Принцеза на зрну грашка
Princeza na zrnu graška (dan. Prinsessen paa Ærten) [1] je bajka danskog pisca Hansa Kristijana Andersena o mladoj ženi čiji se kraljevski identitet utvrđuje testom. Andersen je priču prvi put objavio 8. maja 1835. godine u Kopenhagenu.
| Princeza na zrnu graška | |
|---|---|
.png) | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Hans Kristijan Andersen |
| Zemlja | Danska |
| Jezik | danski |
| Žanr / vrsta dela | bajka |
| Izdavanje | |
| Datum | 8. maj 1835. |
Andersen je priču čuo kao dete, čije je poreklo verovatno iz narodnog stvaralaštva Švedske, jer je priča nepoznata u danskoj usmenoj tradiciji.[1] Danska kritika nije dobro prihvatila ni „Princezu na zrnu graška“, a ni ostale Andersenove priče iz 1835. godine, jer im se nije dopao njihov ležeran stil i nedostatak morala.[2]
Priča je klasifikovana u Arni-Tompson-Uterovom indeksu narodnih priča kao ATU 704.[3]
Radnja uredi
Priča govori o princu koji želi da se oženi princezom, ali pravom. Imao je poteškoća u pronalaženju odgovarjuće žene, jer mu je uvek nešto smetalo kod onih koje upoznaje i nije mogao biti siguran da li su one prave princeze jer su imale loše manire za stolom ili jednostavno nisu njegov tip.
Jedne olujne noći mlada, pokisla devojka je zatražila utočište u prinčevom zamku. Tvrdila je da je prava princeza, pa je prinčeva majka odlučila da je testira. Stavila joj je zrno graška u krevet, i prekrila ga ogromnim dušecima i 20 perina.
Ujutro, gošća kaže svojim domaćinima da je provela neprospavanu noć, budna zbog nečega tvrdog u krevetu za šta je sigurna da joj je napravilo modrice. Uz dokaz o modricama leđa, princeza prolazi test čemu se princ veoma obraduje. Nije mogao da veruje da je pronašao svoju pravu princezu. Jer, samo bi prava princeza bila tako osetljiva da oseti zrno graška kroz toliko dušeka. Princ i devojka su se potom venčali. Priča se završava odnošenjem graška u muzej, gde se i danas može videti, osim ako ga neko nije ukrao ili odneo.[4]
Izvori uredi
U predgovoru drugog toma Bajki i priča iz 1863. godine Andersen tvrdi da je priču čuo u detinjstvu,[5][6] ali ta priča nije bila poznata u Danskoj tradiciji.[7] Moguće je da je kao dete čuo švedsku verziju priče „Princeza koja je ležala na sedam grašaka“ („Princessa' som lå' på sju ärter“), koja govori o devojčici siročetu koja utvrđuje svoj identitet nakon što je pomagač (mačka ili pas) obavesti da joj je pod dušek stavljen neki predmet (pasulj, grašak ili slamčica).[1]
Tema ove bajke je ponavljanje teme srednjovekovne persijsko-arapske legende o al-Nadiri..[8]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v Tatar (2008), str. 70–77
- ^ Wullschlager (2000), str. 159–160
- ^ Haase, Donald. The Greenwood Encyclopedia of Folktales and Fairy Tales: Q-Z. Greenwood Publishing Group. 2008. p. 798.
- ^ „Princeza na zrnu graška”. bajke.in.rs. Pristupljeno 21. 3. 2021.
- ^ de Mylius (2009)
- ^ Holbek, Bengt (1990), „Hans Christian Andersen's Use of Folktales”, Merveilles et Contes, 4 (2): 220—32, JSTOR 41380775
- ^ Opie & Opie (1974), str. 216
- ^ Donzel, E. J. Van (1994). Islamic Desk Reference (na jeziku: engleski). BRILL. str. 122. ISBN 9789004097384.
Literatura uredi
- Andersen, Hans Christian (2000) [1871], The Fairy Tale of My Life: An Autobiography, Cooper Square Press, ISBN 0-8154-1105-7
- de Mylius, Johan (2009), „The Timetable Year By Year, 1835: The First Collection of Fairy-Tales”, H.C. Andersens liv. Dag for dag. (The Life of Hans Christian Andersen. Day By Day.), The Hans Christian Andersen Center, Pristupljeno 8. 2. 2009
- Opie, Iona; Opie, Peter (1974), The Classic Fairy Tales, Oxford University Press, ISBN 0-19-211559-6
- Tatar, Maria (2008), The Annotated Hans Christian Andersen, W.W. Norton & Company, ISBN 978-0-393-06081-2
- Toksvig, Signe (1934) [1933], The Life of Hans Christian Andersen
, Macmillan and Co. - Wullschlager, Jackie (2000), Hans Christian Andersen: The Life of a Storyteller, University of Chicago Press, ISBN 0-7139-9325-1
- Zipes, Jack (2005), Hans Christian Andersen, Routledge, ISBN 0-415-97433-X
