Википедија

Privremeni vaskularni pristup za hemodijalizu

Privremeni vaskularni pristup za hemodijalizu jedna je od metoda u nefrologiji koja se najčešće upotrebljava kod bolesnika koji imaju akutnu bubrežnu isnsuficijenciju, i za koje je predviđeno trajanje hemodijalize do šest meseci.[1][2][3][4]

Privremeni vaskularni pristup za hemodijalizu (interventna hirurgija)
Centralni endovenski kateter

Kod bolesnika kod kojih je dijagnostički dokazano postojanje terminalne faze bubrežne bolesti, (akutna ili hronična insuficijencija bubrega), najvažnije je obezbediti pristup krvotoku kako bi se nesmetano mogli sprovoditi postupci hemodijalize.[5] Metode pristupa krvotoku dele se na privremene i trajne.[6] Pristup krvotoku služi za prečišćavanje krvi bolesnika uz pomoć negativnog pritiska i krvne pumpe. Krv prolazi kroz odgovarajući dijalizator, uklanjaju se štetni produkti metabolizma i višak tečnosti, a zatim se prečišćena krv vraća u krvotok bolesnika. U toku postupka hemodijalize protok krvi treba da iznosi između 300—400 ml/min. Na opisani način obezbeđuje se kvalitetno snabdevanje bolesnika dijalizatom, a svako odstupanje ima negativne posledice za bolesnika na dijalizi.

Način izvođenja uredi

 
Plasman katetera za dijalizu u podključnu venu

Kod ove metode bolesniku se implantiraju netunelirani centralni endovenski kateteri, koji se postavljaju u velike vene (npr jugularnu - v. jugularis interna, podključnu - v. subclavia, butnu - v. femoralis). Kateter plasira lekar, uz asistenciju medicinske sestre/tehničara u aseptičnim uslovima, uz obaveznu primenu lokalne anestezije. Kateter se uvodi u krvni sud uz neprestanu ultrazvučnu kontrolu kako bi se izbegla punkcija pripadajuće arterije i kako bi se izbegle neželjene komplikacije.[7]

Kateteri mogu biti jednoluminalni, ređe dvoluminalni, različitih dužina (najčešće od 15—24 cm ), osim kod dece, kada je njihova dužina nešto kraća. Nakon implantacije katetera, „zlatni standard” nalaže da se obavezno obavi kontrolna rendgenski snimak grudnog koša kako bi se videla pozicija vrha katetera.

Ponekad se centralni venski kateter kao privremena metoda primenjuje kod bolesnika koji boluju od terminalne faze bubrežne insuficijencije, a izuzetno kod afunkcionalnosti nekog drugog trajnog vaskularnog pristupa.[8]

Vrste uredi

Privremeni pristup uredi

Centralni venski kateteri koji se koriste za privremeni pristup obično se koriste manje od 21 dana. Ove vrste katetera su obično manje veličine, postavljene direktno u venu i imaju dva ili tri lumena. Treći lumen je koristan za davanje tečnosti, antibiotika, lekova ili kontrasta bez potrebe za pronalaženjem drugih mesta za intravenski pristup. Ovaj tip katetera je koristan za brzo pokretanje venskog pristupa za pacijente sa akutnom bubrežnom insuficijencijom radi dijalize pre nego što se ubaci trajni kateter za dugotrajan pristup.[9]

Stalni pristup uredi

Lumeni ovog tipa katetera su veći, imaju manžetnu koja se plasira ispod kože dalje od mesta venske insercije sa samo dva lumena. Smer katetera ispod kože pomaže u sprečavanju unosa infekcije u krvotok, kao što se dešava kod privremenih katetera.[9]

Komplikacije uredi

Neki uobičajeni kvarovi katetera za dijalizu uključuju zgrušavanje, infekciju i savijanje. Jedna od najčešćih grešaka umetanja katetera za tunelsku hemodijalizu je neuspeh da se locira arterijski ekstremitet katetera medijalno i venski ud bočno. Ovo se mora uraditi, jer većina katetera ima memoriju u plastici, što će dovesti do toga da kateter pokuša da povrati svoj prirodni pravi oblik.

Ako je arterijski sud postavljen bočno, to će dovesti do toga da arterijski ulaz lebdi uz zid vene, ili čak uz ivicu ulaza u pretkomoru. Ovo ima isti efekat kao crevo usisivača kojim se usisava zavesa. Ovo dovodi do lošeg protoka krvi i može naterati osoblje na dijalizi da obrne protok, koristeći venski ekstremitet katetera kao arterijski. Ovo će dovesti do neefikasnije dijalize, jer će doći do mešanja krvi iz katetera (čišćenje iste krvi, ponovo).

Kateter za dijalizu mora imati infuziju od 30cc ili više da bi linija bila otvorena. Intravensku tečnosti od 30 ml na sat treba primeniti ako se koriste za infuziju.

Fistule protiv katetera uredi

Hirurški stvorene arteriovenske fistule su poželjnije u odnosu na katetere kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom,[10] jer je rizik od infekcija (npr endokarditis, bakteremija), hospitalizacije i smrti manji.[3][4]

Izvori uredi

  1. ^ Weijmer MA, ter Wee PM. Temporary Vascular Access for Hemodialysis reatment. In: Ronco C, Levin NW (eds). Hemodialysis Vascular Access and Peritoneal Dialysis Access. Contrib Nephrol. Basel, Karger, 2004;142: 94-111.
  2. ^ Huijbregts, H. J.; Blankestijn, P. J. (2006). „Dialysis access--guidelines for current practice”. European Journal of Vascular and Endovascular Surgery : The Official Journal of the European Society for Vascular Surgery. 31 (3): 284—287. PMID 16500586. S2CID 34907432. doi:10.1016/j.ejvs.2005.12.004. 
  3. ^ a b McGill, R. L.; Marcus, R. J.; Healy, D. A.; Brouwer, D. J.; Smith, B. C.; Sandroni, S. E. (2005). „AV fistula rates: Changing the culture of vascular access”. The Journal of Vascular Access. 6 (1): 13—17. PMID 16552677. S2CID 38406016. doi:10.1177/112972980500600104. 
  4. ^ a b Allon M, Daugirdas J, Depner TA, Greene T, Ornt D, Schwab SJ. Effect of change in vascular access on patient mortality in hemodialysis patients. Am J Kidney Dis. 2006 Mar;47(3):469-77
  5. ^ Ortega T, Ortega F, Diaz-Corte C, Rebollo P, Ma Baltar J, Alvarez-Grande J. The timely construction of arteriovenous fistula: a key to reducing morbidity and mortality and to improving cost management. Nephrol Dial Transplant 2005;20:598-603.
  6. ^ NKF-K/DOQUI Clinical Practice Qudelines for Vascular Access: Update 2000. Am J Kidney Dis 2001;37:137-81.
  7. ^ Ash SR. The evolution and function of central venous catethers for dialysis. Semin Dial 2001;14:416-24.
  8. ^ Mickley V. Central venous catheters: Many questions, few answers. Nephrol Dial Transplant 2002;17:1368-73
  9. ^ a b Bream, Peter (2016-03-22). „Update on Insertion and Complications of Central Venous Catheters for Hemodialysis”. Seminars in Interventional Radiology (na jeziku: engleski). 33 (01): 031—038. ISSN 0739-9529. doi:10.1055/s-0036-1572547. 
  10. ^ Huijbregts, H.J.T.A.M.; Blankestijn, P.J. (2006). „Dialysis Access—Guidelines for Current Practice”. European Journal of Vascular and Endovascular Surgery (na jeziku: engleski). 31 (3): 284—287. doi:10.1016/j.ejvs.2005.12.004. 

Litertura uredi

  • Weijmer MA, ter Wee PM. Temporary Vascular Access for Hemodialysis reatment. In: Ronco C, Levin NW (eds). Hemodialysis Vascular Access and Peritoneal Dialysis Access. Contrib Nephrol. Basel, Karger, 2004;142: 94-111

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привремени_васкуларни_приступ_за_хемодијализу&oldid=27441773”