika koja snažno utiče na više generacija određene familije, nakon čega se njeni štetni efekti otklanjaju podsticanjem subjekta da se preko predstavnika suoči i prihvati činjeničnu stvarnost prošlosti. Poredak ljubavi jedna je od metoda tradicionalne medicine koju je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije ozvaničilo prema čl. 6. Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine.[2] [3]

Terapija porodičnih konstelacija

O metodi uredi

Ovaj princip lečenja značajno se razlikuje od konvencionalnih oblika kognitivnih, biheviorističkih i psihodinamskih oblika terapije. Njen osnivač, Bert Helinger, u objašnjenje metode uveo je ideju o morfičkoj rezonanciji (po biologu dr Rupertu Šeldrejku, morfičko polje predstavlja nevidljivu organizujuću strukturu jedinke u kojoj je sadržan plan organizama, i koja rezonancijom privlači jedinku ka njenom posebnom obliku i svrsi u prostoru i vremenu). Pojedini fizičari ovu metodu opisali su kao „kvantno nadrilekarstvo”, a pozitivni ishodi terapije pripisivani su uobičajenim objašnjenjima kao što su sugestija i empatija.[4] [5]

PK terapeuti tvrde da problemi sa kojima se pojedinci svakodnevno suočavaju mogu biti uzrokovani traumama pretrpljenim u prethodnim generacijama porodica kojima pripadaju, čak iako sami pojedinci nemaju svest o traumatičnom događaju. Helinger spominje vezu između problema iz sadašnjosti i problema iz prošlosti, gde ovi prvi nisu posledica ličnog negativnog iskustva već nerazrešenih trauma prethodnih generacija jedne porodice, među kojima su ubistvo, samoubistvo, smrt majke pri rođenju deteta, rana smrt roditelja ili rođaka, rat, prirodne katastrofre, emigracija ili zlostavljanje.[6] Psihijatar Ivan Bozormeni Nađ ovaj fenomen naziva „nevidljivom odanošću”.[7]

 
Bert Helinger

Poreklo i izvori uredi

Filozofska pozadina PK izvedena je iz egzistencijalne fenomenologije i određenih elemenata misticizma, a njena fenomenološka istorija može se pratiti kroz rad filozofa Franc Brentana, Edmund Haslera i Martin Hajdegera.  Umesto razumevanja uma, svesti i emocija, egzistencijalna fenomenologija uvodi percepciju o celokupnoj panorami ljudskih iskustava i nastoji da shvati smisao.[8]

PK svoj oblik i strukturu preuzima iz psihologije porodičnih sistema. Neke od uticajijih ličnosti ovog pokreta su Džejkob Moreno – osnivač psihodrame, Ivan Bozormeni Nađ – zastupnik trasngeracijskog sistema razmišljanja, Milton Erikson – zastupnik kratke tarapije i hipnoterapije, Erik Berne – kreator koncepta životnog scenarija i Virdžinija Satir – osnivač porodične skulpture (preteče sistemskih konstelacija).[8] U toku protekle decenije, praktičari širom sveta uveli su dalje inovacije u primeni ove metode. Sam termin „Porodične konstelacije” prvi put je upotrebljen od strane Alfred Adlera.

Uticaj Zulu kulture uredi

 
Pripadnik Zulu-a

Helinger deo procesa PK-a zasniva i na autohtonom Zulu misticizmu kako bi doprineo oslobađanju napetosti, olakšavanju emocionalnih opterećenja i rešavanju stvarnih problema. Kao rimokatolički sveštenik u Južnoj Africi proveo je 16 godina tokom 1950-ih i 1960-ih. U to vreme tečno je govorio Zulu jezik, učestvovao u Zulu ritualima i stekao poštovanje prema Zulu pogledu na svet.[8] Hajdeger je rekao da biti čovek znači biti bačen u svet bez logičke, ontološke i moralne strukture.[9] U Zulu kulturi Helinger je pronašao hrabrost i ravnodušnost koji su zaštitni znak Hajdegerovog neuhvatljivog i autentičnog „ja”.[10] Bert Helinger pridaje posebnu važnost načinu na koji se ova kultura odnosi prema svojim precima, a koji se u velikoj meri razlikuje od Evropskog.[9] Njeni čanovi žive i rade u religioznom svetu čija su centralna tačka preci, koji su i shvaćeni kao snažna, pozitivna, konstruktivna i kreativna prisustva.[10] Povezanost sa precima je glavna stavka u PK.

Opis sesije Porodičnih konstelacija uredi

Mnogi moderni praktičari pomešali su PK sa psihološkim aspektima isceljenja i stvorili varijacije ove metode, dok su drugi zadržali Helingerovu originalnu formu.[11] Opis terapije koji sledi u daljem tekstu predstavlja prototip grupne seanse PK po Bertu Helingeru, kreirane 1990-ih.[8]

  • Grupnu terapiju vodi facilitator.
  • U toku jedne seanse (jednog dana), obično tri ili četiri pripadnika iz cele grupe imaju priliku da postave svoju konstelaciju, dok ostali prisutni u njima učestvuju. Seansi će biti onliko koliko je potrebno da svi pripanici grupe postave svoju konstelaciju.  
  • Na početku svake, subjekat odlučuje koji problem će biti tema njegovog rada. Nakon kratkog intervjua sa facilitatorom, među prisutnim članovima grupe subjekat bira aktere svoje konstelacije. Akteri obično predstavljaju samog subjekta ili članove njegove porodice, a u nekim slučajevima i osećanja (tuga, bes, depresija itd.) ili konkretan problem (posao, društvo, bolest, komšije itd.)
  • Nakon što ih izabere, odvodi ih na intuitivno izabrano mesto u prostoru i na isti način postavlja, a zatim seda i posmatra „predstavu”.
  • Za razliku od metode psihodrama, u prvih nekoliko minuta akteri se ne kreću, ne govore i ne delaju.
  • U PK, akcenat je na intuitivnoj percepciji pri odabiru aktera kao i pri daljem razvoju same konstelacije. Na taj način dolazi do izražaja faktor koji je psihijatar Albert Mahr opisao kao polje znanja[12], a biolog Rupert Šeldrejk kao morfičku rezonancu.[13] Akteri nemaju nikakvih informacija o tome koju tačno temu predstavljaju te je polje znanja ono što im omogućava da intuitivno opažaju i artikulišu osećanja koja su zapravo ogledalo onih osoba ili problema koje akteri predstavljaju. Akteri onda delaju u skaldu sa svojim osećanjima.
  • U toku konstelacije, facilitator može postaviti akterima kratka pitanja o tome kako se osećaju u ulozi koju „glume”. Iz toga izvodi zaključak o dinamici prostornog i porodičnog rasporeda, kao i o vezi između osećanja aktera i relevantne teme konstelacije subjekta.  Uglavnom se na ovaj način otkrije da traume nesvesno idalje utiču na život subjekta i subjektove porodice, dugo nakon što su stvarne žrtve ili počinioci umrli.
  • Rešenje ovog problema postiže se repozicioniranjem aktera u prostoru, kao i dodavanjm knjučnih članova porodičnom sistemu koji su iz njega isključeni.
  • Kad se svaki predstavnik na svom mestu oseća dobro, facilitator može predložiti naglas jednu ili dve rečenice koju bi subjekat trebalo da ponovi. Ako se predstavnici ne osećaju spokojno sa svojim novim položajem ili rečenicama koje su čuli, mogu se ponovo razmestiti ili se može isprobati različita rečenica.  Ovaj proces simboliše vraćanje svih elemenata sistema na svoje mesto i predstavlja rešenje subjektovog problema. Ponekad se konstelacija završi i bez krajnjeg rešenja, što ukazuje na to da se koren teškoće nalazi negde dublje u porodičnoj istoriji.
  • Kada facilitator zakljući da se isceljenje proširilo među predstavnicima, poziva subjekta da zameni svog predstavnika u konstelaciji i omogući mu da oseti novi, rekonstruisani sistem. Kada se svi osete prijatno na svom mestu, konstelacija se završava.

Edukacija i seminari uredi

Mnogi terapeuti širom sveta održavaju seminare i obuke o Helingerovoj metodi ili njenim varijacijama.

18. maja 2015. godine u Srbiji je osnovano „Udruženje Helinger” . Ova organizacija svojim članovima omogućava obuku i licencu za terapeuta sistemskih konstelacija, kao i dalje usavršavanje putem domaćih i inostranih seminara.[14]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Cohen, D. B. (2006). „"Family Constellations": An Innovative Systemic Phenomenological Group Process from Germany"”. The Family Journal. 
  2. ^ „Arhiva službenog glasnika”. Pristupljeno 21. 12. 2019. 
  3. ^ „„Službeni glasnik RC, broj 119 od 14. decembra 2007. godine - metode i postupci tradicionalne medicine”. Pristupljeno 21. 12. 2019. 
  4. ^ Lebow, Alisa (2008). First Person Jewish. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-4354-7. 
  5. ^ Witkowski 2015, str. 261
  6. ^ Hellinger, Bert (2000). Love's hidden symmetry : what makes love work in relationships. Zeig, Tucker & Theisen Pub. ISBN 978-1-891944-66-6. OCLC 44026482. 
  7. ^ Boszormenyi-Nagy, Ivan (22. 7. 2014). „Invisible Loyalties”. doi:10.4324/9781315825939. 
  8. ^ a b v g Cohen, D. B. (2006). "Family Constellations": An innovative systemic phenomenological group process from Germany. The Family Journal: Counseling and Therapy for Couples and Families, 14, 226-233.
  9. ^ a b Heidegger, M. (1962). Being and time (J. Macquarrie & E. Robinson, translators). New York: Harper & Row (original work published 1927).
  10. ^ a b Lawson, E. T. (1985). Religions of Africa. New York: Harper and Row.
  11. ^ „Family Constellations”. Pristupljeno 22. 12. 2019. 
  12. ^ Mahr, A. (1999). "Das wissende feld: Familienaufstellung als geistig energetisches heilen" ["The knowing field: Family constellations as mental and energetic healing"]. In Geistiges heilen für eine neue zeit [Intellectual cures for a new time]. Heidelberg, Germany: Kösel Verlag.
  13. ^ Sheldrake, Rupert (2012). The Presence of the Past : Morphic Resonance and the Memory of Nature. Inner Traditions International, Limited. ISBN 978-1-59477-707-3. OCLC 1085226451. 
  14. ^ „Udruženje Helinger”. Pristupljeno 22. 12. 2019. 

Literatura uredi

  • Witkowski, Tomasz (2015). Psychology Gone Wrong: The Dark Sides of Science and Therapy. ISBN 978-1-62734-528-6. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Породичне_констелације&oldid=26978412”