Википедија

Praterštern

Бечки трг са железничком/метро станицом

Praterštern (nem. Praterstern; u prevodu "Zvezda Pratera") je glavni trg u drugom bečkom okrugu Leopoldštat. Na trgu se nalazi spomenik admiralu Vilhelmu fon Tegethofu. Na Prateršternu se nalazi jedna od glavnih bečkih železničkih stanica, koju dnevno koristi 110.000 putnika.[1] Ispod železničke stanice je U-Ban stanica, gde staju linije U1 i U2 Bečkog metroa. Na železničkim peronima staju i kompozicije Bečkog Šnelbana na linijama S1, S2, S3, S4 i S7. Trg Praterštern i žeznička/metro stanica nalaze se jako blizu parka Prater i svetski poznate atrakcije Bečkog točka (nem. Wiener Riesenrad).

Praterštern
Železnička stanica na trgu Praterštern (2010)
Zemlja  Austrija
Mesto  Beč
Adresa Leopoldštat
Koordinate 48° 13′ 5″ N 16° 23′ 31″ E / 48.21806° S; 16.39194° I / 48.21806; 16.39194
Struktura nadzemna i podzemna
Perona 2
Koloseka 4
Otvorena 1959
Dograđena 2004-2008
Vlasnik Austrijske savezne železnice
Bivši naziv Bahnhof Wien Nord
Putnika godišnje 40 miliona

Istorija

uredi

Prva stanica izgrađena je prilikom izgradnje Severne pruge. Stanica je otvorena 6. januara 1838. kao Nordbanhof - Carska i Kraljevska severna železnička stanica (nem. k.k. Nordbahnhof). Zbog naglog porasta broja putnika, stanica je vrlo brzo postala mala i morala je da se dogradi.

 
Stari Nordbanhof 1908

Između 1858. i 1865. godine izgrađena je stanična zgrada u okolini Prateršterna. Kao i sve druge stanice u Beču u to vreme, Severna stanica je bila planirana da bude izložbena zgrada. Za planiranje zgrade angažovano je nekoliko arhitekata, unutrašnje uređenje radili su vajari i freskoslikari. Stanica je otvorena 15. novembra 1865. godine. U vreme Austrougarske, stanica je bila jedna od najznačajnijih stanica u Evropi, povezujući Beč sa Brnom, Pragom i Varšavom. Za mnoge imigrante to su bila vrata Beča. Železnički saobraćaj ka Nemačkoj i njenim morskim lukama prolazio je kroz obližnji Nordvestbanhof (nem. Nordwestbahnhof - Severozapadna železnička stanica), koji je otvoren 1872. godine.

Tokom Drugog svetskog rata, stanica je bila teško oštećena u američkom bombardovanju pa je prestala da se koristi i posle nekoliko godina je srušena. Nova zgrada je izgrađena i otvorena je 1. juna 1959. pod imenom Banhof Praterštern (nem. Bahnhof Praterstern). 1. septembra 1975. stanica je preimenovana u Vin Nord (nem. Wien Nord - Beč sever).

 
Peroni za Šnelban i ostale železničke kompozicije

Austrijske savezne železnice su 1997. godine pokrenule inicijativu za renoviranje pruga i stanica širom zemlje, pa je odlučeno da se ova stanica u potpunosti obnovi po projektu arhitekte Alberta Vimera. Rekonstrukcija je započeta 2004. godine. Na nivou perona, nova stanica je završena u aprilu 2007. a kompletna rekonstrukcija je završena u aprilu 2008.[2] Stanica je dobila nove providne krovove, kao i poboljšane prilaze peronima metroa i stajalištima tramvaja i autobusa. Stanica je preimenovana u Beč Praterštern (nem. Wien Praterstern) sa uvođenjem novog reda vožnje u decembru 2006.


Galerija slika trga Ptraterštern

uredi
  •  
    Pogled prema severu
  •  
    Spomenik Tegethofu
  •  
    Podnožje spomenika Tegethofu
  •  
    Praterštern na mapi Beča
  •  
    Mapa sa šemom saobraćajnica

Saobraćaj

uredi

Nova stanica nudi 6.000 m² prostora za privredna i uslužna preduzeća. Platforme su podignute na 55 cm iznad pruga kako bi se olakšalo ukrcavanje i iskrcavanje putnika. Na železničkim peronima staju liniju vozova R (Reginalni vozovi) i REX (Regionalni ekspres vozovi) koji seobraćaju na relacijama Pajerbah-Rajhenau, Breclav, Znojmo i Viner Nojštat. Uz regionalne vozove na peronima staju i kompozicije Bečkoj Šnelbana. Stanice bečkog metroa U1 i U2 nalaze se u podzemnim nivoima.

Linije Bečke prigradske železnice (Šnelbana)

uredi
Spisak linija Bečkog Šnelbana koje staju na železničkoj stanici Praterštern (stanje 2022. godine)
Linija Trasa linije
  Majdling – Maclainsdorfer plac – Hauptbanhof – Četvrt Belvedere – Renveg – Vin Mite – Praterštern – Trajzengase – Handelskaj – Floridsdorf – Genserndorf – Marčeg
  Medling – Majdling – Maclainsdorfer plac – Hauptbanhof – Četvrt Belvedere – Renveg – Vin Mite – Praterštern – Trajzengase – Handelskaj – Floridsdorf – Volkersdorf – Mistelbah
  Viner Nojštat – Baden – Majdling – Maclainsdorfer plac – Hauptbanhof – Četvrt Belvedere – Renveg – Vin Mite – Praterštern – Trajzengase – Handelskaj – Floridsdorf – Štokerau – Hollabrun
  Viner Nojštat – Baden – Majdling – Maclainsdorfer plac – Hauptbanhof – Četvrt Belvedere – Renveg – Vin Mite – Praterštern – Trajzengase – Handelskaj – Floridsdorf – Štokerau – Holabrun – Absdorf – Hipersdorf (– Tuln – Tulnerfeld)
  (La na Caji) – Mistelbah –Volkersdorf – Floridsdorf – Handelskaj – Trajzengase – Praterštern – Vin Mite – Renveg – St. Marks – Gajzelbergštrase – Središnje bečko groblje – Kajzereberzdorf – Švehat – Mansvert –Aerodrom – Fišamend ...

Lokalni gradski prevoz

uredi

Stanicu Praterštern opslužuju sledeće službe gradskog prevoza:

  • Tramvaj: Linije 0 i 5
  • Autobus: 5B, 80A, 82A
  • Noćna autobuska linija: N25, N81

Galerija slika železničke stanice Praterštern

uredi
  •  
    Prilaz glavnom ulazu sa nivoa ulice
  •  
    Južni prilaz stanici
  •  
    Stanica gradskih autobuskih linija
  •  
    Tramvaji na liniji broj 5
  •  
    Regionalni voz na peronu

Galerija slika metro stanice Praterštern

uredi
  •  
    Metro stanica na liniji U1
  •  
    Šema stanica metro linije U1
  •  
    Metro stanica na liniji U2
  •  
    Šema stanica metro linije U2
  •  
    Ulazak u metro stanicu Praterštern

Rekonstrukcija teretne železničke stanice i koloseka

uredi

Zato što više nije bila potrebna Austrijskim saveznim železnicama, nekadašnja teretna stanica je transformisana u novi gradski kvart. Deo duž Lasalesštrase je rekonstruisan još 1990-ih, skoro u potpunosti kao poslovne zgrade. Od Lasalesštrase prema zapadu izgrađeni su brojni objekti za stanovanje uz prateću infrastrukturu, sa preko 10.000 stanova i 20.000 radnih mesta.[3]

Dodatna literatura

uredi
  • Franz Haas: Der Wiener Nordbahnhof. Sutton Verlag, Erfurt (2006) ISBN 3-86680-036-3.
  • Alfred Horn: Eisenbahn-Bilderalbum. Band 6: Die Zeit von 1945 bis 1955. Wiederaufbau, Besatzungszeit, Fremd- und Beutelokomotiven, Privat-, Lokal- und Werksbahnen. Bohmann, Wien (2002) ISBN 3-901983-15-5.
  • Wolfgang Kos, Günter Dinhobl (Hrsg.): Großer Bahnhof. Wien und die weite Welt. Czernin, Wien (2006) ISBN 3-7076-0212-5 (Sonderausstellung des Wien-Museums 332), (Ausstellungskatalog, Wien, Wien-Museum, 28. September 2006 – 25. Februar 2007).
  • Manfred Schenekel: Versuch einer Sozialgeschichte des Wiener Nordbahnhofes in den Jahren 1938- 1945. Univ. Dipl. Arb. Wien 1993.
  • Der Nordbahnhof in Wien. In: Die Gartenlaube. Heft 22, 1867, S. 341–343

Izvori

uredi
  1. ^ „Praterstern - 1020 Wien Leopoldstadt”. www.gaube.at. Arhivirano iz originala 07. 07. 2022. g. Pristupljeno 2022-09-30. 
  2. ^ Wield Nord rebuild completed Today's Railways Europe issue 150 June 2008 page 8
  3. ^ „Wohnen und Arbeiten am Nordbahnhof”. Stadtplanung Wien - Stadt Wien (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-09-30. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пратерштерн&oldid=27867952”