Pojang
Pojang (kin: 鄱阳湖 / 鄱陽湖) je jezero na istoku Kine, koje leži uz reku Jangce u provinciji Đangsi, oko 250 km jugoistočno od grada Vuhan.[1] Nastaje na vlažnoj travnatoj ravnici na ušću pet reka, a na severu se uliva u reku Jangce kroz kratki tesnac između gradova Hukou i Duchang. Ima veliku hidrološki značaj kao regulator toka reke Jangce tokom kišne sezone. Pri velikom protoku voda iz reke Jangce uliva se u Pojang, što ublažava ekstreme i ograničava poplavu nizvodno od ušća. Procenjuje se da ima kapacitet jedne petine godišnjeg toka reke. Površina i vodostaj Pojanga zato znatno fluktuiraju na godišnjoj osnovi, obično pokrivajući oko 3500 km² i najveće je slatkovodno jezero u zemlji.[2] [3]
| Pojang jezero | |
|---|---|
 Jezero Pojang, satelitski snimak | |
| Koordinate | 29° 04′ 00″ S; 116° 23′ 00″ I / 29.0667° S; 116.3833° I |
| Tip | Veštačko jezero |
| Pritoke | 5 reka, prvenstveno Gan i Sju |
| Otoke | Jangce |
| Maks. dužina | 170 km (110 mi) km |
| Maks. širina | 17 km (11 mi) km |
| Površina | 3.210 km2 (1.240 sq mi)[1] km2 |
| Pros. dubina | 8,4 m (28 ft)[1] m |
| Maks. dubina | 25,1 m (82 ft)[1] m |
| Zapremina | 25,2 km3 (6,0 cu mi)[1] km3 |
| Dužina obale1 | 1.200 km (750 mi)[1] km |
| Nad. visina | 16,5 m (54 ft)[1] m |
  Pojang jezero | |
| Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi | |
| 1 Shore length is not a well-defined measure. | |
Zbog izgradnje brane Tri klisure[4][5][6] i regulacionog jezera uzvodno od ušća, primetna je drenaža ovog područja. U isto vreme, pritoke ispunjavaju bazen jezera velikim količinama [mulja] a, koje redovno uklanjaju da bi održale plovne puteve. U posebno suvom periodu u zimu 2012. godine, Pojang se gotovo potpuno osušio, pokrivajući tada samo oko 200 km², čineći ga praktično nemogućim za ribolov i vodni prevoz.[7]
Jezero je poznato i kao zimsko tlo ili zimsko boravište ptica selica ogromnog broja ptice koje borave u močvarnoj zemlji. Sveukupno je na području jezera zabeleženo više od 300 vrsta ptica, a posebno je važno za sibirske dizalice - skoro sva preostala populacija ove izuzetno ugrožene vrste prezimljuje ovde. Područje od 224 km² u severozapadnom delu jezera zaštićeno je kao rezervat prirode, koji je takođe proglašen močvarom od međunarodnog značaja prema Ramsarskoj konvenciji. [8]
Tokom zime, jezero postaje dom za mnoge migrirajuće sibirske ždralove, od kojih do 90% tamo zimuje.[9][10][11][12][13]
Formiranje uredi
Jezero Pojang se istorijski takođe nazivano jezero Pengli (彭蠡澤), mada to nije isto. Pre dinastije Han, Jangce je pratio severniji tok kroz današnje jezero Longan, dok je močvara Pengli formirala donji tok reke Gan.[14][15][16][17] Područje koje je sada jezero Pojang bilo je ravnica duž reke Gan. Oko 400. godine, reka Jangce je prešla na južniji tok, uzrokujući da se reka Gan povuče i formira jezero Pojang. Podrškom reke Gan su potopljeni okruzi Pojang i Hajhun, primoravajući masovnu migraciju u grad Vučeng u današnjem okrugu Jongsju. Vučeng je tako postao jedno od velikih drevnih opština u provinciji Đangsi. Ova migracija je stvorila frazu „Potapanje okruga Hajhuen je dovelo do nastanka grada Vučeng“ ().
Jezero Pojang dostiglo je najveću veličinu tokom dinastije Tang, kada je njegova površina dostigla 6.000 km2 (2.300 sq mi).
Ekološki problemi uredi
Gubitak divljih životinja uredi
Zabrana ribolova je na snazi od 2002. U januaru 2020. Kina je uvela 10-godišnji moratorijum na ribolov na 332 lokacije duž Jangcea, uključujući jezero Pojang, kako bi se zaštitio vodeni biodiverzitet.[18]
Godine 2007, izražena je bojazan da bi kineska besperajna pliskavica, lokalno poznata kao jiangdžu („rečna svinja“), koja je poreklom iz jezera zajedno sa drugim vodama kao što je jezero Dongting, mogla da prati baidžija, delfina reke Jangce, do izumiranja. Upućivani su pozivi da se preduzmu akcije za spasavanje pliskavica, kojih je ostalo oko 1.400, sa između 700 i 900 u Jangceu, a još oko 500 u jezerima Pojang i Dongting. Nivo populacije iz 2007. manji je od polovine nivoa iz 1997. godine, a veličina populacije opada po stopi od 7,3 procenta godišnje.
Iskopavanje peska je postalo oslonac lokalnog ekonomskog razvoja u poslednjih nekoliko godina i važan je izvor prihoda u regionu koji se graniči sa jezerom Pojang. Ali u isto vreme, projekti jaružanja velike gustine bili su glavni uzrok pomora lokalne populacije divljih životinja. Jaružanje čini vodu u jezeru mutnijom, te pliskavice ne mogu da vide koliko su nekada mogle i moraju da se oslone na svoje visoko razvijene sonarne sisteme da bi izbegle prepreke i tražile hranu. Veliki brodovi ulaze i izlaze iz jezera stopom od dva u minuti i tako velika gustina plovidbe znači da pliskavice teško mogu da čuju hranu, a takođe ne mogu slobodno da plivaju s jedne obale na drugu.[19]
Štaviše, očekuje se da će izgradnja brane na jezeru Pojang izazvati razorne efekte na preostale pliskavice.[20]
Skupljanje uredi
Zbog brane Tri klisure uzvodno na reci Jangce, jezero Pojang može sezonski da se smanji i presuši.
Godine 2012, jezero je skoro potpuno presušilo. Površina od 200 km2 (77 sq mi) zemlje je bila pod vodom u oktobru, dok je jezero normalno površine 3.500 km2 (1.400 sq mi) kada je puno. Pored brane Tri klisure, koja mora da skladišti vodu u svom rezervoaru da bi bila upotrebljiva zimi, za umanjenje jezera je okrivljena i suša.[7]
Lokalna vlada Đangsija je predložila izgradnju brane na jezeru Pojang da bi se održali nivoi vode u jezeru, izgradnjom brane preko veze između jezera i reke Jangce.[21][22] Čeka se procena uticaja na životnu sredinu. Naučnici, kao i ekološke grupe, kao što je Svetski fond za prirodu, kritikovali su predlog, tvrdeći da će veštački inženjering nivoa vode u jezeru negativno uticati na raznovrsnost divljih životinja.[23]
U istoriji uredi
Tu se 1363. godine odigrala Bitka kod jezera Pojang.[24][25][26][27] Za tu bitku se tvrdi da je jedna najvećih pomorskih bitki u istoriji.[28]
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e „Poyang Lake”. World Lake Database. International Lake Environment Committee Foundation. 1999. Arhivirano iz originala 08. 07. 2018. g. Pristupljeno 6. 1. 2017.
- ^ Zhang Linus T., Yang Xiaoliu, Chinese Lakes Bengtsson Lars Herschy Reginald W. Fairbridge Rhodes W. Encyclopedia of Lakes and Reservoirs [1] 2012 Springer Science+Business Media, isbn=978-1-4020-5616-1 s =156–160
- ^ [2] Lake Poyang Enciklopedija Britannica
- ^ Ma, Yue (26. 11. 2010). „Three Gorges Dam”. large.stanford.edu. Stanford University. Arhivirano iz originala 11. 4. 2016. g. Pristupljeno 13. 2. 2016.
- ^ „Three Gorges Dam Hydro Electric Power Plant, China”. Power Technology. 21. 2. 2020. Arhivirano iz originala 28. 5. 2018. g. Pristupljeno 27. 5. 2018.
- ^ „Three Gorges Project” (PDF). chincold.org.cn. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 3. 2014. g. Pristupljeno 1. 1. 2015.
- ^ a b Thibault, Harold (2012-01-31). „China's largest freshwater lake dries up”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2016-11-09.
- ^ [3] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. januar 2018) The Introduction of Jiangxi Poyang Lake National Nature Reserve, Global Nature Fund
- ^ BirdLife International (2018). „Leucogeranus leucogeranus”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2018: e.T22692053A134180990. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22692053A134180990.en
. Pristupljeno 11. 11. 2021.
- ^ „Appendices | CITES”. cites.org. Pristupljeno 2022-01-14.
- ^ Peters, James Lee, ur. (1934). Check-list of Birds of the World. 2. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. str. 153.
- ^ Pallas, Peter Simon (1773). Reise durch verschiedene Provinzen des Russischen Reichs (na jeziku: nemački). 2. St. Petersburg: Academie der Wissenschaften. str. 714.
- ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 224. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ 龙感湖管理区（农场 [Longganhu Administrative District (Farm)] (na jeziku: kineski). XZQH. 8. 8. 2014. Pristupljeno 15. 1. 2018. „"1955年，中央长江水利规划办公室正式下文，将龙湖、感湖合并称为“龙感湖”。"”
- ^ Sumin, Wang; Hongshen, Dou (1998). Lakes in China. Beijing: Science Press. str. 235. ISBN 7-03-006706-1.
- ^ 湖北龙感湖国家级自然保护区简介. Wetlands China. Pristupljeno 2018-10-27. „湖北龙感湖国家级自然保护区地处长江中下游的湖北黄梅县境内，南与江西省著名的庐山风景名胜区隔长江相望，东与安徽省安庆沿江湿地相连，地理座标为东经115°56′~116°07′，北纬29°49′~30°04′之间，2009年9月18日，经国务院办公厅国办发[2009]54号文批准成立国家级自然保护区，总面积为22322h㎡,是由湖泊、滩涂、草甸等组成的以生物多样性和内陆水域生态系统为主要保护对象的湿地类型自然保护区，是我国众多淡水湖泊中保持最为完好的重要湖泊湿地之一。”
- ^ http://www.ndrc.gov.cn/zcfb/zcfbtz/201504/t20150416_688229.html Arhivirano 2015-12-08 na sajtu Wayback Machine page 26 水产品基地：{...} 龙感湖。pdf also at https://commons.wikimedia.org/wiki/File:长江中游城市群发展规划.pdf
- ^ „China starts 10-year fishing ban on Yangtze River - Xinhua | English.news.cn”. www.xinhuanet.com. Arhivirano iz originala 2. 1. 2020. g. Pristupljeno 2021-04-22.
- ^ Kejia Z. (2007). Poyang Lake saving the finless porpoise. Chinadialogue.net. Retrieved on 28 September 2017
- ^ Chen, S. (24. 9. 2017). „Water scheme threatens Yangtze River porpoises with extinction, scientist warns”. South China Morning Post. Pristupljeno 29. 12. 2018.
- ^ „China alters controversial Poyang dam plan”. Xinhua. 6. 2. 2012. Pristupljeno 29. 6. 2014.
- ^ Chen S.. 2017. Water scheme threatens Yangtze River porpoises with extinction, scientist warns. South China Morning Post. Retrieved on September 28, 2017
- ^ Ives, Mike (29. 12. 2016). „As China's Largest Freshwater Lake Shrinks, a Solution Faces Criticism”. The New York Times. Pristupljeno 29. 12. 2016.
- ^ Dreyer, Edward L., 'The Poyang Campaign of 1363: Inland Naval Warfare in the Founding of the Ming Dynasty,' in Kierman, Frank A., and Fairbank, John K. (eds.), Chinese Ways in Warfare (Cambridge, MA., Harvard University Press, 1974).
- ^ Turnbull, Stephen, 'Fighting Ships of the Far East (1): China and Southeast Asia 202 BC – AD 1419.'. . Oxford: Osprey Publishing. 2002..
- ^ Twitchett, Denis (1998), The Cambridge History of China Volume 7 The Ming Dynasty, 1368–1644, Part I, Cambridge University Press
- ^ Wakeman, Frederic, Jr., 'Voyages', American Historical Review, Vol. 98, No. 1 (Feb., 1993), pp. 1–17.
- ^ Andrade 2016, str. 59.
Literatura uredi
- Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 224. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- Ding, Duowen; Tan, Xueqing (2011). „Numerical Simulation of the Effects of the Urbanization on the Poyang Wetland”. Ur.: Kenneth W. Potter, Donald K. Frevert. Watershed Management 2010. American Society of Civil Engineers. str. 444. ISBN 978-0-7844-1143-8.
- „Poyanghu”. Ramsar Sites Information Service. Pristupljeno 25. 4. 2018.
- Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0691135977.
- Hok-lam Chan, 'The Rise of Ming T'ai-tsu (1368–98): Facts and Fictions in Early Ming Official Historiography', Journal of the American Oriental Society, Vol. 95, No. 4 (Oct. – Dec., 1975), p. 703, quoting TTSL, 13/165, abbreviation for (Ming) T'ai-tsu shih-lu (1418), ed. Yao Kuang-hsiao (1335–1418) et al., 257 chüan. Academia Sinica, Taipei 1962. (1.1.1.).【陳，Ming T'aitsu refers to 明太祖】
- Dreyer, Edward L., 'The Poyang Campaign of 1363: Inland Naval Warfare in the Founding of the Ming Dynasty,' in Kierman, Frank A., and Fairbank, John K. (eds.), Chinese Ways in Warfare (Cambridge, MA., Harvard University Press, 1974).
- Turnbull, Stephen, 'Fighting Ships of the Far East (1): China and Southeast Asia 202 BC – AD 1419.'. . Oxford: Osprey Publishing. 2002..
- Twitchett, Denis (1998), The Cambridge History of China Volume 7 The Ming Dynasty, 1368–1644, Part I, Cambridge University Press
- Wakeman, Frederic, Jr., 'Voyages', American Historical Review, Vol. 98, No. 1 (Feb., 1993), pp. 1–17.
- Ehrlich, Robert (2013). Renewable Energy: A First Course. CRC Press. str. 219. ISBN 978-1-4665-9944-4 — preko Google Books.
- 三峡工程2018年发电量、过闸货运量刷新历史纪录 [The Three Gorges Project's 2018 power generation and cargo volume through the gate set new historical records]. news.china.com.cn (na jeziku: kineski). China News Service. 10. 1. 2019. Arhivirano iz originala 10. 1. 2019. g.
- Kirong, Nephele (2. 1. 2021). „China's Three Gorges Dam sets world hydropower production record – China Daily”. spglobal.com. Arhivirano iz originala 24. 6. 2021. g.
- „Itaipu Ends 2016 with a Historic Production of 103.09 Million MWh”. Itaipu Bunacional. 3. 1. 2017. Arhivirano iz originala 17. 3. 2017. g. Pristupljeno 16. 3. 2017.
