Википедија

Predaja

Predaja, u vojnom smislu, je prepuštanje kontrole nad teritorijom, borcima, utvrđenjima, brodovima ili naoružanjem drugoj sili. Predaja može biti postignuta mirnim putem ili može biti rezultat poraza u borbi. Suverena država može se predati nakon poraza u ratu, obično potpisivanjem mirovnog sporazuma ili sporazuma o kapitulaciji. Predaja na bojnom polju, bilo od strane pojedinaca ili po nalogu oficira, obično dovodi do toga da oni koji se predaju postaju ratni zarobljenici.

Kuća Nasrida se predaje Španiji: Boabdil daje ključ od Granade Ferdinandu i Izabeli.
Predaja lorda Kornvolisa od Džona Trumbula, koji prikazuje Britance kako se predaju francuskim (levo) i američkim (desno) trupama. Ulje na platnu, 1820
Predstavnici na brodu USS Missouri za vreme bezuslovne predaje Japana na kraju Drugog svetskog rata
general-potpukovnik A. A. K Nijazi potpisuje pakistanski instrument o predaji u Daki 16. decembra 1971., nakon pobede Indije u indo-pakistanskom ratu 1971.

Bela zastava uredi

 
Savezničke trupe se predaju japanskim trupama u Singapuru tokom Drugog svetskog rata.

Bela zastava ili maramica se često koriste kao signal želje za predajom, ali u međunarodnom pravu to jednostavno predstavlja želju za pregovaranjem koja može, ali ne mora da rezultira formalnom predajom.[1] Obično predaja uključuje predaju oružja; komandant jedinice koja se predaje simbolično nudi svoj mač pobedničkom komandantu. Pojedinačni borci mogu naznačiti predaju odbacivanjem oružja i podizanjem praznih i otvorenih ruku iznad glave; komandant tenka koji se predaje treba da usmeri kupolu tenka dalje od protivničkih boraca.[traži se izvor] Zastave se spuštaju ili uvijaju.[2]

Proces uredi

Kada se strane saglase sa uslovima, predaja može biti uslovna; odnosno strana koja se predaje pristaje da se pokori tek nakon što pobednik da određena obećanja. Vođe grupe koja se predaje pregovaraju o privilegijama ili nadoknadi za vreme, troškove i gubitak života koje je pobednik spasio zaustavljanjem otpora.[1]

Alternativno, u bezuslovnoj predaji, pobednik ne obećava tretman, već jednostrano definiše tretman pobeđene strane.[3] Rani primer vojne predaje je poraz Kartagine od strane Rimskog carstva na kraju Drugog punskog rata. [3] Vremenom su se za takvu situaciju razvili opšteprihvaćeni zakoni i običaji ratovanja, od kojih je većina sadržana u Haškoj konvenciji iz 1907. i Ženevskim konvencijama.[4] Normalno, zaraćena strana će pristati na bezuslovnu predaju samo ako je potpuno nesposobna da nastavi neprijateljstva. Tradicionalno, ceremoniju predaje pratile su ratne počasti.[5]

Treća Ženevska konvencija kaže da ratne zarobljenike ne treba maltretirati ili zlostavljati.[6] Politika američke vojske, na primer, zahteva da osobe koje su se predale treba da budu obezbeđene i zaštićene tokom evakuacije sa bojnog polja.[7]

Iako nije formalni vojni zakon, Kodeks američkih borbenih snaga zabranjuje predaju osim ako „sva razumna sredstva otpora nisu iscrpljena i sigurna smrt je jedina alternativa“: Kodeks kaže: „Nikada se neću predati svojevoljno. Ako budem komandovao, nikada neću predati moje potčinjene dok još imaju sredstva za otpor.“[8]

Lažna predaja uredi

Lažna predaja je vrsta prevare u kontekstu rata. To je ratni zločin po Protokolu I Ženevske konvencije.[9] Lažna predaja se obično koristi da bi se neprijatelj izvukao iz zaklona i da bi se napao nespreman, ali se mogu koristiti u većim operacijama kao npr. tokom opsade. Lažne predaje se nalaze relativno često u istoriji. Jedan od najozloglašenijih primera bila je navodna lažna predaja britanskih trupa kod Kilmajkla tokom Irskog rata za nezavisnost.[10]

Vidi još uredi

  • Kapitulacija, sporazum u vreme rata za predaju neprijateljskoj oružanoj sili određene jedinice, grada ili teritorije.
  • Debellatio nastaje kada se rat završi zbog potpunog uništenja zaraćene države.
  • Neprihvatanje predaje je kada pobednik ne pokaže milostivost i odbije da poštedi živote pobeđenih kada se bezuslovno predaju. Prema ratnim zakonima, posebno je zabranjeno izjaviti da se zarobljenici ne prihvataju.
  • Bezuslovna predaja je predaja bez uslova, osim onih predviđenih međunarodnim pravom.

Izvori uredi

  1. ^ a b Francis Newton Souza (1982). The White Flag Revolution: A New Theory, a New Symbol, a New Force, a New Art. Mastermind Publications. str. 70. 
  2. ^ A Naval Encyclopedia. Philadelphia: L. R. Hamersly & Co. 1881. 
  3. ^ a b Michael Graham Fry; Erik Goldstein; Richard Langhorne (1. 12. 2002). Guide to International Relations and Diplomacy. A&C Black. str. 448—. ISBN 978-1-62356-603-6. 
  4. ^ The Program for Humanitarian Policy and Conflict Research at Harvard University, "IHL PRIMER SERIES | Issue #1" Accessed at „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2013-12-30. g. Pristupljeno 2013-12-29. 
  5. ^ Greenspan, Morris (1969). The Soldier's Guide to the Laws of War. Washington, DC: Public Affairs Press. str. 10. 
  6. ^ „Convention (III) relative to the Treatment of Prisoners of War. Geneva, 12 August 1949.”. International Committee of the Red Cross. Pristupljeno 7. 10. 2016. 
  7. ^ „FM 19-40 Enemy pisoners of war and civilian internees” (PDF). survivalebooks.com. Department of the Army. Pristupljeno 7. 10. 2016. 
  8. ^ „Code of Conduct for Members of the United States Armed Forces”. Air University. US Air Force. Arhivirano iz originala 02. 08. 2003. g. Pristupljeno 7. 10. 2016. 
  9. ^ „Protocol Additional to the Geneva Conventions of 12 August 1949, and relating to the Protection of Victims of International Armed Conflicts (Protocol I), 8 June 1977.”. International Committee of the Red Cross. Pristupljeno 7. 10. 2016. 
  10. ^ Tom Barry, Guerilla Days in Ireland, Anvil Books Ltd, FP 1949, 1981 ISBN 0-900068-57-4
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предаја&oldid=26981237”