Портал:Makedonija/Izabrana biografija 49
Samuilo, sin gospodara jugozapadne Makedonije Nikole, bio je jedan od komitopula (κομητόπουλοι ~ kneževići od κόμησ ~ knez i πῶλος = neiskusan mladić) i car-autokrator (stsl. самодрьжъчь) balkanskih Slovena (976—1014). Prvi put pominje posle smrti cara Petra (969). Zajedno sa svojom pomenutom braćom, on je tada „uzbunio Bugarsku“.
Samuilo i njegova braća ponovo se javljaju na istorijskoj sceni tek posle smrti Jovana Cimiskija (976). Odmah po smrti pomenutog oni su digli ustanak, koji je bio uperen protiv vizantijske vlasti. To je bio odlučujući korak ka stvaranju Samuilove države. Zahvaljući zauzetosti carigradske vlade u unutrašnjim pretendentskim bunama i u spoljnim zapletima u Aziji, Simeon je, najpre, u društvu sa starijom braćom, a posle i bez njih, naneo Vizantincima mnoge poraze.
Samuilo je otcepio od Vizantije podunavsku Bugarsku, Makedoniju izuzev Soluna, Tesaliju, Epir i Albaniju sa Dračem. Potčinio je sebi sve srpske zemlje, zajedno sa Bosnom i Raškom, a Hrvatsku je opustošio sve do Zadra. Ujedno je neprestano vršio pritisak na Solun i preduzimao ispade u Trakiju, a prodro je čak i do Peloponeza.
U međuvremenu, vizantijski car Vasilije II odnoseći uspeh za uspehom nad svojim protivnicima, kako spoljnim tako i unutrašnjim, dejstvovao je sve jače i jače protiv Samuila na Balkanu zadajući mu ozbiljne teškoće. Konačno u bici kod Belasice Vasilije je doveo Samuila do potpunog poraza (1014). Samuilo je tom prilikom jedva izvukao živu glavu utekavši u Prilep. Za sobom je ostavio 15.000 vojnika koje je Vasilije dao oslepeti. Svakom stotom pošteđeno je jedno oko da može da predvodi ostale. Takvi su ispraćeni Samuilu, koji je pred tim prizorom sasvim klonuo i duhovno i telesno, da bi posle dva dana završio život.