Википедија

Pretvaranje reči

Pretvaranje reči ili konverzija je tvorbeni proces u gramatici kojim nastaju nove reči, istog oblika, ali različitih gramatičkih osobina. Pretvaranjem reči menja se vrsta reči: pridevi i glagoli postaju imenice, pridevi prelaze u priloge i slično.[1]

Konverzija se može posmatrati kao tip izvođenja reči, osim što se umesto klasičnog sufiksa koristi nulta morfema. Stoga se novodobijene lekseme mogu smatrati izvedenicama.

Tvorba reči konverzijom je jako zastupljena u romanskim jezicima, kao i u engleskom, dok je u srpskom jeziku ona nešto ređa pojava.

Konverzija u srpskom jeziku uredi

Konverzija se u srpskom jeziku ostvaruje pomoću dva glavna mehanizma: poimeničavanjem (supstantivizacijom) i popridevljavanjem (adjektivizacijom). Radni glagolski pridev, trpni glagolski pridev, glagolski prilog sadašnji i glagolski prilog prošli pretvaranjem postaju opisni pridevi u procesu popridevljavanja, dok pridevi i glagoli postaju imenice u procesu poimeničavanja.

Poimeničavanje uredi

Mehanizam poimeničavanja reči je jako rasprostranjen u francuskom jeziku, kao i u drugim romanskim jezicima. Dovoljno je je ispred gotovo bilo koje reči postaviti član i ona postaje imenica. Tako francuski glagol pouvoir = moći postaje imenica le pouvoir = moć, pridev portable = prenosiv dodavanjem određenog člana postaje imenica le portable = mobilni telefon, a da pritom nema nikakve promene, ni morfološke, ni prozodijske.

Istu pojavu srećemo u mnogim primerima engleskih reči, pa glagolu to call = pozvati odgovara imenica a call = poziv, itd.

U srpskom jeziku principom pretvaranja reči od prideva se mogu dobiti imenice. Opisni pridev dobro (jutro) konverzijom daje imenicu: poljoprivredno dobro. Na isti način, pridev mlada (žena) postaje imenica mlâda, tj. nevesta, dok pridev blago (čeljade) u srednjem rodu daje imenicu blago. Procesom pretvaranja nastale su i imenice koje označavaju određene države. U ovom slučaju, imenice su nastale pretvaranjem opisnih prideva: Francuska (od francuska država), Nemačka (od nemačka), Češka (od češka) itd.

Popridevljavanje uredi

Procesom pretvaranja reči nastaju mnogi opisni pridevi, najčešće od neličnih glagolskih oblika. Svi prelazni glagoli u srpskom jeziku upotrebljeni u obliku trpnog glagolskog prideva lako mogu postati opisni pridevi. Ovaj način stvaranja novih leksičkih jedinica je gotovo neograničen u srpskom jeziku.

Primeri:

  1. smeniti, tvorbena osnova – trpni glagolski pridev: smenjen-, izvedena reč – opisni pridev: smenjen.
  2. gledati, tvorbena osnova – trpni glagolski pridev: gledan, izvedena reč – opisni pridev: gledan.

Popridevljavanje se kod radnih glagolskih priloga vrši na isti način, s tim što je, za razliku od prethodnog slučaja, neophopdno da glagol koji je motivna reč bude neprelazan.

Primeri:

  1. zreti, tvorbena osnova – radni glagolski pridev: zrel-, izvedena reč – opisni pridev: zreo.
  2. glagol: poludeti, tvorbena osnova – radni glagolski pridev: poludel-, izvedena reč – opisni pridev: poludeo.

Pretvaranje glagolskih priloga u opisne prideve je relativno česta pojava u srpskom jeziku. Ipak, u savremenom jeziku, to je slučaj isključivo s glagolskim prilozima sadašnjim. Kao klasičan primer opisnog prideva nastalog od glagolskog priloga prošlog, gramatike navode najčešće primer prideva bivši, koji je nastalo od glagola biti (bivši premijer, bivša žena). Ovaj način pretvaranja reči se može još naći i u nekim arhaizmima, kao u primeru složenice sumasišavši, u značenju lud, mentalno oboleo, odnosno doslovno "onaj koji je sišao s uma".

Glagolski prilog sadašnji pruža daleko veći broj prideva nastalih popridevljavanjem: šiveći (šiveća mašina), predstojeći (predstojeći praznici), rastući (rastući troškovi), preteći (preteće pismo). Primeri:

  1. glagol: teći, tvorbena osnova – glagolski prilog sadašnji: tekuć-, izvedena reč – opisni pridev: tekući.
  2. glagol: pretiti, tvorbena osnova – glagolski prilog sadašnji: preteć-, izvedena reč – opisni pridev: preteći.

Reference uredi

  1. ^ Stanojčić, Ž. & Popović, Lj., Gramatika srpskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1989. ISBN 978-86-17-15123-0

Literatura uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Претварање_речи&oldid=26982077”