Википедија

Potideja kanal

Za više informacija pogledajte: Poluostrvo Kasandra

Potideja kanal je veštački vodotok ukopan u najužem delu prevlake na prvom prstu Halkidikija - Kasandri, koja povezuje Solunski i Toronski zaliv u Egejskom moru. On veštačkom vodenom preprepom odvaja poluostrvo Kasandra od ostalog dela poluostrva Halkidiki, kome geografski pripada, i Središnje Makedonije kojoj administrativno pripada, u Republici Grčkoj, čineći ga na taj način ostrvom.

Položaj Potideja kanal i poluostrva Kasandra u okviru Halkidikija

Istorija

uredi
 
Ulaz u kanal iz Toronskog zaliva

Kanal je naziv dobio po obližnjoj antičkoj grčkoj koloniji Potideji, koja je potom promenila naziv u Kasandrija, a danas nosi naziv Nea Potideja.[1]

Tačan datum izgradnje kanala nije poznat,[2] tako da se prema ovim izvorima može odrediti od kada je kanal u funkciji:

  • Strabon antički pisca, rođenog oko 64. p. n. e. u njegovoj geografiji navodi da je kanal postojao u 1. veku p. n .e.[3][1]
  • Herodot, opisuje Kserkes kanal, ali ne pominje Potidejski kanal u 5. veku p. n. e.[4]
  • Tukidid opisuje značaj Potidej kanal u Peloponeskom ratu.[5]
  • Drugi izvori iz perioda do 4. veka p. e. nisu opisali postojanja kanala.[6]

Godine 1930, kanal je ponovo iskopan ali na drugom mestu, i imao je dužinu 1.250 m i širinu 40 m.

Prvi most preko kanala, povezao je poluostrvo Kasandra sa kopnom Halkidikija 1970. godine.

Položaj i karakteristike

uredi

Nalazi se na najužem severnom delu prevlake na prvom prstu Halkidikija - Kasandri, koja povezuje Solunski i Toronski zaliv u Egejskom moru. Udaljen je 50 km jugoistočno od Soluna i 30 km od aerodroma „Solun Makedonija“ (grč. Κρατικός Αερολιμένας Θεσσαλονίκης «Μακεδονία») u mestu Mikra i 30 km severno od Opštine Kasandrija.

Dugačak je 1.250 m, širok 40 m, sa prosečnom dubinom useka kanala od 4,5 m. Dubina kanala je promenjljiva veličina koja se kreće se od 3,5—5,5 m,[7] mada je tokom 1975. godine, minimalno izmerena dubina useka bila samo 2,8 m.[8]

 
 
Prokopavanjem kanala Potideja kod mesta Nea Potideja, najužeg dela poluostrva Kasandra, na kojem se dodiruju vode Termajskog ili Solunskog zaliv i Toronejskog zaliva, Kasandra je postala ostrvo

Počev od zapadnog ulaza u kanal, već na kratkoj udaljenosti od obalne linije, dubina morskog dna u kanalu doseže 35 m. U blizini istočnog ulaza, s druge strane, morsko dno je niže, ispod 5 m oko 2—3 km od obale, a zatim se spušta na dubinu od 38 m i dalje.[8]

Nivo vode u kanalu prolazi kroz ekskurzije od oko 25 cm, zbog efekta plimnih sila. Unutar njegovog korita može se uočiti i prisustvo vodenog toka, generisanog kombinovanim dejstvom vetra, plime i oseke, koji generišu transport vode na zapad (u Solunskom zalivu ) ili na istok (u zalivu Toroni). ). Protok tog toka varira od 18 do 35 m³ u sekundi.[7]

Namena

uredi

U davna vremena, kanal je bio veliko olakšanje za plovidbu, jer se nije moralo zaobilaziti poluostrva Kasandra, na primer, kada se brodom dolazilo iz Vizantije u Solun. U srednjem veku, a posebno u moderno doba, sa sve većom upotrebom brodova, značaj kanala je bio sve veći, jer je skraćivao vreme plovidbe i uštedu goriva.

Upotreba većih brodova na parni motorni pogon u novom veku smanjila je upotrebu kanala zbog njegovih ograničenih dimenzija.

U ovom trenutku, kanal Potidea uglavnom koriste lokalni i regionalni ribari za svoje male brodove, kratkog dometa, jer je upotreba kanala dozbvoljena samo za manje brodove, zbog ograničenih dimenzija kanala u smislu njegove širine i dubine gaza.

Galerija

uredi

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ a b Strabo (Hrsg. Horace Leonard Jones): The Geography of Strabo. Harvard University Press, Cambridge 1924
  2. ^ Jelavich, Barbara . History of the Balkans. Cambridge University Press. 1983.
  3. ^ Miloš Đurić, Istorija helenske književnosti, Beograd 2003, 735 sl.
  4. ^ * Elektronsko izdanje „Herodotove istorije“, 1. i 2. deo (jezik: srpski)
  5. ^ Tukidid, Peloponeski rat, Beograd 2010. (prevod Dušanka Obradović)
  6. ^ Ioakim A. Papangelos. Chalkidiki. Griechenland. 3. izdanje. Verlag Malliaris-Paidia, Thessalkoniki 1987.
  7. ^ a b Y. G. Savvidis, C. G. Koutitas, and Y. N. Krestenitis. Modelling the water mass exchange through navigational channels connecting adjacent coastal basins – application to the Channel of Potidea (North Aegean Sea). Annales Geophysicae (2005) 23: 231–238
  8. ^ a b Établissement Principal du Service Hydrogéographique et Océanographique de la Marine. Côte Est de Grèce. De Evvoïkós Kólpos (partie nord) à Kólpos Kaválas, 1:250.000. BP 30316 – 29603, Brest Cedex, 2005

Literatura

uredi
  • Halkidiki 1:150.000.. Road Editions, Athen. ISBN 978-960-8481-90-9.
  • P. Kanzler, Andreas Neumeier. Nord- und Mittelgriechenland. Michael Müller Verlag, Erlangen. 2007. ISBN 978-3-89953-297-5.
  • F. Papazoglou, Les Villes de Macédoine à l'époque romaine, Supplément du BCH 16, Athènes, 1988
  • D. Samsaris, La Colonie romaine de Cassandréa en Macédoine. Colonia Iulia Augusta Cassandrensis. Dodone 16(1), 1987, 353-437.
  • Strabo (Hrsg. Horace Leonard Jones): The Geography of Strabo. Harvard University Press, Cambridge 1924.
  • Ioakim A. Papangelos: Chalkidiki. Griechenland. 3. izdanje. Malliaris-Paidia, Thessaloniki. 1987. ISBN 978-0-86190-200-2..[4]
  • Établissement Principal du Service Hydrogéographique et Océanographique de la Marine. Côte Est de Grèce. De Evvoïkós Kólpos (partie nord) à Kólpos Kaválas. 1:250.000. BP 30316 – 29603, Brest Cedex 2005.
  • Klaus Bötig: Marco Polo Chalkidiki. Reisen mit Insider Tipps. 7. izdanje. MairDumont, Ostfildern. 2006. ISBN 978-3-8297-0116-7..

Spoljašnje veze

uredi
 
Potideja kanal na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Потидеја_канал&oldid=26978994”