Postabortivni sindrom

Postabortivni sindrom ili sindrom nakon pobačaja skup je negativnih psihološke efekta i vrsta posttraumatskog stresnog poremećaja koji se javljaju nakon namernog prekida trudnoće (abortusa). On obuhvata sve negativne emocionalne reakcije koje se pripisuju abortusu, kao što su: a) izlaganje ili učešće u iskustvu abortusa, koje se doživljava kao traumatično i namerno uništavanje nerođenog deteta, b) nekontrolisano negativno ponovno doživljavanje abortusa, c) neuspešni pokušaji da se izbegnu ili negiraju bolna sećanja na abortus, što dovodi do smanjenog reagovanja d) doživljavanje povezanih simptoma koji nisu bili prisutni pre abortusa, uključujući osećaj krivice za preživljavanje.

Postabortivni sindrom izaziva istovetne simptome kao posttraumatski stresni poremećaj

Opšte informacije

Prema podacima Instituta Gutmaher iz avgusta 2018. godine, od 22 američke države koje prikupljaju informacije o mogućim psihološkim reakcijama na abortus, osam država navodi negativne emocionalne reakcije kod trudnica nakon abortusa.

Nedavna literatura koja se bavi psihološkim uticajima abortusa takođe navodi potrebu i preporučuje da se pre abortusa prouči psihičko stanje žena koje imaju predispoziciju da budu u riziku po mentalno zdravlja nakon pobačaja.

I pored navedenih podataka postabortivni sindrom nije potvrđen kao oblik psihijatrijskog stanja i nije prihvaćen kao dijagnoza od strane

• Američke psihološke asocijacija,
• Američkog udruženje psihijatara,
• Američko medicinsko udruženje,
• Američkog koledža akušera i ginekologa,
• Američkog udruženje za javno zdravlje.

Klinička slika

Više od polovine žena koje su dobrovoljno prošle kroz postupak veštačkog prekida trudnoće razvijaju postabortivni sindrom. Njegovi simptomi se možda neće pojaviti odmah, već godinama nakon prekida trudnoće. Njegove manifestacije uključuju:

• depresiju i osećanje krivice
• promene ličnosti
• čežnju i ljutnja na sebe, partnera, rođake, doktora, okolnosti, itd., koje su prisilile ženu da prekine trudnoću.

Žena koja je podvrgnuta abortusu postaje suviše netolerantna prema ljudima, agresivna, ne može gledati trudnice i decu bez suza, ili ne toleriše njihovo prisustvo. U većini slučajeva, abortus je uzrok prekida braka/odnosa između partnera, ne samo da se u seksualnim odnosima razvija neusklađenost, već i nepoverenje i agresija prema partneru posebno i prema muškarcima uopšte.

Da bi potisnula osećaj krivice, žena može “preći” na posao, aktivno se angažovati u javnim poslovima ili pribeći olakšicama u obliku alkohola i droge. Neprestano samotraganje u sebi i optužbe protiv sebe čine đenu nakon abortusa neuravnoteženom i histeričnom osobom, što utiče na njeno fizičko i mentalno zdravlje žene.

Terapija

Lečenje ovog sindroma često nije potreban, ali ako za tim ima potrebe lečenje nije lak zadatak i sastoji se ne samo od pomoći psihologa, ponekad i psihijatra, već i od obraćanja brojnim društvenim zajednicama pa i crkvi.

Suprotstavljeni stavovovi

Kontroverzu o abortusu i mentalnom zdravlju pokrenule su dve različite perspektive o tome kako najbolje tumačiti prihvaćene činjenice.

Naravno niko ne poriče da abortus može imati traumatičan efekat. Naročito u slučajevima kada je dete bilo željeno, a iz bilo kog razloga ga trenutno neka osoba ne možeimati. A takođe i ako se abortus vrši iz medicinskih razloga i sl. Takođe je više nego verovatno da će se osoba koja izvrši abortus osećati krivom posle procedure i posledično razviti traumatsku reakciju na događaj – posebno ako ovaj čin doživi kao ubistvo ili bar kao nešto neetično. Ali jednostavno osećanje krivice za nešto ne dokazuje da je to neetično.

Prilikom tumačenja podataka, zagovornici abortusa i mentalnog zdravlja skloni su da ističu rizike povezane sa abortusom, dok minimalisti abortusa i mentalnog zdravlja ističu već postojeće faktore rizika kao primarno objašnjenje za korelacije sa negativnijim ishodima. Ipak, obe strane se slažu da je

• abortus dosledno povezan sa povišenim stopama mentalnih bolesti u poređenju sa ženama koje nisu imale istoriju abortusa;

• iskustvo abortusa direktno doprinosi problemima u mentalnom zdravlju (barem kod nekih žena);

• prisutan faktor rizika, kao što je već postojeća mentalna bolest, koja identifikuju žene sa najvećim rizikom od problema mentalnog zdravlja nakon abortusa;

• moguće je sprovesti istraživanje u ovoj oblasti na način koji može definitivno da identifikuje stepen u kome se bilo koja mentalna bolest koja je nastala nakon abortusa može pouzdano pripisati abortusu samom po sebi.

Oblasti neslaganja, koje su nijansiranije, obrađene su naširoko. Prepreke na putu istraživanja ka daljem konsenzusa uključuju:

• višestruke puteve za rizik od pobačaja i mentalnog zdravlja,

• istovremene pozitivne i negativne reakcije,

• neodređene vremenske okvire i stepene reakcija,
• loše definisane termine,
• višestruke faktore uzročnosti,
• inherentna predubeđenja zasnovana na ideologiji i nesrazmernoj izloženosti različitim tipovima žena.

Zajednička osnova postoji u vezi sa veoma osnovnom činjenicom da barem neke žene imaju značajne probleme mentalnog zdravlja koji su uzrokovani, pokrenuti, pogoršani ili komplikovani njihovim iskustvom abortusa. U mnogim slučajevima, ovo može biti zbog osećaja pritiska na abortus ili odabira abortusa bez dovoljno pažnje na majčinske želje ili moralna uverenja koja mogu otežati pomirenje nečijeg izbora sa sopstvenim identitetom.

Takođe postoji zajednički jezik u vezi sa činjenicom da se faktori rizika koji identifikuju žene koje su pod većim rizikom, uključujući istoriju prethodnih mentalnih bolesti, mogu koristiti za identifikaciju žena koje bi mogle imati koristi od više savetovanja pre i posle abortusa. Dodatna istraživanja u vezi sa faktorima rizika i indikatorima koji identifikuju kada abortus može najverovatnije doneti benefite koje žele žene bez negativnih posledica, mogu i treba da se sprovedu kroz velike longitudinalne prospektivne studije.

Konačno, postoji zajednički jezik o potrebi za boljim istraživanjem. Sama ta činjenica je snažan argument za mešovite istraživačke timove, saradnju u dizajniranju longitudinalnih studija dostupnih za analizu bilo kom istraživaču (bez ideoloških skrininga), deljenje podataka i bolju saradnju u odgovaranju na zahteve za ponovnu analizu. Svi ovi koraci će pomoći da se zdravstvenim radnicima pruže tačnije informacije za skrining, procenu rizika i koristi i za pružanje bolje nege i informacija ženama pre i posle abortusa i drugih reproduktivnih događaja.

Vidi još

• Pobačaj
• Pobačaj i mentalno zdravlje

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).