Портал:Fizika/Biografija oktobar
Mihailo Pupin (9. oktobar 1854. - 12. mart 1935.) je srpski naučnik. Rođen je u Idvoru, Banat (tada u Austro-Ugarskoj), a umro u Njujorku. U SAD odlazi veoma mlad i sa izuzetnim uspehom završava matematiku i fiziku u Kembridžu, a potom doktorira u Berlinu. Posle toga Pupin počinje svoju profesorsku i naučnu karijeru na Kolumbija univerzitetu gde radi punih četrdeset godina. Tokom svog života je bio uspešan pronalazač, i prijavio je 24 patenata od kojih je najpoznatiji Pupinov kalem koji služi "pupinizaciji" telegrafskih kablova odnosno smanjenju slabljenja električnog signala duž kabla.
Sem bogate i uspešne naučne karijere Pupin je bio veliki patriota. Svom prezimenu je dodao Idvorski kako bi pokazao privrženost rodnom kraju. Bio je jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik "Srpskog narodnog saveza" u Americi. Po završetku Prvog svetskog rata je učestvovao na Pariskoj mirovnoj konferenciji kada je pomagao u određivanju granice buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Nosilac je jugoslovenskog odlikovanja Belog orla Prvog reda.
Pupinovo najpopularnije delo je knjiga "Sa pašnjaka do naučenjaka" za koju je dobio Pulicerovu nagradu. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor na ukupno 18 univerziteta.