Портал:Medicina/Izabrani članak avgust 2012.
Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) je nukleinska kiselina koja sadrži uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih organizama. Zajedno sa RNK i proteinima, DNK je jedan od tri glavna makromolekula koji su esencijalni za sve poznate forme života. Sva živa bića svoj genetički materijal nose u obliku DNK, sa izuzetkom nekih virusa koji imaju RNK (ribonukleinsku kiselinu). DNK ima veoma važnu ulogu ne samo u prenosu genetičkih informacija sa jedne na drugu generaciju, već sadrži i uputstva za građenje neophodnih ćelijskih organela, proteina i RNK molekula. DNK segment koji prenosi ova važna upustva se naziva gen.
U eukariotima, organizmima kao što su životinje, biljke, gljive i protiste, najveći deo DNK molekula se nalazi u nukleusu ćelije, a manji deo je u organelama, kao što su mitohondrije ili hloroplasti. U prokariotima (npr. bakterijama) DNK se nalazi u citoplazmi ćelije. Za razliku od enzima, DNK molekul ne utiče direktno na druge molekule, već različiti enzimi sarađuju sa DNK i kopiraju informacije bilo u obliku duplog DNK molekula ili u obliku proteina. Ovakav odnos je deo centralne dogme molekularne biologije.
Ćelije sadrže DNK organizovan u duge strukture koje se zovu hromozomi. Tokom ćelijske deobe hromozomi se dupliraju procesom replikacije DNK, tako da svaka od novonastalih ćelija ima kompletan set hromozoma. U hromozomima hromatinski proteini, kao što su histoni, organizuju DNK na takav način da molekul postaje veoma kompaktan i može da stane u ćelije koje su na hiljade puta manje od DNK molekula. Ove kompaktne strukture uslovaljavaju interakcije između DNK i drugih proteina, i pomažu u kontrolisanju delova DNK koji se transkribuju...