Prostitutka i klijent, atička pelika sa crvenim figurama, delo Polignota, oko 430. pre n. e.; Nacionalni arheološki muzej u Atini
Prostitutka i klijent, atička pelika sa crvenim figurama, delo Polignota, oko 430. pre n. e.; Nacionalni arheološki muzej u Atini

Prostitucija u antičkoj Grčkoj bila je sastavni deo svakodnevnog života počev od arhajskog perioda. U najznačajnijim grčkim polisima, a naročito u lukama, upošljavala je pozamašan deo stanovništva i predstavljala stoga prvorazrednu ekonomsku aktivnost. Bila je daleko od nedozvoljene radnje: polisi je nisu osuđivali, a javne kuće su postojale naočigled svih. U staroj Atini čak se i legendarnom zakonodavcu Solonu pripisivalo otvaranje bordelâ sa umerenim cenama pod državnom kontrolom. Prostitucija se različito odražavala na polove: prostitucijom su se bavile žene svih životnih doba i mlađi muškarci, dok su klijentelu činili gotovo isključivo muškarci.

Pseudo-Demosten je u IV veku p. n. e. pred građanima okupljenim na sudu izjavio: „Imamo prostitutke radi zadovoljstva, ljubavnice da nam pružaju dnevnu negu, supruge da nam rađaju zakonitu decu i da budu verne čuvarke našeg ognjišta.“ Iako stvarnost nije bila ovako karikaturalna, sasvim je izvesno da Grci nisu osećali nikakvu moralnu nelagodu u vezi sa korišćenjem usluga prostitutki.

Istovremeno, zakoni su predviđali oštre kazne za vanbračne seksualne odnose sa slobodnom ženom — u slučaju preljube, prevareni muž imao je pravo da ubije uvredioca uhvaćenog na delu — u istoj meri kao i za silovanje. Muškarci su u proseku sa 30 godina stupali u brak, tako da mladi Atinjanin, ukoliko je želeo heteroseksualne odnose, nije imao drugoga izbora nego da posegne ili za svojim robinjama ili za prostitutkama.