Praga E-41

Praga E-41
	Avion Praga E-41
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1931.
Uveden u upotrebu	1932
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Praga (Praga)
Broj primeraka	43
Dužina	7,72
Razmah krila	11,15
Visina	3,05
Površina krila	29,40
Prazan	1.027
Normalna poletna	1.370
Klipno-elisni motor	1 х Škoda HS 8Fb
Snaga	1 x 228 kW
Brzina krstarenja	220 km/h
Maks. brzina na Hopt	180 km/h
Dolet	650 km
Plafon leta	4.800 m
Brzina penjanja	214 m/min

Praga E-41 (češ. Praga E-41) (alias Praga BH-41) je čehoslovački školski, dvosedi, jednomotorni dvokrilac. Proizvodila ga je firma Praga, prvi let aviona je izvršen 1931. godine.

Projektovanje i razvoj uredi

Projektanti aviona Praga BH-44 inž.P.Beneš(l) i inž.M.Hajn(d)

Crtež aviona Praga E-41 u tri projekcije

Avion Praga E-41 pogled spreda

Aviona Praga E-41 pogled odpozadi

Motor Škoda HS 8Fb aviona Praga E-41

Ministarstvo narodne odbrane Čehoslovačke (MNO) je 1930. godine imalo na raspolaganju veliki broj licencnih motora Hispano-Suiza 8Fb od 300 KS, koje je proizvela Škoda. Da bi iskoristila te motore, zatražilo je od proizvođača aviona da naprave trenažni avion za nastavak obuke (prelaznu obuku sa osnovne obuke ka letu na operativnim vojnim avionima) koji bi nosio ovaj motor. Na taj zahtev su se odazvale firme Letov, Aero i ČKD Praga.

Projektantski tandem ČKD Praga inženjeri Pavel Beneš i Miroslav Hajn projektovali su avion koji je nosio radnu oznaku Praga BH-41 a ČKD Praga je napravila jedan prototip. Bio je to robustan, jednomotorni, dvosedi, dvokrilac mešovite konstrukcije. Ovom avionu su na takmičenju MNO konkurenti bili avioni: Letov Š-25 i Aero A-46.

Na paralelnom testiranju koja su počela 15. septembra 1931. godine, avion Praga BH-41 je dobio najvišu ocenu i vojnu oznaku E-41, a MNO ga je odobrio za serijsku proizvodnju i naručio 43 aviona od firme Letov (državno preduzeće). Proizvodnja ovog aviona je trajala tokom 1931-1932. godine i tokom te proizvodnje utrošeni su svi motori Škoda HS-8Fb. MNO je pokazao interesovanje za dalje isporuke, pa je bilo neophodno izabrati odgovarajuću zamenu motora.

Pokušalo se sa motorom Zbrojovka ZOD-260, taj prototip je bio označen kao E-141 i ocenjen je kao neuspešan. Inž. Jaroslav Šlehta je napravio projekt uspešnog aviona sa motorom Walter Pollux II koji je dobio oznaku E-241 i proizvodio se tokom 1936-1937. godine.

Tehnički opis uredi

Trupje mešovite konstrukcije kombinacija čeličnih cevi i drveta, obložen aluminijumskim limom, šperpločom a delom i platnom, pravougaonog poprečnog preseka sa blago zaobljenom gornjom stranicom trupa. Prednja strana kljuna do krila, poklopac i obloga motora su bili od aluminijumskog lima, gornja strana trupa je od šperploče a ostatak trupa je obložen impregniranim platnom. Na poklopacu motora sa svake strane je bilo po četiri otvora za izduvne cevi motora. Konstrukcija trupa je bila klasična prostorna rešetka čija su polja ukrućena žičanim dijagonalama. U trupu su se nalazila dva otvorena kokpita u tandem rasporedu (jedan iza drugog) za pilota i instruktora koji su bili zaštićeni vetrobranskim staklom. Avion je bio opremljen duplim komandama. Obod kokpita je bio tapaciran kožom.

Pogonska grupa Vazduhoplov je bio opremljen tečnošću hlađenim motorom Škoda HS-8Fb (Hispano -Suiza HS-8Fb) 8-mo cilindrični sa V rasporedom cilindara, koji je pokretao dvokraki, drveni propeler sa fiksnim korakom. Glavni rezervoar za gorivo nalazio se ispod pilotskih sedišta na dnu aviona a na spoju gornjih krila nalazio se dodarni rezervoar.

Krila Avion Praga E-41 je dvokrilac mešovite konstrukcije. Gornje krilo mu je dvodelno pravougaonog oblika sa polukružnim završetkom i male debljine. Konstrukcija krila je drvena sa dve ramenjače i rebrima a presvučena su impregniranim platnom. Gornje krilo je manjeg razmaha od donjeg. Polukrila (levo i desno) su spojena sa metalnim rezervoarom koji je baldahinom pričvršćen za trup aviona. Donje krilo je iste konstrukcije kao i gornje i ima pozitivan diedar. Krila su međusobno povezana sa po parom upornicama sa svake strane od metala aerodinamički oblikovanih u obliku ćiriličnog slova И i žičanim zatezačima unakrsno postavljenih. Eleroni se nalaze i na gornjim i donjim krilima, međusobno povezana krutom vezom. Konstrukcija im je drvena, obloga je od platna. Upravljanje eleronima je pomoću sajli za upravljanje.

Repne površine Avion ima dva horizontalna i jedan vertikalni stabilizator na koje su prikačena kormila dubine i pravca. Svi elementi repa aviona imaju drvenu konstrukciju. Nepokretni delovi repa (stabilizatori) su obloženi šperpločom a pokretni (kormila) imaju oblogu od impregniranog platna. Horizontalni stabilizatori su sa donje strane kosim upornicama bili oslonjeni na donji deo trupa a sa gornje strane žičanim zatezačima bili vezani za vertikalni stabilizator.

Stajni trap je fiksan napravljen od zavarenih čeličnih cevi. Točkovi su bili velikog prečnika sa gumama visokoh pritiska, nezavisni jedan od drugog, za trup su vezani trouglastom viljuškom i vertikalnim nosačem u koji su ugrađeni amortizeri. Razmah između točkova je priličan što obezbeđuje avionu veću stabilnost prilikom rulanja po neravnom terenu kao i pri poletanju i sletanju. Ispod repa se nalazi elastična drljača.

Verzije uredi

E-41 - Originalna verzija sa motorom Škoda HS-300 proizvodnja iz 1931-1932. god.
E-141 - Prototip sa 9-to cilindričnim dizel radijalnim motorom Zbrojevka ZOD-260, proizvodnja 1936.
E-241 - Verzija sa motorom Walter Pollux II 9-to cilindrični radijalni benzinac, proizvodnja 1936-1937.
E-341 - Projekt verzije sa 9-to cilindrični radijalnim motorom Avia Rk-17, nerealizovan.

Operativno korišćenje uredi

Sve veće mase ovog aviona su bile koncentrisane oko centra gravitacije, čime je postigla velika okretnost. Visok faktor sigurnosti i odgovarajuće letne karakteristike omogućili su izvođenje svih akrobacija čak i sa punom posadom od dva pilota. Aviona E-41 ne da je samo osigurao odgovarajući kontinuitet obuke pilota početnika nego je poslužio kao odličan avion za trenažu aktivnih pilota. Avioni E-41 i E-241 su se dokazali u čehoslovačkom ratnom vazduhoplovstvu. Korišćeni su u trenažnim eskadrilama svih avijacijskih pukova, kao i u Vojnoj vazduhoplovnoj akademiji od 1931. do marta 1939. Nakon raspada Čehoslovačke, tri E-41 (i 14 E-241) ostala su u Slovačkom vazduhoplovstvu.

Zemlje koje su koristile avion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

Literatura uredi

Václav Němeček: Československá letadla. Naše Vojsko, Prag 1968,
FIDLER, J. SLUKA, V. Encyklopedie branné moci Republiky československé 1920-38, Libri 2006. ISBN 80-7277-256-2.
KRUMBACH, Jan. Československá křídla, Letectví a kosmonautika, 1975, č. 15