Fridrih Vilhelm Niče (nem.Friedrich Wilhelm Nietzsche; Reken, 15. oktobar1844 — Vajmar, 25. avgust1900) radikalni nemački filozof, jedan od najvećih modernih mislilaca i jedan od najoštrijih kritičara zapadne civilizacije, kulture i hrišćanstva. filolog, esejista, filozofpesnik i kompozitor. Studirao je klasičnu filologiju i kratko vreme radio kao profesor u Bazelu, ali je morao da se povuče zbog bolesti. Na Ničea su najviše uticali Šopenhauer, kompozitor Vagner i predsokratovski filozofi, naročito Heraklit.Neretko, Ničea označavaju kao jednog od začetnika egzistencijalizma, zajedno sa Serenom Kierkegarom. Rođen je oko deset časova izjutra 15. oktobra 1844. godine u gradu Rekenu (pored Licena), u protestantskoj porodici. Njegov otac Ludvig kao i njegov deda bili su protestanski pastori. Otac mu je umro kada je imao samo 4 godine što je ostavilo dubok trag na njega. Školovao se u Pforti koja je bila izuzetno stroga škola i ostavljala učenicima jako malo slobodnog vremena. Tu je stekao i osnove poznavanja klasičnih jezika i književnosti. Počeo je da studira (pohađao samo jedan semestar) teologiju, ali je pod uticajem nezadovoljne majke napustio studije. Da bi se onda upisao na klasičnu filologiju. Posle briljantno završenih studija, Niče je bio izvesno vreme, dok se nije razboleo, profesor u Bazelu. Doktor nauka je postao sa 24 godine bez odbrane teze zahvaljujući profesoru Ričlu koji je u njemu video veliki talenat za filologiju. Godine 1868. Smatra se da je pod uticajem profesora Ernsta Ortlepa Niče upoznat sa muzikom i delima Riharda Vagnera. Godine 1871/1872. izlazi prva Ničeova filozofska knjiga Rođenje Tragedije.
Rođenje tragedije iz duha muzike (nem.Die Geburt der Tragödie aus dem Geist der Musik) je delo nemačkogfilozofaFridriha Ničea. Ovo je njegovo prvo objavljeno filozofsko delo i zajedno s „Nesavremenim razmatranjima“ predstavlja njegovu ranu filozofiju. Srž dela je polemika o položaju tragedije u starogrčkoj umetnosti, njenim korenima iz dioniskih obreda, „ubistvom“ od strane Sokrata i Euripida i ponovnom rođenju u savremenoj kulturi kroz muzičke drame Riharda Vagnera.
Nastanak
Niče je Riharda Vagnera upoznao 6. novembra1868. godine u Lajpcigu; samo jedanaest dana pre toga slušao je izvođenje predigri za „Tristana i Izoldu“ i „Majstore pevače“. Bio je oduševljen i, kada mu se pružila neočekivana prilika da, preko jedne zajedničke prijateljice, upozna kompozitora, odmah ju je ugrabio. Od 1869. godine on provodi sve više vremena sa Vagnerom, koji mu postaje ne samo prijatelj, već i očinska figura (osim što je bio rođen iste godine kao i Ničeov pokojni otac, Vagner je na njega i ličio; savremena istraživanja rodoslova pokazuju da su Vagner i Niče, u stvari, bili rodbinski povezani preko svojih majki - ove činjenice nisu bili svesni. Naročito ih je zbližilo uzajamno obožavanje Šopenhauera.
.jpg)
.jpg)
_b_309.jpg)
_autor_Ilija_Kajtez.jpg)