Последња жеља
Poslednja želja (polj. Ostatnie życzenie) je prva od dve zbirke pripovedaka (druga je Mač sudbine), prethodnih sage o Vešcu, koju je napisao poljski pisac fantastike Andžej Sapkovski. prvo poljsko izdanje je objavljeno je 1993.[1], a prvo srpsko izdanje 2007.[2] Knjiga je prevedena na nekoliko drugih jezika.
| Poslednja želja | |
|---|---|
 Korice na srpskom jeziku | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Ostatnie życzenie |
| Autor | Andžej Sapkovski |
| Zemlja | Poljska |
| Jezik | poljski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | epska fantastika |
| Lokalizacija | Izmišljeni svet, "Kontinent"; srednji vek |
| Izdavanje | |
| Datum | 1990. (Poljska)[1] 2009. (Srbija)[2] |
| Broj stranica | 311[2] |
| Tip medija | Meki povez |
| Hronologija | |
| Naslednik | Mač sudbine |
Zbirka sadrži okvir priče i 7 glavnih kratkih priča; Geralt od Rivije, nakon što je ranjen u borbi, počiva u hramu. Za to vreme on se priseća skorašnjih događaja iz svog života, od kojih svaki čini priču za sebe[2].
Pripovetke uredi
Glas razuma uredi
Okvirna pripovetka, koja povezuje sve ostale kao sećanja glavnog junaka, Geralta od Rivije.
Zaplet uredi
Ranjeni Geralt oporavlja se u hramu boginje Melitele u Elanderu, pod zaštitom svoje stare prijateljice, sveštenice Neneke. Nakon vođenja ljubavi sa mladom sveštenicom Jolom (zakletom na ćutanje), koja ga podseća na Jenefer, Geralt zaspi i sanja o svom susretu sa strigom u Vizimi.(pripovetka "Veštac"). Ujutro ga probudi Neneke, zabrinuta zbog njegovih rana (zadobijenih u borbi sa strigom): razgovaraju o mutacijama koje je Geralt preživeo da bi postao veštac (na primer, on ne može da bude hipnotisan) i njegovom nedostatku vere. Ovde je predstavljena druga pripovetka, "Zrno istine".
U hram dolaze vitezovi Reda Bele Ruže, grof Falvik i mladi vitez Tailes, da bi proterali Geralta iz Elandera u ime princa Herevarda. Neneke ponosno odbija njihove zahteve (pošto je Geralt prijatelj Hrama) sve dok se ranjenik ne oporavi, ali Geralt obećava da će otići nakon tri dana. Nezadovoljni, vitezovi vređaju Neneke (zbog čega Geralt i Tailes skoro ulaze u borbu), ali se povlače kada im sveštenica zapreti svojom magijom, upozoravajući da će se vratiti (u ovom trenutku, uvedena je treća kratka priča, "Manje zlo"). Kasnije, Geralt razmišlja o svojoj sudbini (uvodeći kratku priču, "Pitanje cene").
Nešto kasnije, pesnik Neven, Geraltov prijatelj, stiže u hram. Zajedno se sećaju prošlih vremena, i toga kako Geraltova profesija postaje sve manje profitabilna. Konačno, oni se prisjećaju svoje prve avanture ("Kraj sveta"). Geralt razgovara sa Neneke o Jenefer, i nudi joj deo svoje zarade. Neneke ga odbija i pita ga kako je sreo Jenefer. On joj priča priču ("Poslednja želja").
Kada Geralt i Neven napuste hram, na putu ih presreću Falvik i Tailes, u pratnji odreda najamnika princa Herevarda, pod komandom patuljka po imenu Denis Kranmer. Tailes izaziva Geralta na dvoboj, ali uz nepoštena ograničenja: ako ne prihvati izazov, biće obešen, a ako povredi Tailesa svojim mačem, biće odvučen u tamnicu, tako da mora dopustiti mladom vitezu da ga pobedi. Veštac ukazuje da postoji i treća mogućnost (da se probije, posekavši sve na svom putu), ali ga Kranmer moli da izbegne krvoproliće, kakvo je učinio u Blavikenu. Veštac nudi Tailesu da posluša glas razuma i prihvati izvinjenje, ali je odbijen prezrivim ćutanjem. Geralt kao od šale izbegava mladićeve udarce, a zatim odbija udarac tako da se Tailes udari po licu sopstvenim mačem, unakazivši se do kraja života. Grof Falvik naređuje najamnicima da ga uhvate, ali ih Denis Kranmer zaustavlja, tvrdeći da Geralt zapravo nije dodirnuo Tailesa, koji se nabo na sopstveno oružje. Na rastanku, Geralt obećava grofu Falviku da će ga naći ako se bude svetio Hramu ili Kranmeru, i prijateljski se rastaje sa patuljkom.
Na rastanku sa sveštenicama, kada dodirne Geraltovu ruku, Jola ima viziju njegove smrti. Neneke upozorava Geralta da ostane, ali Geralt je odbija, govoreći da je već vidio slična proročanstva i odlazi. Neneke mu potvrđuje svoju ljubav, i ispraća ga u suzama.[3]
Veštac uredi
Geralt uspešno skida urok sa začarane princeze.
Zaplet uredi
Naoružani belokosi stranac traži prenoćište u zloglasnoj krčmi u Vizimi, prestonici kraljevstva Temerije. Napadnut od trojice gostiju koji mrze strance, a po akcentu su prepoznali da je nepoznati iz Rivije (kraljevstva na jugu), stranac za tren oka ubija napadače, a zatim jednim magijskim znakom uspeva da natera gradsku stražu da ga mirno povede gradskom kastelanu.[4]
Kod kastelana, stranac se predstavlja kao veštac Geralt od Rivije, profesionalni lovac na čudovišta (potvrđujući svoj identitet znakom veštaca - magičnim medaljonom sa vučjom glavom), koji se javlja na oglas (okačen po raskršćima i gostionicama) kralja Foltesta od Temerije.[5]
U poslednjih 20 godina, po svim zemljama pojavila su se čudovišta (bobolaci, aveti, borovici, vukodlaci, vampiri, rusalke i noćnice). Pre 14 godina kralj Foltest napravio je dete svojoj sestri Adi: i majka i dete umrli su na porođaju, ali je devojčica posle 7 godina ustala iz groba kao striga (visoka 4 stope, građena kao bure sa rukama do zemlje, ogromnih zuba i kandži, neprirodno brza i snažna), i počela da teroriše Vizimu u noćima punog meseca, jedući ljude i ostavljajući unakažene leševe za sobom. Foltest je tražio savet čarobnjaka: većina je savetovala da strigu treba spaliti zajedno sa dvorcem (ili joj odrubiti glavu ašovom!), samo je jedan grbavi pustinjak rekao da su to uroci koji se mogu otkloniti, i da će od strige opet nastati Foltestova kći: treće pevanje petla, ako zatekne strigu van sarkofaga, skida urok. Starac je prenoćio u kripti, a ujutro su od njega ostali samo kapica i toljaga, ali je Foltest zabranio svaki pokušaj ubijanja strige, i ponudio veliku nagradu svakom ko uspe da spase princezu od uroka. Za 6 godina mnogi su pokušali i poginuli ("nekoliko blesa, lutajućih vitezova, čak i jedan čobančić, kreten"), a neke je obesio sam Foltest zbog neuspeha; za to vreme, pokolji su se nastavili (i do 50 ljudi godišnje).[5]
Pred zadatak, Geralt se temeljno priprema: skuplja detalje o ranijim napadima, pregleda jedinog preživelog, i susreće se sa kraljem Foltestom (koji mu daje dozvolu da ubije princezu u samoodbrani, ili ako i nakon skidanja uroka ne bude normalna) i dvojicim velikaša, koji mu nude deo nagrade čak i ako ubije strigu. Odlučuje da pokuša nakon sledećeg napada, pošto će sita striga biti sporija.[6]
Noć nakon punog meseca, u ukletom zamku, Geraltu pristupa mladi velikaš Ostrit (nekada zaljubljen u princezu Adu, i možda, čovek koji je u gnevu urekao Foltestovu kći), koji mu nudi novac da ode i poštedi strigu: kraljevi neprijatelji žele da iskoriste princezin teror kako bi izazvali pobunu i zbacili kralja (pod uticajem kralja Vizimira iz susednog kraljevstva Redanje). Odbijen, Ostrit napada vešca mačem, koji ga obara pesnicom, vezuje i koristi kao mamac za princezu: Ostrit gine, ali Geralt, obdaren natprirodnom snagom (izazvanom mutacijama u detinjstvu i specijalnim narkoticima), uspeva da uplaši i otera strigu, a zatim leže u njen sarkofag do jutra kako bi je zora zatekla napolju. Ujutro, Geralt pored sarkofaga nalazi ružnu, mršavu i zapuštenu četrnaestogodišnju devojčicu: trgavši se iz sna, ona napada Geralta i ranjava ga u vrat, ali je veštac savlada, ugrizavši je za vrat.[7]
Na kraju, Geralt dobija svoju nagradu (3.000 orena), a princeza je spašena: ružna i mentalno zaostala ("Plače bez prestanka. I piški u krevet.").[8]
Zrno istine uredi
Parodija na bajku "Lepotica i zver".
Zaplet uredi
Putujući drumom, Geralt primećuje jato lešinara kako kruži iznad obližnje šume. Skrenuvši sa puta, nailazi na čopor vukova koji se goste ostacima muškarca i žene: detaljan pregled otkriva da su oboje žrtve vampira. Istražujući okolinu, Geralt otkriva zamak obrastao šumom, i na bregu pored njega bledu crnokosu devojku, naizgled rusalku, koja pred njim beži u šumu. Kapija zamka se magično otvara, i u dvorištu na vešca nasrće čovekoliko čudovište, sa glavom i kandžama medveda: pošto nije uspelo da uplaši i otera vešca, čudovište započinje razgovor sa Geraltom, šokirano njegovom hrabrošću; pošto Geralt zatraži malo vode za sebe i konja, čudovište ga učtivo poziva na večeru, što veštac svečano prihvata.[9]
Za večerom saznajemo da je čudovište zapravo mladi vlastelin Nivelen, koji je od oca, viteza-pljačkaša, pre 12 godina nasledio zamak i razbojničku družinu; prilikom napada na nepoznat hram, Nivelen je pod pritiskom družine silovao zarobljenu sveštenicu, koja ga je proklela pre no što se ubila: da je čudovište u ljudskoj koži, i da će u čudovišnu kožu dospeti. Nekoliko dana kasnije, Nivelen se probudio kao čudovište i, obuzet strahom i ludilom, napao svoje sluge i rođake: kada se osvestio, bio je sam u zamku sa nekoliko ubijenih slugu. Uz čudovišnu kožu, dobio je i dar da izvodi sitne magije: da stvori hranu i piće, odelo, toplu vodu, a kuća je magijski ispunjavala njegove želje. Posle nekoliko meseci u samoći, u dvorište zamka zalutao je neki trgovac: setivši se bajki koje je slušao kao dete (o devicama koje poljupcem pretvaraju žabe u prinčeve), Nivelen je prestrašio trgovca i zatražio njegovu kći u zamenu za život; pošto je kći imala samo osam godina, Nivelen je prokleo zlu sreću i otpustio trgovca, obdarivši ga zlatom i dragim kamenjem (plenom ostalim od oca).[9]
Trgovac se očigledno negde pohvalio, jer nekoliko dana kasnije, na kapiji se pojavio drugi trgovac sa odraslom ćerkom i ostavio je Nivelenu na godinu dana, u zamenu za vreću zlata. To se ponovilo još četiri puta (uključujući i kći jednog sirotog viteza), i teklo je manje više isto: posle početnog straha i rezerve, i sitnih, ali skupocenih poklona, devojke bi se oslobodile i zbližile sa Nivelenom ("Gricni me životinjo, progutaj me celu!... Čednost je u današnje vreme ređa od planinskog zmaja."), a zatim vratile roditeljima. Na njegovo razočarenje, fizička bliskost sa ženama nije skinula urok: pokazalo se da u bajkama nema ni zrna istine. Na zaključku priče, Nivelen obaveštava Geralta da je zadovoljan svojim stanjem (zbog konjskog zdravlja, zdravih zuba i afrodizijačkog dejstva koji njegov izgled ima na žene) i odbija dalje pokušaje skidanja uroka. Na pitanja o crnokosoj rusalki, Nivelen oklevajući priznaje da da su se on i Verena zavoleli i žive zajedno već neko vreme: to je i razlog što je pre tri dana odbio da primi još jednog trgovca sa ćerkom. Za kraj, moli Geralta da se vrati i obavi svoj posao ako se ikada pretvori u pravo čudovište.[9]
Usput saznajemo masu činjenica (i predrasuda) o vešcima: vešci otimaju malu decu, koju potom hrane magijskim travama; ona koja to prežive postaju vešci, čarobnjaci s nadljudskim moćima; uče ih da ubijaju, iskorenjuju iz njih sva ljudska osećanja i instikte - od njih stvaraju čudovišta koja će ubijati druga čudovišta (Čudovišta je sve manje, a veštaca sve više...krajnje je vreme da neko krene u lov na vešce.).[9]
Na putu natrag, Geralt shvata da Verena nije rusalka već bruksa (vrsta vampira), i vraća se da spase Nivelena: ranjenog u borbi sa Verenom, Geralta spašava Nivelen, koji probada Verenu kocem; poslednjim dahom, bruksa izjavljuje ljubav Nivelenu i pokušava da ga povede sa sobom u smrt, ali je Geralt ubija. Nekoliko trenutaka kasnije, Nivelenu se vraća ljudski lik: u bajkama je bilo zrno istine, ali ljubav mora biti istinska.[9]
Manje zlo uredi
Satirična (i tragična) verzija bajke o Snežani i sedam patuljaka.
Zaplet uredi
Uoči pijačnog dana, Geralt stiže u Blaviken sa telom kikimore (za koju nije raspisana nagrada) i odseda kod starog prijatelja Kaldemajna, gradonačelnika. U pokušaju da proda leš čudovišta lokalnom čarobnjaku Irionu (koji se doselio pre godinu dana), Geralt ga prepoznaje kao Stregobora - bivšeg dvorskog čarobnjaka kralja Idija u Koviru - koji se krije u Blavikenu pod lažnim imenom.[10]
Stregobor moli Geraltovu pomoć tvrdeći da ga progoni čudovište - devojka navodno rođena pod kletvom Crnog Sunca: nekadašnja princeza Renfri, na kojoj je Stregobor otkrio znakove prokletstva, uz pomoć devojčine maćehe (i njenog čarobnog ogledala koje uvek govori istinu). Devojka je uspela da zavede lovca poslatog da je ubije, i postala čuvena razbojnica, nagovorivši sedmoricu gnomova-rudara da pristupe njenoj bandi. Geralt se ruga toj ideji, nazivajući je apsurdnom. Stregobor moli vešca da ga odbrani i ubije devojku, tvrdeći da je ona čudovište u većoj meri od kikimore koju je ubio. On insistira da bi ubiti je, bilo "manje zlo". Geralt odbija i odlazi.[10]
U međuvremenu, Renfri, mlada žena o kojoj se radi, dolazi u Blaviken zajedno sa svojom bandom razbojnika. Geralt i Kaldemejn im prilaze u krčmi i naređuju im da mirno napuste grad, ali Renfri im pokazuje propusnicu od kralja Audoena koja ih čini nedodirljivim, pošto su u kraljevskoj službi.[10]
Te noći, u svojoj sobi u potkrovlju (u Kaldemeinovoj kući), Geralt sreće Renfri koja se uvukla kroz prozor. Devojka izlaže vešcu svoju verziju priče: kako je njena maćeha krišom unajmila Stegobora da je proglasi zakonitu prestolonaslednicu - princezu Renfri - za čudovište i tako obezbedi presto svom sinu. Otkriva da ju je lovac, poslat da je ubije, najpre silovao, a zatim pustio u divljinu, gde je bila prinuđena da se prodaje svoje telo u zamenu za hranu, a zatim da pristupi razbojnicima. Ona takođe upoređuje Stregobora sa kikimorom koju je Geralt doneo u grad, rekavši da je on gore čudovište i Geraltu nudi isti dogovor kao Stregobor: da izabere manje zlo i sam ubije Stregobora, inače će doći do krvoprolića u gradu, pošto će gradonačelnik i građani svakako braniti svog čarobnjaka.[10]
Geralt ponovo odbija - on moli Renfri da oprosti Stregoboru i tako dokaže da je čarobnjak pogrešio u vezi Prokletstva. Ona odbija, ali obećava da će napustiti grad mirno, i pronaći Stregobora negde drugde za konačni obračun; na rastanku, ona i Geralt vode ljubav.[10]
Ujutro, za vreme doručka sa Kaldemeinom i njegovom porodicom, gradonačelnik uzgred pominje Tridamski masakr (dok je Renfri pomenula "Tridamski ultimatum" prethodne noći). Kada Kaldemein priča celu priču, Geralt iznenada shvata šta je Renfrin pravi plan: pošto je lokalni čarobnjak dužan da zaštiti grad, ona planira da uzme za taoce stanovnike na tržištu, i ubija ih jedno po jedno sve dok se čarobnjak ne preda.[10]
Bez objašnjenja, Geralt juri na pijacu i zatiče Renfrinu bandu kako se mirno priprema za pokolj, dok narod ništa ne sluti. Geralt ih napada i ubija bez muke, a Renfri se vraća na vreme da vidi kraj bitke. Ona otkriva da je Stegobor ignorisao njen ultimatum, govoreći joj da uradi što hoće građanima. Zatim se suočava sa Geraltom i oni ukrštaju mačeve.[10]
Posle borbe, Stregobor dolazi na poprište, želeći da izvrši autopsiju devojke, kako bi dokazao svoju teoriju o prokletstvu, ali mu Geralt ne dozvoljava da oskrnavi njeno telo; Stregobor smesta napušta grad, pozivajući vešca da pođe sa njim. Građani, koji se okupljaju nakon bitke - ne znajući za opasnost koja im je pretila - zasipaju Geralta kamenjem; Kaldemajn ih zaustavlja, u ime nekadašnjeg prijateljstva, i zauvek proteruje Geralta iz Blavikena.[10]
Tako je Geralt postao poznat pod novim imenom u severnim kraljevstavima: Kasapin iz Blavikena.[10]
Pitanje cene uredi
Geralt pomaže kraljici Kalante da skine kletvu sa svoje kćeri, princeze Pavete.
Zaplet uredi
Kalante, kraljica Cintre, pozvala je Geralta od Rivije na petnaesti rođendan svoje kćeri, princeze Pavete, prerušivši ga u viteza. Kao što je običaj, kandidati za princezinu ruku su se pojavili na gozbi. Tokom večere, Geralt ima dug razgovor sa kraljicom o profesiji vešca, ali mu ona još ne govori razlog zbog koga je pozvan.[11]
Iznenada na gozbu dolazi nezvani gost: vitez u punom oklopu pod zatvorenim šlemom (koji zbog zakletve ne može da skine do ponoći), koji se predstavlja kao Jež iz Erlenvalda. On tvrdi da je došao da pokupi obećanu nagradu za spas života kralja Ragnara: po Zakonu nenadanosti ("daćeš mi ono što te prvo dočeka na pragu"), princeza Paveta mu je pripala od dana njenog rođenja.[11]
Iako kraljica Kalante priznaje da je to istina, ona nema nameru da svoju kćer preda strancu. Baroni i lordovi su podeljeni u mišljenju: neki žele princezu za sebe i podržavaju kraljicu, dok drugi, među kojima Ejst Turseh, jarl sa Skeliga, kraljičin ljubavnik, i druid Mišovor, tvrde da se kraljevsko obećanje mora održati, jer na njima se zasnivaju kraljevstva. Geralt, glas razuma, govori da bi se u potpunosti pridržavao Zakona o iznenađenju, Paveta bi se morala složiti da pođe sa Ježom. Upravo tada, zvono odbija ponoć, i vitez je prisiljen da skine šlem: na opšti šok, Jež izgleda kao zver, sa njuškom obraslom bodljama, i neki od prosaca grabe oružje. Bez obzira na to, kraljica sada pita princezu Pavetu želi li da ode s vitezom, a ona odgovara potvrdno. Kraljica pada u nesvest i izbije borba: Ježa napadaju stražari, koje je pozvala kraljica, i ostali udvarači na gozbi, na čelu sa Krah ap Kajteom (Ejstovim sestrićem), a brane ga Geralt, Mišovor i Ejst, uz pomoć grofa Kokodaka.[11]
Videći da je njen ljubavnik napadnut, princeza Paveta ispušta magijski vrisak, koji obara prisutne i potresa čitav zamak. Geralt i Mišovor magijom smiruju Pavetu, a Ježev lik počinje da se pretvara u muškarca, i on se predstavlja kao Duni, mladi plemić koji je u detinjstvu bio žrtva prokletstva.[11]
Duni i Pavetta objašnjavaju situaciju kraljici: oni su se tajno viđali već više od godinu dana, i zaljubili su se. Kada se smirila, kraljica Kalante se složila sa njihovom ljubavlju i predstojećim venčanjem, dok Ejst Turseh prihvata brak sa kraljicom Kalante.[11]
Zahvaljujući Geraltu što je mu je spasao život, Duni mu nudi sve što poželi: pozivajući se na Zakon Nenadanosti (kao Duni pre 15 godina), Geralt traži od njega "ono što već ima, ali ne zna", otkrivajući svima, uključujući Dunija i Pavetu, da je princeza trudna. Po Zakonu Nenadanosti, njihovo prvo dete pripada Geraltu, da ga odgaji kao vešca.[11]
Kraj sveta uredi
Geralt i Neven brane selo u Dolini Cveća od đavola koji ometa poljske radove.
Zaplet uredi
Geralt i Neven dolazae u selo Gornja Posada da potraže posao. Nakon što je proveo dosta vremena pokušavajući da sazna da li ima plaćenih poslova, veštac zaključuje da priče meštana nisu ništa više od praznovjerja i ne predstavljaju pravi posao za vešca. Par odlučuje da krene dalje, u zabačenu Dolinu Cveća, koja je na "ivici poznatog sveta".[12]
Dok se približavaju Donjoj Posadi, Neven primećuje da neke kočije jure za njima. Netli, lokalni farmer, ih stiže kako bi im ponudio pravi posao za vešca (i on je svestan da su ljudi u Gornjoj Posadi govorili besmislice). On predlaže da nastave svoj put i razgovaraju o poslu u relativnoj udobnosti u selu.[12]
Seoski starešina, Dun, govori o 'đavlu' čija je zloća postala problem (krade seme i plodove, ruši branu, obara useve, kvari alatke i pali lulu u senu), ali seljani ne žele da ga veštac ubije. Uprkos tvrdnjama Nevena da nema đavola, Geralt se slaže da pogleda i vidi šta može da uradi.[12]
Na poljima, usred konoplje i hmelja, Geralt i Neven pronalaze "đavla" - zapravo jednog satira ili fauna. Neven i blejući 'đavo' razmenjuju nekoliko reči koje izazivaju fauna da zaspe pridošlice gvozdenim kuglicama, i oni beže.[12]
U selu, Geralt se suočava sa Dunom i Netlijem i upoznaje staru mudru ženu i mladu devojku - Lile - koja je prati. Starica pokazuje drevnu knjigu (koju ona govori napamet, po sećanju, jer je nepismena), koja je zapravo leksikon čudovišta (i lekova protiv njih). Na ovaj način, veštac i bard saznaju da je đavo, zapravo, silvan. Seljani su pokušali da koriste predloge knjige za teranje zveri - predlog koji ga je očigledno ostavio dobro naoružanog gvozdenim kuglama; zatim su, po savetu knjige, potražili vešca.[12]
Sledećeg dana, nazad na poljima, Geralt pokušava da ubedi silvana da ode. Đavo ga odbija, ali sugeriše da ako veštac želi da se igra, on je spreman: dolazi do tučnjave u konoplji iz koje se silvan jedva izvuče. Utom Geralta obaraju i onesvešćuju neidentifikovani jahači.[12]
Veštac se budi na zemlji, vezan, uz glasove ljudi koji pričaju Starim (vilenjačkim) Govorom. On prepoznaje jedan od glasova koji pripadaju 'đavolu', i saznaje da je njegovo ime Torkve. Drugi govornik je vilenjak, Galar. Uz vešca je i Neven, slično vezan.[12]
Slobodni vilenjaci (Aen Sidhe), koji su ih zarobili, primećuju da su zarobljenici budni, a ogorčena vila po imenu Toruviel se ruga ljudskim muzičkim sposobnostima i lomi Nevenovu lautu. Zatim nastavlja da muči Geralta, ali je veštac, uprkos tome što je vezan, obara na zemlju udarcem glavom i lomi joj nos, a drugi vilenjaci vade noževe. Zaustavljeni su dolaskom starijeg vilenjaka po imenu Filavandrel.[12]
Saznajemo da je Torkve sve vreme pomagao slobodnim vilenjacima, kradući seme i poljoprivredne alatke od ljudi, da pokušaju da uzgajaju hranu u brdima, jer je njihov narod, živeći od lova u divljini, već dugo na ivici gladi. Ujedno shvatamo i razloge zbog kojih većina vilenjaka pristaje na život u getima pod vlašću ljudi: vilenjaci se ne bave zemljoradnjom, i cena njihove slobode je glad. Kako bi sačuvao tajnu, vilenjački poglavica osuđuje vešca i barda na smrt, ali ih Torkve uzima u zaštitu i zaklanja svojim telom.[12]
Srećom, u tom trenutku nailazi Lile, koju vilenjaci pozdravljaju kao legendarnu Kraljicu Polja, spuštaju oružje i padaju na kolena. Filavandrel joj se obraća, ali dok ona ne izgovara ni reč, čini se da telepatski komunicira sa njim. U međuvremenu, Torkve odvezuje Geralta i Nevena, koji se onesvestio.[12]
Vilenjaci odlaze u tišini, Filavandrel se oprašta od Geralta, Toruviel daje novu lutnju Nevenu i oni se rastaju. Filavandrel kaže Geraltu da je ponovo razmislio i da se nada da ga veštac neće izneveriti kada se ponovo sretnu na bojnom polju. Geralt ga uverava da će dati sve od sebe.[12]
Priča završava sa vešcem, bardom i silvanom oko logorske vatre, kako čitaju knjigu dobijenu od seljana i razmišljaju kuda dalje.[12]
Poslednja želja uredi
Parodija na bajku o Aladinu i čarobnoj lampi: Neven dobija dve od tri želje, a Geralt upoznaje Jenefer.
Zaplet uredi
Jednog jutra, pokušavajući da ulove ribu za doručak, Neven i Geralt umesto toga upecaju staru, zapečaćenu amforu. Neven, ignorišući Geraltova upozorenja, otvara vazu iz koje izlazi veliki oblak crvene magle - duh iz amfore. Geralt pokušava da ga spreči, ali Neven, ubeđen da se radi o duhu koji ispunjava želje, izgovara svoju listu želja (da njegov rival smesta umre od apopleksije, i da mu se neosvojiva baronica odmah preda): umesto toga, Duh napada i davi barda.[12]
Geralt pokušava da odbrani prijatelja, i nakon naizgled besplodne borbe, odlučuje da iskoristi narodno predanje koje je oduvek smatrao besmislicom. Veštac hvata pečat amfore koji je pao na zemlju i uzvikuje egzorcizam. Duh oslobađa barda i nestaje preko reke, ali je Neven teško ranjen.[12]
Nakon jednog dana vožnje, oni stižu do vrata Rindea, ali im straža kaže da niko ne može proći kroz kapije od sumraka do svitanja bez propusnice od kralja ili dokaza o plemstvu. Stražar im nudi smeštaj u kasarni do jutra.[12]
Čekajući da zora svane, Geralt upoznaje vilenjake Hireadana i njegovog rođaka Erdila i viteza (polu-vilenjaka) Vratimira. Oni ga obaveštavaju da postoje stroge kazne za bacanje čini u gradu, a magovi zauzvrat bojkotuju Rinde. Ipak, postoji jedan, koji nastavlja da radi svoju magiju unutar gradskih zidina i otvoreno krši zakon: čarobnica Jenefer iz Vengerberga, koja živi pod zaštitom novigradskog trgovačkog ambasadora, Beau Beranta.[12]
Kad zora svane, Geralt ulazi u grad da nađe čarobnicu. Stigavši u kuću Beau Beranta, na vratima zatiče Kerbera, portira; nakon bezuspešne rasprave, Geralt odlučuje da pokuša sa zlatom, i obara vratara svojim novčanikom, sklonivši njegovo telo u obližnju spavaonicu. Na ulazu u podrum, veštac sreće veoma pijanog Beranta, koji je krenuo po sok od jabuke za svoju gošću i moli Geralta za pomoć; Geralt donosi sok, ali zatiče ambasadora u nesvesti.[12]
Krenuvši uz stepenice, veštac slučajno nailazi na Jeneferinu spavaću sobu. Iznenađena, čarobnica nasumce ispaljuje loptastu munju na Geralta, koji odbija napad znakom Kven. Nakon toga, Jenefer pristaje da pomogne Nevenu, ali se najpre okupa pred Geraltom, koga zaseni njena lepota (iako naslućuje da izgled čarobnice nije prirodan, već je posledica magije, jer većina djevojaka koje postanu čarobnice su po prirodi ružne ili deformisane). Najzad obučena, Jenefer otvara portal do gostionice u kojoj je smešten Neven.[12]
Nazad u Erdilovoj gostionici, dok se Jenefer stara o Nevenu, Hireadan kaže Geraltu da se Jenefer, uprkos njenoj lepoti, ne može verovati.[12]
Izlečivši Nevena (koji je pao u san), Jenefer i Geralt se sukobljavaju oko plaćanja za njene usluge. Geralt prvo želi da odvede Nevena na sigurno i nudi garancije da će platiti kada se vrati, ali čarobnica želi svoju cenu odmah i otkriva da je za svaki slučaj zarobila Geralta u sobi. Veštac je potpuno paralizovan, i nakon bezuspešne rasprave, Geralt se gubi svest, da bi se probudio u ćeliji sa "poštenim lopovima", jednim nevinim starcem i Hireadanom.[12]
Vilenjak kaže Geraltu razlog njihovog zatvaranja: pod uticajem Jeneferine čarolije, Geralt je krenuo kroz grad, kažnjavajući svakoga ko je ikada uvredio Jenefer. Lokalni apotekar Laurelnose je bio javno izudaran po stražnjici od strane vešca zbog svojih "zločina". Dok njih dvojica razmišljaju o svojoj situaciji, njihova razmišljanja su grubo prekinuta ulazom trojice stražara. Jedan od njih počinje da vređa i udara Geralta, dok njegovi prijatelji drže vešca: u želji da ga izazove, Geralt mu kaže da pukne od muke, i na opšte iznenađenje, čovek se rasprsne u komadiće.[12]
Veštac i vilenjak dovedeni su pred gradonačelnika Nevila i sveštenika Krepa. Gradonačelnik nije zadovoljan situacijom, ali pre nego što može doneti presudu, Neven se iznenada spusti u sobu s magičnog portala koji se iznenada pojavio na zidu. Bard obaveštava prisutne da je veštac nevin, i da ga je Jenefer poslala da prizna krivicu u njeno ime i izbavi Geralta.[12]
Neven jedva da je imao vremena da se objasni kada se spolja začuje rika i oluja. Sa prozora, grupa vidi da je Jenefer namamila Duha u grad i pokušava da ga uhvati kako bi zadobila njegove moći. Duh je ipak mnogo jači od nje, i uprkos Jeneferinim čarolijama koji ga vezuju za Erdilovu krčmu, Duh uništava grad.[12]
Geralt odvodi ostale na bezbedno i uspeva da nagovori Krepa da ponovo otvori portal kroz koji je Neven upravo ušao. Geralt skače kroz portal, nameravajući da spasi čarobnicu, ali Jenefer mu se opire, želeći da uhvati Duha po svaku cenu; čarobnica otvara portal u koji veštac upada, povukavši i nju sa sobom. Portal ih iskrcava na formalnom banketu na koji nisu pozvani, ali Jenefer se odmah vraća kroz portal, sa Geraltom koji je prati.[12]
Napolju, okupljeni ljudi u strahu gledaju kako Duh nastavlja da divlja gradom. Nakon svađe, Jenefer ponovo zarobljava Geralta. Paralisan, Geralt shvata istinu: Duh je ispunjavao njegove(Geraltove) želje, jer je on poslednji držao pečat od amfore. Njegova prva želja bila je egzorcizam koji je koristio na Duhu, a druga je bila da se stražar rasprsne, tako da Duh i dalje čeka Geraltovu treću želju. Budući da Duh još uvek mora ispuniti želju svog gospodara, on još nije oslobođen i stoga Jenefer ne može da ga zarobi. Dok preispituje svoju moguću poslednju želju, veštac takođe shvata kako je izgledala Jenefer pre nego što je postala čarobnica: bila je grbavac. Onda se odluči na svoju poslednju želju.[12]
U sledećem trenutku, Duh se oslobađa, gostionica se sruši i tišina se spušta na selo. Pod ruševinama gostionice, Jenefer se našla u Geraltovom zagrljaju. Dok kafedžija objašnjava okupljenima da je krčma bila osigurana,Jenefer i Geralt počinju da vode ljubav u ruševinama, što je početak burne ljubavne veze.[12]
Citati uredi
Ne razumem se u to, može biti da je sposobnost slobodnog preskakanja od potresne lirike do bestidnih svinjarija upravo odlika talenta. (Neneke o Nevenovoj poeziji)[11]
Likovi uredi
- Geralt od Rivije (polj. Geralt z Rivii) poznat i kao Gvinblejd (Drevni vilenjački govor: "Beli vuk") i Kasapin iz Blavikena,[13] je glavni junak Sage o Vešcu. Veštac, koji putuje Kontinentom (uglavnom Severnim kraljevstvima) i živi od lova na čudovišta, koja muče celu zemlju. Mutant, izložen mutagenim travama kao dete (tokom procesa poznatog kao Kušnja) obdaren natprirodnom snagom, brzinom i oštrinom čula (koje pojačava magičnim eliksirima), dugovečnošću (implicirano je da je stariji od sto godina, i ne pokazuje znake starenja) i osnovnim poznavanjem magije, ali je proklet sterilitetom, sudbinom svih mutanata. Oprezan, usamljen i ćutljiv čovek, vanbračni sin čarobnice koja ga se odrekla, odgajen na vešterskoj akademiji u Kaer Morenu, od starijeg vešca po imenu Vizimir. Strogo se pridršava kodeksa veštaca: ne ubija razumna bića i čuva strogu neutralnost u političkim sukobima.[14] Piter Apor tvrdi da on oličava neoliberalni anti-politički duh poljske popularne kulture iz devedesetih.[15]
.png)
- Jenefer od Vengerberga (polj. Yennefer z Vengerbergu) slavna čarobnica stara 94 godine[16], sa izgledom prelepe crnokose devojke. Članica Saveta čarobnjaka, borila se kod Sodena na strani Edirna, gde je oslepljena (ali je izlečena magijom). Ponosna, nezavisna i temperamentna žena, ali duboko zaljubljena u Geralta; opterećena nemogućnošću da ima decu, pošto se sve polaznice škole magije u Aretuzi sterilišu u detinjstvu. U mladosti grbava, poreklom iz poluvilenjačke porodice.[16]
- Neven (engl. Dandelion, polj. Jaskier) pravim imenom grof Julijan, čuveni pesnik, bard i Geraltov prijatelj. Neke od njegovih najslavnijih balada opisuju ljubav Geralta i Jenefer; prve dve zbirke pripovedaka predstavljene su u trećoj knjizi kao pesme koje Neven peva slušaocima pod svetim drvetom.[17] U vreme sage blizu četrdesete, neobično visok, mladolik i privlačan, ponekad ga zamenjuju za vilenjaka. Učesnik većine Geraltovih avantura.
Geografija uredi
 Kovir i Povis |
 Hengfors |
 Kedven |
 Redanja |
 Mahakam |
 Edirn |
 Cintra |
 Temeria |
 Lirija i Rivija |
 Nilfgard |
Iako zvanična mapa još ne postoji[18], na osnovu opisa iz knjiga[19], izmišljeni "Kontinent" može se grubo podeliti u tri dela:
- severozapadni deo Kontinenta zauzimaju Severna Kraljevstava: Redanja (severozapadno), Kedven (severoistočno), Temerija, Mahakam, Soden i Bruga (jugozapadno) i Edirn, Lirija i Rivija (jugoistočno); uz zapadnu obalu leže Cidaris i Skeliška ostrva; severno od Redanje nalaze se Kovir i Povis. Granica Severnih kraljevstava i Nilfgarda ide rekom Jarugom (koja se uliva u more kod Cintre): severno od Jaruge su kneževine Bruga i Verden (vazali Temerije), a južno od reke su Donji Soden i Cintra, od skora pod vlašću Nilfgarda, i carske provincije Ebing (uz obalu) i Dol Angra (u unutrašnjosti), kao i vazalna kneževina Tusen.[19]
- jugozapadni deo Kontinenta (južno od reke Jaruge) zauzima carstvo Nilfgard, sastavljeno od provincija, od kojih se pominju: Dol Angra, Tusen (južno od Jaruge), Metina, Nazair, Ebing, Vikovaro (dalje na jugu).[19]
- istočni deo Kontinenta, gde se nalaze pustinja Korat, Zerikanija, Hakland i Vatrene planine, uglavnom je nepoznat.
Reference uredi
- ^ a b „SuperNOWA - Andrzej Sapkowski”. Arhivirano iz originala 19. 01. 2015. g.
- ^ a b v g Sapkovski, Andžej (2009). Poslednja želja. IPS Media. ISBN 978-86-7274-300-5.
- ^ Sapkovski, Andžej (2015). Poslednja želja. Beograd: Čarobna knjiga. str. 307—317. ISBN 978-86-7702-435-2.
- ^ Sapkovski, Andžej (2015). Poslednja želja. Beograd: Čarobna knjiga. str. 6—9. ISBN 978-86-7702-435-2.
- ^ a b Sapkovski, Andžej (2015). Poslednja želja. Beograd: Čarobna knjiga. str. 10—22. ISBN 978-86-7702-435-2.
- ^ Sapkovski, Andžej (2015). Poslednja želja. Beograd: Čarobna knjiga. str. 23—27. ISBN 978-86-7702-435-2.
- ^ Sapkovski, Andžej (2015). Poslednja želja. Beograd: Čarobna knjiga. str. 28—39. ISBN 978-86-7702-435-2.
- ^ Sapkovski, Andžej (2015). Poslednja želja. Beograd: Čarobna knjiga. str. 40. ISBN 978-86-7702-435-2.
- ^ a b v g d Sapkovski, Andžej (2015). Poslednja želja. Beograd: Čarobna knjiga. str. 48—81. ISBN 978-86-7702-435-2.
- ^ a b v g d đ e ž z Sapkovski, Andžej (2015). Poslednja želja. Beograd: Čarobna knjiga. str. 87—130. ISBN 978-86-7702-435-2.
- ^ a b v g d đ e Sapkovski, Andžej (2015). Poslednja želja. Beograd: Čarobna knjiga. str. 136—178. ISBN 978-86-7702-435-2.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h Sapkovski, Andžej (2015). Poslednja želja. Beograd: Čarobna knjiga. str. 186—231. ISBN 978-86-7702-435-2.
- ^ Sapkowski, Andrzej (maj 2008). The Last Wish: Introducing the Witcher (Original title (Polish): Ostatnie Zyczenie) (1st izd.). New York: Orbit. str. 92, 149. ISBN 978-0-316-02918-6.
- ^ Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 87-120. ISBN 978-86-7702-432-1.
- ^ Apor, Péter (2008). Past for the eyes: East European representations of communism in cinema and museums after 1989. Central European University Press. str. 198. ISBN 978-963-9776-05-0. Pristupljeno 28. 5. 2011.
- ^ a b Sapkovski, Andžej (2013). Lastavičja kula. Beograd: Čarobna knjiga. str. 325—372. ISBN 978-86-7702-310-2.
- ^ Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 7-46. ISBN 978-86-7702-432-1.
- ^ „"Nie bądź, kurwa, taki Geralt" - interview on author's page” (na jeziku: Polish). Arhivirano iz originala 15. 12. 2007. g.
- ^ a b v Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 287-290. ISBN 978-86-7702-432-1.
Literatura uredi
- Sapkovski, Andžej (2009). Poslednja želja. IPS Media. ISBN 978-86-7274-300-5.
- Sapkovski, Andžej (2015). Poslednja želja. Beograd: Čarobna knjiga. ISBN 978-86-7702-435-2.