Портал:Nauke o Zemlji/IzabraniČlanak februar
Geomorfologija (γη, geos, "zemlja";μορφή, morfos, " oblik";λόγος, logos saznanje) je nauka o postanku i razviću oblika u reljefu Zemljine površine, koji su nastali pod uticajem endogenih i egzogenih procesa. Samim tim, geomorfološka proučavanja ne mogu se sprovoditi bez dobrog poznavanja geologije.
Reljef nastaje, dakle, kao rezultat sukoba različitih prirodnih procesa ali i sve više pod uticajem čoveka. Geomorfologija se bavi prikupljanjem kvalitativnih i kvantitativnih parametara o terenu, registruje pojavne morfološke oblike i bavi se utvrđivanjem razloga njihovog nastanka, te daje kvalitetne podatke potrebne za izučavanje istorije stvaranja terena. Posebna primena geomorfologije uključuje utvrđivanje predispozicije terena za nastanak klizišta.
Ova disciplina spada u geonauke a izučava se od strane geologa, geodeta, geografa, arheologa, građevinara i šumara.
Izučavanje geomorfoloških oblika podrazumeva izučavanje svih uslova koji vladaju i svih uticaja koji izazivaju stvaranje raznovrsnih geomorfoloških oblika. Endogeni faktori koji utiču na oblikovanje su zemljotresi, magmatizam i vulkanizam. Osnovni egzogeni faktori (agensi) koji su odgovorni za većinu topografkih (morfoloških) obeležja su voda, vetar, lednici i talasi.
Prema dominirajućem faktoru koji utiče na nastanak određenih oblika diferencirali su se različiti geomorfološki procesi: fluvijalni, eolski, glacijalni, marinski i kraški.